Svini Tod: Pakleni berberin iz Ulice Flit

London je taman i klaustrofobičan, Dep i Bonam-Karter ujedinjeni u biznisu (i okrutnosti), a Barton (opet) vizuelno nezaboravan, ali ne i nedodirljiv!

Ima jedan buckasti frajer iz Džersija, koji kao da je pre tri godine podsetio koliko kul bi bilo izvući brodvejske "daske koje život znače“" ispod nogu berberinu sa smrtonosnim brijačem. Sajlent Bob, odnosno Kevin Smit, ime je frajera koji uopšte nije bio srećan što se njegov ortak Ben Aflek u to vreme preterano eksponirao sa Džej Lo. Ipak, pružio im je šansu da potisnu sećanje na "Žilija" (Gigli) i dao im par minuta sreće u filmu "Devojka iz Džersija" (Jersey Girl).

Možda rezultat te "filmske sreće" nije ni blizu srećan kao "Prodavci" (Clerks), ali Aflekova, tj. Smitova, devojčica iz Džersija bila je jedina kojoj je palo na pamet da za školsku predstavu postavi baš "Svinija Toda: Paklenog berberina iz Ulice Flit" (Sweeney Todd: The Demon Barber of Fleet Street). Sve ih je zbunila, a eto, nekima  od nas je palo na pamet: zamislite ovaj triler-mjuzikl na velikom ekranu?

I bi Barton! A s njim i njegova životna partnerka, s kojom ga, između ostalog, povezuje zajednički hodnik, dvoje dece i fascinacija mjuziklom Stivena Zondhajma "Svini Tod" – Helena Bonam-Karter. I, naravno, začin svega "bartonovskog", kum njihovog sina i uznemirujući glumački talenat – Džoni Dep.

I bi "Svini Tod"! 

I bi treperenje! Isto kao za vreme odrastanja bez greške uz "Bitlđus" (Beetle Juice), "Edvarda Makazorukog" (Edward Scissorhands) i oba "Betmena" (Batman, Batman Returns)! 

I bi iščekivanje! Veće nego višestruko opravdano sa "Čarlijem i fabrikom čokolade" (Charlie and the Chocolate Factory) i "Mrtvom nevestom" (Corpse Bride)! 

Samo, da li bi i Sajlent Bob progovorio od rezultata?!

Bendžamin Barker više ne postoji! Nepravda ga je ubila! Sada je tu Svini Tod – demonski berberin iz ulice Flit, koji veštim potezima srebrnim brijačem po vratu mušterija "oslobađa" London zlih aristokrata. Dok se ulicom širi miris "najgorih pita od mesa" gospođe Lovet, njen partner "u biznisu" sveti se za sve što mu je okrutni sudija Turpin učinio, traži pravdu i jedinu preostalu nadu – ćerku Džoanu.

London je tamniji, prljaviji i klaustrofobičniji nego ikada. Sesti na berberinovu stolicu znači krvavi epilog. A, pite... pa, pite, zahvaljujući tandemu Svini-Lovet, dobijaju znatno "humaniju" aromu.

Savršena priča za Bartona. Samo njega je bilo moguće zamisliti da na velikom ekranu Sviniju stavi brijač u ruku i pesmu u grlo! Vreme filmskih mjuzikla samo se ponekad usudi da ponovo zablista. Bio je tu nedavno "Sprej za kosu" (Hairspray)... Ali, Zondhajmov “Svini Tod“ je pravi poduhvat. Horor, triler, intenzivno emotivan, fenomenalno zastrašujući, čak i politički angažovan, dovoljno pomeren da može da se zapeva. Bartonova teritorija – tu spora nema. 

I progovorićemo...

Barton sa moćnim vetrom u leđa, zvanim "DreamWorks", vizuelno je nezaboravan. I prljavo i elegantno. I zastrašujuće i nežno. I krv-crveno i kamen-sivo. "Svini Tod" zarobi pažnju CGI-em, inteligentno osmišljenim kostimima i maskom, efektno svedenom scenografijom... Svime što se svodi na "izgled" koji osigurava moćan trejler, dobre fotografije za naslovne strane, bezbroj fasciniranih očiju, ali i jedan novi imidž Spilbergovoj "kući snova".

Ništa nije slučajno. Ni bela lica, smokey eyes efekti i crna raščupana kosa glavnih likova. Takav je London, njihove sudbine... Mada, i Barton voli da vidi svoje dve omiljene glumačke zvezde u corpse izdanju. A izgleda da ponekad šminkerima i frizerima voli da kaže da slobodno preteraju s "krečom" i tapiranjem.

Najbitnije – ipak je ovo mjuzikl – Barton je pokazao perfektan osećaj za scene pevanja. Vrlo pedantno, prirodno i s besprekornim tajmingom. Upravo su songovi najveća snaga ovog ostvarenja. Sredine nema – ako vas muzika i pesma ne uvuku u priču još od scene Svinijevog povratka u London, onda bolje zaobiđite ovaj film.

I sada, pitanje "veće" od svih Svinijevih ličnih košmara: kako pevaju Džoni Dep i Helena Bonam-Karter? Odlično. Glumački, ne pevački, ali to i jeste pravi mjuzikl. Posebno je Džoni kul, sa svojim rokenrol Cry-Baby momentima u glasu. Prilično seksi, hvala na pitanju!

Bartonovi miljenici zaslužili su ove uloge i sjajni su u njima. Ipak, Makazoruki malo ispred Britvicorukog, a Marla Singer (Fight Club) mnogo, mnogo ispred gospođe Lovet.

Alan Rikman... Nije baš opušten dok peva, iako je jedan od najlepših glumačkih glasova današnjice. U stvari, koga uopšte briga kako peva, kada je dasa kakav će možda Džoni biti u tim godinama, ako se potrudi.

Epizoda više nego vredna pomena jeste Saša Baron Koen, koji je konačno odlučio da Borata i Ali Džija pošalje u istoriju i da sve od sebe na Bartonovoj audiciji. Pevao je sve i svašta iz raznih mjuzikla, fascinirao ekipu i postao italijanski brica prevarant Pireli.

Timotiju Spalu uloge u mračnim i vlažnim engleskim epohama, kao i likovi ljigavaca, vrlo leže, pa je odličan i kao Bidl Bamford. Zatim, tu su i tri debitanta: Džejmi Kembel Bauer kao mornar Entoni, Ed Sanders kao Tobi, pomoćnik gospođe Lovet i Džejni Vizner kao Džoana. Fina trojka, u kojoj se ipak najviše ističe talentovani Sanders i "vanzemaljsko" lice Džejni Vizner.

Bartonov "Svini Tod" jeste more fascinacija, koje se na kraju svedu na bezbroj starih i samo jednu novu – pevanje. Iako je iskoristio prostor koji mu ovaj, u osnovi intrigantni, mjuzikl pruža, deluje kao da su koraci napred napravljeni na istoj teritoriji, a da nisu istražene nove. Čak i je estetika koja može da nosi ime ovog autora fascinantna, ali nekako previše poznata. "Pomerenost" zbog koje volimo Bartona je dozirana, svedena na scene koje će neke možda uplašiti i talenat umetničkih direktora, koji su zasluženo nagrađeni Oskarom.

Barton jeste filmski genije, ali nedodirljiv nikako nije. Ovim ostvarenjem napravio je vrlo zanimljiv korak, ali korak u mestu. Zato od "Alise u zemlji čuda" (u planu 2010.) mora da napravi čudo! 

Katarina Milovanović