Dani Japana

Restoran Ikki Sushi Bar je pripremao neke specijalitete iz svoje redovne restoranske ponude kao što su maki rolnice sa sušenim morskim algama. Pirinač, sveža riba, avokado ili krastavac, seče se na osam delova i servira uz soja sos i čuveni vasabi. Zvuči prilično jednostavno, a da li je to zaista i autentičan japanski ukus?

To smo danas imali prilike da pitamo osobu koja ima apsolutno pravo to da kaže – Secuko Inumaru, japanku koja u Beogradu živi već 30 godina. A ona nam je rekla da je sva hrana koja se priprema u beogradskim restoranima, ipak, prilagođena evropskim ukusima ali i da “Ikki Sushi Bar” fino priprema suši jer ih je obučavao kuvar Japanac.

Ipak, razlog njenog dolaska nije uloga gastronomskog sudije, koju smo joj dodelili , već promocija njene knjige „Moj japanski kuvar “ . Knjigu je izdala nakon tri decenije života u Beogradu jer je tek sada moguće naći sve potrebne sastojke za većinu jela.

Otkrila nam je da su razlike u ukusima našeg i japanskog naroda velike i da nije baš lako napraviti jela koja će se dopasti svima. Ono što je sigurno da ravnodušnih nema: ili ove specijalitete obožavaju ili ih izbegavaju. Po tome se ne razlikujemo od ostatka Evrope jer je kod svih evropkih naroda utisak isti: čudno i drugačije!

Mladi su uvek raspoloženi da pobaju nešto novo, tako da su oni najčešći konzumenti japanske kuhinje.

Saznali smo i da morate korisititi dosta začina da bi ukus bio autentičan i da je čest sastojak njihovo tradiconalno piće sake, umesto koga možete korisiti belo vino.

Da je ukus sarme neodljiv I savršenim japancima dokazala nam je simpatičana gospođa koja, kako kaže, pored đuveča, rado i često jede.

Knjiga se može naći u svim knjižarama u gradu, pa ne propustite priliku da naučite da pravite 60 jela po pravim japanskim receptima.

Pitali smo Secuko Inumaru, šta je to što joj je najčudnije u Beogradu: “Smeće na ulicama. Ovde ljudi vode računa o tome da su im čiste kuće, ali o čistoći ulica niko ne brine”.