Poseta orkestra
Mali film… U velikoj pustinji… O “malim” ljudima… S velikom temom…
Kakva svetloplava uniforma?! Zarobi pogled, zaledi osmeh... Napadna elegancija Svečanog aleksandrijskog orkestra policije u letargično svetloj pustinji. To do sada nismo videli!
Mali orkestar ozbiljnih (policijskih) lica, iz Egipta dolazi u Izrael sa ciljem da svira na ceremoniji otvaranja kulturnog centra, a na kraju uspeva da prevaziđe komunikacijske barijere.
Birokratska greška, loša sreća ili nešto treće, orkestar dovodi u zaboravljeni gradić usred pustinje, u kome, iako zbunjeni i zatvoreni, stanovnici pokazuju spremnost da pomognu čak i zalutalim Egipćanima.
Jedna noć razgovora, melodije “Summertime” i razmene pogleda, izgradiće neke veze među ljudima koji naizgled nemaju ništa zajedničko, osim sukoba iz prošlosti i filmova sa Omarom Šarifom. Lagan, topao i duhovit korak ka približavanju Egipta i Izraela.
“Lepršavi” pristup ozbiljnoj temi kulturnih i komunikacijskih barijera između naroda, koji su pola svog postojanja proveli u ratu, a drugu polovinu u hladnom miru, mladog izraelskog reditelja Erana Kolirina smestilo je u grupu najvećih otkrića 2007. godine. Zajedno sa mladim talentima, poput rumunskog reditelja Kristijana Munđijua, Kolirinov senzibilitet za mali film sa glasnim porukama, primećen je na značajnim festivalima i, što je najbitnije, od publike van granica zemlje iz koje potiče.
Njegova ideja, specifična estetika i politička tema, nisu odmah naišli na odobravanje u samom Izraelu. Kolirinu je bilo potrebno dosta vremena da ubedi Izraelski filmski fond da uloži novac u film “Poseta orkestra” (The Band’s Visit). Na kraju je uspeo i film je ostvario izuzetan uspeh kako u Izrealu, tako i u svetu, osim naravno u Egiptu, gde nikada neće biti ni prikazan.
Kolirin i njegova sjajna glumačka ekipa, posebno Ronit Elkabec i Sason Gabai, stvorili su šarmantu i univerzalnu priču o običnim ljudima, među kojima zapravo i ne postoje razlike osim vidljivih – jezika, običaja, politike… “Poseta orkestra” je dokaz da i “mali” film može imati izuzetnu vizuelnu snagu, ako je autor talentovan i spreman da uradi nešto drugačije. Tome doprinosi i muzika – još jedno mesto susreta svih nacija.
Baš zato što je “Poseta orkestra” film pun duha i ideje, a Kolirin očigledan talenat, na kraju ostaje utisak da je ovaj “mali film” mogao mnogo više da kaže samo da je humoru i likovima dat prostor da uzlete. Kako je to nezaboravno uradio Kristijan Nemesku u filmu “California Dreamin’”…
Katarina Milovanović