ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Zagađenje vazduha i životne sredine može da utiče na pol deteta

Novo istraživanje naučnika pokazalo je da vazduh koji trudnice udišu ili voda koju piju mogu da imaju ključnu ulogu u određivanju pola novorođenčeta. Sve što jedemo, pijemo ili udišemo može oštetiti telo.

Naučnici u SAD i Švedskoj pratili su stotine faktora oko rođenja šest miliona ljudi u te dve države, uključujući i izloženost zagađenju tokom trudnoće.

- Prema mojim saznanjima, ovo je prva studija ovakvih razmera koja istražuje odnos polova pri rođenju - rekao je Andrej Rzecki, profesor medicine i genetike na Institutu za genomiku i sistemsku biologiju Univerziteta u Čikagu.

Njegov tim povezao je izloženost nekoliko uobičajenih zagađivača sa promenama u odnosu novorođenih devojčica i dečaka. Zagađivači vazduha uključivali su gvožđe, olovo, živu, ugljen monoksid, aluminijum i polihlorirane bifenile (PCB). Zagađivači vode uključivali su hrom i arsen.

Izloženost nekima bila je povezana sa porastom rađanja muške dece, a drugima sa porastom rađanja ženske dece. Rzecki i njegov tim istakli su da je nemoguće utvrditi šta tačno određuje neravnotežu u odnosu polova.

Prilikom začeća verovatnoća pola bebe je jednako podeljena između dečaka i devojčica, ali do trenutka rođenja, društveni odnos polova često više nisu ujednačeni. Nekad je više rođenih devojčica, a nekad više dečaka.

- To ukazuje na to da ljudski embrioni selektivno umiru, jer da su svi preživeli, odnos devojčica i dečaka bio bi tačno jedan prema jedan - rekao je Rzecki.

Naučnici su se zbog toga pozabavili pitanjem da li može niz stresova iz okruženja uticati na preživljavanje embriona i da li je moguće da određeni stresori daju prednost jednom polu u odnosu na drugi. U potrazi za odgovorima, Rzecki i njegov tim započeli su testiranja više od 100 faktora koji bi mogli da utiču na ravnotežu polova.

Tako su naučnici najpre pregledali podatke o potraživanjima osiguranja o tri miliona rođenih beba u SAD između 2003. i 2011. godine. Takođe su ispitali podatke o oko tri miliona rođenih u Švedskoj između 1983. i 2013. godine.

Te podatke su zatim uporedili sa podacima o zagađivačima životne sredine, vremenskim uslovima, kriminalu, radnom statusu roditelja, saobraćaju, rutinama putovanja, kao i nekoliko prirodnih katastrofa i katastrofa koje je prouzrokovao čovek.

Nisu pronašli očiglednu vezu između pola beba i promena u vremenu, godišnjim dobima, nasilnom kriminalu, nezaposlenosti ili navikama odlaska na putovanja. Čini se da čak ni velika prirodna katastrofa kao što je uragan Katrina 2005. nije imala uticaja na pol beba u pogođenim regijama.

S druge strane, čini se da su ekstremna suša i stope smrtnosti u saobraćaju bile povezane sa promenom odnosa polova, kao i izloženost kobnoj pucnjavi na "Virginia Tech" 2007. godine. Izloženost višim nivoima određenih toksina u vazduhu i vodi takođe je poremetila ravnotežu.

- Možemo da budemo skoro sigurni da neki faktori povezani sa životnom sredinom utiču na odnos polova pri rođenju. Iako nalazi upućuju na vezu, oni ne dokazuju uzrok i posledicu - dodao je Rzecki.

Garet Naj, predavač na Čester Medicinskoj školi na univerzitetu Čester u Velikoj Britaniji pregledao je nalaze.

- Koliko god ova vest bila zabrinjavajuća, to su još samo asocijacije, a ne činjenice. I moramo da imamo na umu da se svakog dana rađaju milioni zdrave dece širom sveta u različitim okruženjima. Sve što jedemo, pijemo ili udišemo ima potencijal da ošteti naše telo. Zato nije iznenađujuće da zagađenje prouzrokuje neočekivane reakcije unutar ljudskog tela - rekao je Naj.

On ističe da se to naročito odnosi na trudnoću.

- Tokom ranog razvoja veliki broj složenih procesa mora da se dogodi u pravo vreme, na pravi način, kako bi se omogućila uspešna trudnoća. Iako je ovo konkretno otkriće intrigantno, nije neverovatno - zaključio je Naj.

Izvor: 24sata.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com