ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Mikrobi u crevima mogu da dovedu do gojaznosti

Medicinski istraživači otkrili su molekul koji povezuje sitne supstance koja naša creva nazivaju domom sa nivoima masti u našim telima.

- Sada imamo molekularni mehanizam koji pruža početnu tačku za razumevanje našeg mikrobioma kao veze između naše ishrane i sastava našeg tela - objasnio je biohemičar sa Univerziteta Emori Din Džons.

Nagoveštaji ove veze rastu već neko vreme dok učimo koliko mikrobiom naseljen bakterijama, i drugim mikrobima može da ima jak uticaj na naše zdravlje, životni vek, ali i na oblikovanje našeg tela, prenosi "Science alert".

Nedavne studije su ukazale na to da vitke osobe, kao i osobe sa viškom kilograma mogu da budu zaražene, kroz širenje različitih mikroba.

Porast epidemije gojaznosti u moderno doba poklopio se sa ogromnim promenama u mikrobiomima naših creva. Ali gojaznost, sa povezanim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti srca i dijabetes, je komplikovano stanje koje uključuje interakciju između naših gena, životne sredine i ishrane, kao i sastava našeg mikrobioma.

Studije su otkrile da se 10 odsto cirkulišućih metaboličkih molekula kod miševa može pratiti do njihovog mikrobioma, pa su molekularni biolog Ken Liu i njegove kolege odlučili da pažljivije to ispitaju.

Otkrili su molekul delta-valerobetaina kod miševa izloženih mikrobima, ali ne i kod miševa bez mikrobioma koji su uzgajani i držani u sterilnim uslovima kao kontrolna grupa. Koristeći ćelijske kulture, tim je pokazao da delta-valerobetain smanjuje nivoe karnitina.

Jedna od uloga karnitina u našem telu je da transportuje dugačke molekule masti u mitohondrije, pogon naših ćelija, gde se razlaže da bi se koristio za energiju.

Dakle, kada su miševi sa delta-valerobetainom hranjeni masnijom zapadnjačkom ishranom, nisu bili u stanju da ga efikasno koriste bez dovoljno karnitina. Miševi su se ugojili i nakupili više masti u jetri, a miševi na normalnoj, kontrolnoj ishrani zadržali su istu težinu.

Iako istraživači nisu mogli direktno da pokažu ovaj mehanizam kod ljudi, korelacije između nivoa delta-valerobetaina, karnitina i nivoa telesne masti su se poklopile.

Kod 214 ljudi otkrili su da je prosečni nivo delta-valerobetaina u krvi bio 40 procenata veći za ljude sa indeksom telesne mase (Body mass index-BMI) većim od 30 u poređenju sa onima sa nižim BMI.

Patolog sa Univerziteta Emori Endrju Niš objasnio je da neke vrste bakterija verovatno proizvode više delta-valerobetaina od drugih.

Ovo bi objasnilo kako faktori koji utiču na sastav našeg mikrobioma, od ishrane do toga sa kim živimo i koje lekove uzimamo, takođe menjaju način na koji naš mikrobiom utiče na našu težinu.

U pratećem pregledu studije, nutrigenomičar sa Univerziteta Vanderbilt, Džejn Ferguson, ističe da je delta-valerobetain takođe prisutan u uobičajenoj hrani, uključujući meso i mleko, i utvrđeno je da ima ulogu u smanjenju održivosti ćelija karcinoma.

- Dakle, delta-valerobetain može da imati i pozitivne i negativne efekte na zdravlje domaćina - napisala je ona.

Liu sumnja da je osetljivost tela sisara na delta-valerobetain možda evoluirala kao način da se podstiče skladištenje masti za vreme kada je hrana bila oskudna.

- Ova vrsta informacija bi potencijalno mogla da pomogne da se razvije personalizovana strategija za gubitak težine - rekao je Liu.

Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu "Nature Metabolism".

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com