LIČNA KARTA MLADIH U SRBIJI: Žive živote na društvenim mrežama

Internet u Srbiji u 2021. godini koristilo je 81,2 odsto stanovnika, što je povećanje od čak sedam odsto u odnosu na 2020. Udeo korisnika interneta kod mladih, po rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 99,9 odsto, a naročito se ističu studenti.

Istraživanje „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža”, koje je sproveo Centar za kreiranje politika i strategija, pokazuje nekoliko zanimljivih stvari. Čak 94 odsto ispitanika navodi da vreme pred spavanje provodi na društvenim mrežama. Više od polovine ispitanika (53,4 procenta) informiše se preko društvenih mreža, a na internet portalima i internet novinama informiše se manje mladih nego na društvenim mrežama (39 odsto). Kada se radi o konkretnim društvenim mrežama, preko 80 odsto mladih koristi „Instagram”, a tek 11 procenata „Tviter”. Kada se radi o verovanju informacijama na koje naiđu na društvenim mrežama, isto istraživanje je pokazalo da 67,7 odsto mladih smatra da je na društvenim mrežama lakše širiti lažne vesti, dok je 30,6 procenata ispitanika izjednačilo društvene mreže i druge medije. Zabrinjava podatak da se svega 27,7 odsto mladih izjasnilo da se oseća bezbedno na društvenim mrežama.

Rezultati istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) u 2021. godini pokazuju da 72 odsto smatra da se često susreće s lažnim vestima, ali ohrabruje podatak da 80 procenata mladih smatra da ume da prepozna lažnu vest. KOMS je 2021. godine sproveo i istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu”, koje pokazuje kako se u klasičnim medijima iz godine u godinu povećava broj objava o mladima. Jedan od zaključaka istraživanja jeste da su mediji za mlade prvenstveno zainteresovani u oblasti crne hronike, kao i bezbednosti mladih. Ovo istraživanje dodatno potvrđuje zaključke iznete u Izveštaju o ljudskim pravima mladih 2020: da se o mladima mahom izveštava u negativnom kontekstu (46 odsto), i to uglavnom govoreći o nemoralnom ponašanju. Najveći deo 2020. godine protekao je u znaku stigmatizacije mladih kao odgovornih za širenje epidemije, ali se u 2021. godini primećuje znatan pomak i prestanak (medijske) stigmatizacije mladih.

„Infodemija” – „epidemija lažnih vesti” – nije jenjavala tokom 2021. godine ni na internetu ni u „tradicionalnim” medijima. Istraživanje portala „Raskrikavanje” pokazalo je da su se u 2021. na društvenim mrežama često delile neutemeljene, manipulativne ili lažne vesti u vezi s vakcinacijom. A da i dalje postoji potreba za usmerenim i strateškim obraćanjem javnozdravstvenih vlasti mladima pokazuju i rezultati istraživanja „Percepcija građana Republike Srbije o pandemiji kovida 19”, gde su mladi u kategoriji od 18 do 29 godina kao ključni problem istakli kontradiktorne informacije (39,9 odsto) i lošu organizovanost zdravstvenog sistema (44,1 procenat). Mladi su u ovom istraživanju kao kategorija u najvećem broju odgovorili da nisu vakcinisani i da se neće vakcinisati (36,7 odsto mladih, prema 16,2 procenata starijih od 60 godina), što je dodatan razlog za zabrinutost i treba da skrene pažnju nadležnima, navodi se u ovom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Međutim, uprkos svemu rečenom, u Radnom nacrtu strategije za mlade u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine nije moguće pronaći informisanje mladih kao cilj. S obzirom na to da tekst koji je bio dostupan u trenutku pisanja ovog izveštaja predstavlja radni nacrt strategije za mlade, te da predstoji još bar javna rasprava (prve javne konsultacije su završene u februaru 2022. godine, pa će na osnovu pribavljenih komentara biti kreiran konačan nacrt strategije za mlade, koji zatim ulazi u postupak javne rasprave), ostaje nada da će se ovaj cilj možda vratiti u daljem radu na nacrtu.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com