KORONA, SRCE I PSIHA: Stručnjaci otkrivaju kako da prepoznate simptome i prevaziđete postkovid probleme

Prvi slučaj omikrona u Srbiji potvrđen je krajem decembra. Od tada do danas ubrzano raste broj zaraženih, nedeljama je petocifren. Kako izgleda oporavak tih pacijenata i na koje posledice se žale, govorili su za RTS kardiolog profesor dr Predrag Mitrović i psihijatar profesor dr Milan Latas.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, profesor Mitrović kaže da je za 24 sata dežurstva bilo 145 bolesnika koji su bili u ambulanti Urgentnog centra, od toga 96 koji su se javili zbog kardiovaskularnih tegoba, od 96 - 16 je imalo problema sa bolesti miokarda, a 10 je bilo sa miokarditisom, verovatno posle preležane kovid infekcije.

Dodaje da se to uklapa u statistiku koja pokazuje da 10 od 15 bolesnika koji su preležali kovid ima često problem sa srčanim mišićem, odnosno upalu srčanog mišića.

Govoreći o starosnoj strukturi pacijenata, Mitrović kaže da je to populacija od 25 do 45 godina, srednja populacija. Definitivno omikron virus, ali i delta, uglavnom sada tu populaciju gađa - starija populacija se više štiti i čuva, dodaje doktor.

Prema njegovim rečima, srednja generacija i školski uzrast ne paze dovoljno i dolazi do češćeg zražavanja.

Mitrović ukazuje da je bol u leđima kod delte češći simptom, kao početak bolesti.

Specifično je da delta postoji, a omikron je mnogo češći, 1 prema 2 je infulenca, odnosno zaražavanje, a kod delte je 1 prema 7, objasnio je Mitrović.

Ako su lakše posledice narod misli da se radi o težem obliku gripa, pa su neodgovorniji u postkovid periodu, dok delta napada pluća, narod se osili i misli da je običan grip i pravi greške, rekao je Mitorvić.

Ambulanta za postkovid probleme

U septembru je u Kliničkom centru Srbije otvorena specijalizovana ambulanta za postkovid psihijatrijske probleme.

Doktor Latas kaže da je poslednje dve godine pandemije primećeno da postoji veliki broj pacijenata koji su ranije lečeni sa nekim novim simptomima, problemima.

- Opšta populacija doživela je različitu vrstu problematike vezano za samu pandemiju i treće, pojavili su se neki novi psihijatrijski simptomi, sindromi koje nismo uspevali da uklopimo u prethodnu priču i zato je formirana specijalizovana ambulanta koja je posvećena malo ozbiljnijem radu sa pacijentima koji su oboleli od Kovida-19, koji su imali različite simptome - kaže Latas.

- U početku smo radili nesistematično, uspostavili smo dijagnozu postkovid poremećaja sa idejom da napravimo ozbiljniju statistiku šta će se tokom vremena pokazati - kaže Latas.

Pokazalo se da je sve, osim poremećaja spavanja – koji je prvi i najčešći problem koji se javlja u vezi sa pandemijom, prisutno, od blažnih psihijatrijskih problema, od depresije do delirantnih stanja, u kovid bolnicama, u Batajnici, do drugih neobičnih simptoma: mentalna magla, poremećaj koncentracije i pažnje, što nismo ranije imali prilike da vidimo, objasnio je dr Latas.

Za pregled je potreban uput, imamo otvorene termine za sledeći mesec, može pacijent da dođe ambulanta radi od 7 do 19 časova, rekao je psihijatar.

Psihijatrijski simptomi dolaze na kraju kada se sve istutnji, kada se sve promeša, ne možemo da kažemo šta omikron pravi, radi, kaže Latas.

Pacijenti se žale na sve, od spavanja, brige, dekoncentracije, neraspoloženja, uznemirnosti do konfuznih deliratnih stanja.

Imamo i starijih i novih pacijenata, od mlađih ljudi do starije populacije preko 60 godina, rekao je Latas.

Dr Mitrović kaže da su to slabost, malaksalost i poremećaj ritma srca, nepravilnog srčanog rada.

- Zamor i malaksalost se oseća, ljudi ne mogu da pređu pet do 10 metara, traje dok ne bude počeo pacijent da se leči - ko se ne bude lečio, može doći do uvećanja srca. Ako mirujemo posle koronavirusa, do tri meseca lakše aktivnosti, nećemo to osetiti - kaže Mitrović.

Podseća da je korona sistemska bolest, pored pluća i ždrela, srca, napada i nervni sistem.

Hitno je uvek kada je život ugrožen, to je povezano ili sa delirantnim stanjima ili sa suicidalnošću u psihijatriji, rekao je Latas.

Vrlo često život nije direktno ugrožen, pati kvalitet života, nije dobar onda kada osete da ne mogu da funkcionišu kako su ranije funkcionisali onda je vreme da se jave, kaže on.

Prema njegovim rečima, psihoterapija i lekovi se kombinuju.

Ne možemo da kažemo da li su posledice trajne. Kod nekih ljudi se posle dva razgovora reši simptomatologija, kod nekih je potrebna i hospitalizacija uz dodatnu dijagnostiku, podvukao je Latas.

- Ako se pacijenti pridržavaju preporuka, neće biti ničega, može biti da se otkrije gledajući ultrazvuk da je možda bila infekcija, može doći i do transplantacije srca - kaže Mitrović

Oporaviti zdravlje - izbegavati preteranu fizičku aktivnost, samo blage šetnje, tri meseca posle preležane infekcije.

Socijalizacija pogoduje i rešava mentalno funkcionisanje, ali može da napravi problem zaražavanja, upozorava Latas.

Zdrava ishrana, rekreativno bavljenje sportom i javljanje profesionalncima kada osete da problem ne mogu da reše sami, dao je savet Latas i dodao da treba izbegavati velike skupove ljudi zbog pandemije.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com