SIMPTOMI I POSLEDICE: Gestacijski dijabetes - šećerna bolest koja se razvija u trudnoći

Trudnoća, samo po sebi, jeste drugačije stanje. Promene do kojih dolazi su različite, a jedna od njih može da bude i gestacijski dijabetes.

Šta je važno da znamo kada je gestacijski dijabetes u pitanju, kada i kod kojih trudnica se javlja, koji su simptomi, i šta sve možemo da uradimo da olakšamo sebi u toj stuaciji?

Šta je gestacijski dijabetes?

Naše telo proizvodi hormone insulina, čija je uloga da održava nivo šećera u krvi u određenim granicama.

Dijabetes je oboljenje kod kojeg previše glukoze ostaje u krvi umesto da se iskoristi za proizvodnju energije. Kod nekih žena se ovo oboljenje javlja prvi put tokom trudnoće i tada se naziva gestacijski dijabetes.

- Hormoni trudnoće ometaju aktivnosti insulina, ali uobičajeno telo trudnice uspeva da proizvede više insulina da bi se nivo šećera održavao u referentnim vrednostima - objašnjava za N1 ginekolog-akušer dr Rajko Nikitović iz KBC "Dr Dragiša Mišović".

On dodaje da, ipak, kod nekih trudnica, telo ne može da ispuni dodatne zahteve i tada se javlja gestacijski dijabetes.

- Trudnice koje pate od gestacijskog dijabetesa zahtevaju posebnu pažnju i tokom trudnoće, kao i posle porođaja - kaže dr Nikitović.

Simptomi gestacijskog dijabetesa i kako se otkriva?

- Osnovni znaci gestacijskog dijabetesa su učestalo mokrenje, žeđ, umor, mučnina i povraćanje, ali i češće vaginalne infekcije prouzrokovane kandidom. Ipak, kod mnogih trudnica gestacijski dijabetes ne prouzrokuje nikakve simptome. Zbog toga je skrining test neophodan - navodi ginekolog.

Dr Nikitović objašnjava i kako se otkriva gestacijski dijabetes.

- Test kojim postavljamo dijagnozi gestacijskog dijabetesa je test opterećenja glukozom i radi se svim trudnicama između 24 i 28 nedelje trudnoće. Trudnice koje su u većem riziku od gestacijskog dijabetesa testiramo i ranije tokom trudnoće - kaže on.

Rizične grupe

Veći rizik za pojavu gestacijskog dijabetesa, navodi doktor, imaju gojazne pacijentkinje, one koje su fizički neaktivne, kao i one koje su u prethodnoj trudnoći imale gestacijski dijabetes i/ili dete telesne mase veće od četiri kilograma.

Doktor takođe kaže da su "u većem riziku i pacijentkinje koje boluju od visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja i sindroma policističnih jajnika".

Nekontrolisani gestacijski dijabetes može da ostavi posledice

- Kod trudnica koje boluju od gestacijskog dijabetesa, beba dobija više šećera nego što joj je potrebno. Na taj način dobija na telesnoj težini što može da dovede do komplikacija tokom porođaja, carskog reza, teškog krvarenja nakon porođaja, težih povreda porođajnih puteva u slučaju vaginalnog porođaja - kaže dr Nikitović.

On naglašava da ne bi trebalo zaboraviti ni da je povišeni krvni pritisak češći kod trudnica sa gestacijskim dijabetesom, što značajno opterećuje srce i bubrege trudnice, i da je i preeklampsija češća kod ovih trudnica.

- Ukoliko je majka patila od gestacijskog dijabetesa, beba može da ima problema sa disanjem i žuticom, kao i nizak šećer na porođaju. Bebe veće telesne mase imaju veći rizik od porođajne trauma, češće budu primane u jedinice intezivne nege, a i češće se prevremeno rode - kaže dr Nikitović.

Ishrana i stil života kod gestacijskog dijabetesa

Kada trudnica ima gestacijski dijabetes, od ključnog je značaja da pravi zdrave izbore kada je hrana u pitanju.

- Mi neretko preporučujemo i konsultaciju nutricioniste - kaže doktor.

On dodaje da je osim vrste hrane, važan i raspored obroka.

- Redovni obroci, idealno je da to budu tri glavna obroka uz dve užine, ne dozvoljavaju nagle skokove i padove šećera - dr Nikitović.

On naglašava i da je veoma važno da dobijanje na telesnoj težini bude kontrolisano. Teškoće u kontrolisanju nivoa šećera u krvi su često prouzrokovane i naglim, kao i velikim dobitkom na telesnoj težini.

Doktor takođe ističe da fizička aktivnost trudnice pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi.

- Oko 30 minuta vežbi dnevno, pet dana u nedelji, pri čemu preporučujemo jogu i pilates za trubnice, uz svakodnevno hodanje, 10 do 15 minuta hoda nakon svakog obroka, su prava preporuka u ovom slučaju - dodao je dr Nikitović.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com