PREVENCIJA I LEČENJE: Urinarne infekcije tokom leta

Infekcija urinarnog trakta (IUT, UTI) predstavlja grupu simptoma i znakova nastalih usled zapaljenskog odgovora na prisustvo i delovanje bakterija u urinarnom traktu.

Dr Dejan Simić objašnjava da je cistitis, upala mokraćne bešike, najčešća forma urinarne infekcije. Pijelonefritis označava bakterijsku infekciju bubrežne karlice (pijelona) i bubrežnog parenhima. Najčešće nastaje ushodnim širenje infekcije iz mokraćne bešike, usled prisutva kalkulusa i drugih bolesti koje mogu dovesti do prepreke u oticanju urina iz bubrega.

Urinarne infekcije delimo na akutne, koje nastaju naglo sa burnom simptomatologijom i hronične – laganog toka koje traju duže. Postoji i podela na komplikovane i nekomplikovane, pri čemu kod komplikovanih urinarnih infekcija postoji neka patofiziološka ili anatomska predispozicija da nastane infekcija. Obično se takva infekcija leči duže ili snažnijim antibioticima kao što je to slučaj kod dijabetičara, imunokompromitovanih pacijenata, obolelih od malignih bolesti, kod pacijenata koji imaju kamen u mokraćnim kanalima ili neku urođenu ili stečenu anomaliju urinarnog trakta i dr.

Infekcija "medenog meseca"

Urinarne infrkcije su česte tokom cele godine, ali su tokom letnjeg perioda svakako učestalije.

- Kupanje u jezerima, bazenima i drugim kupalištima, ukoliko je voda zagađena, doprinosi razvoju urinarnih infekcija. Dugotrajno nošenje vlažnih kupaćih kostima kao i nagli prelazak iz hladne, klimatizovane prostorije u toplu spoljašnju sredinu slabi imunitet što pogoduje nastanku infekcije. Nastanku urinarne infekcije doprinose i nedovoljan unos tečnosti, odlaganje mokrenja, neadekvatna higijena, seksualni odnosi i upotreba spermicida - navodi dr Simić.

Dodaje da prekomerna upotreba antibiotika, prisutvo stranog tela npr. urinarnog katetera, poremaćaj funkcije mokrenja, anatomske anomalije, nasledna sklonost, povećana sklonost epitelnih ćelija da vezuju patogene bakterije i dijabetes značajno povećavaju rizik od nastanka urinarnih infekcija.

- Neke urinarne infekcije nastaju isključivo nakon seksualnog odnosa, pa ih nazivamo 'honeymoon' cistitisima ili infekcijama 'medenog meseca'. U retkim slučajevima, muškarac može imati E.coli u prostati i putem sperme može da je prenese partnerki - kaže on.

Rekurentni ili ponavljani cistitis je termin koji se koristi za barem tri dokazane infekcije urinarnog trakta godišnje ili dve infekcije u poslednjih šest meseci.

Ešerihija koli

- Cistitis je upala mokraćne bešike i kao najčešća forma urinarne infekcije karakterističan je za žene u reproduktivnom periodu i žene posle menopauze. Smatra se da skoro polovina svih žena ima makar jednu epizodu cistitisa tokom života. U 90 odsto slučajeva uzročnici su Esherichia coli i Staphylococcus saprophyticus, ređe bakterije iz roda Klebsiella ili Proteus - ističe dr Simić.

Novija ispitivanja pokazuju da oko 10 odsto žena ima poseban tip sluznice, za koji se E.coli vezuje jače i čvršće, pa je kod ovih žena lečenje urinarne infekcije teže, duže traje i može da poprimi formu hroničnih ili ponavljanih infekcija, navodi doktor.

- Prirodno stanište E. coli je završni deo debelog creva. Zbog neposredne anatomske blizine, ove bakterije lako prelaze iz svog normalnog staništa do vagine i spoljašnjeg otvora mokraćnog kanala, gde se razmnožavaju i šire ka bešici, gornjim mokraćnim putevima pa sve do bubrega, izazivajući urinarne infekcije - objašnjava on.

Simptomi urinarnih infekcija

Dr Simić naglašava da se simptomi upale mokraćne bešike razvijaju unutar nekoliko sati ili tokom jednog dana.

Cistitis se najčešće manifestuje učestalim nagonom na mokrenje, peckanjem pri mokrenju, bolom u donjem delu trbuha ili u mokraćnoj cevi (naročito pri kraju mokrenja ili neposredno nakon mokrenja), lažnim pozivima na mokrenje, a ponekad se može javiti i krv u urinu, vidljiva golim okom ili mikroskopski.

Na upalu bubrega ukazuje skok telesne temperature preko 38 C, drhtavica, mučnina, povraćanje i lumbalni bol sa ili bez tipičnih simptoma za cistitis.

- Važno je napraviti razliku između nekomplikovanog i komplikovanog, najčešće opstruktivnog pijelonefritisa, koji može u kratkom vremenskom periodu dovesti do urosepse. Posebna pažnja je potrebna kod pijelonefritisa u trudnoći, jer ova infekcija može ugroziti oboje, majku i plod, dovodeći češće do prevremenog porođaja. Neadekvatno lečeni pijelonefritis vode u hroničnu upalu koja dovodi do slabljenja funkcije bubrega - kaže on.

Učestalije kod žena

Urinarne infekcije su učestalije kod žena i spadaju u najčešća infektivna oboljenja, odmah posle respiratornih infekcija, navodi dr Simić.

- Cistitis se češće javlja kod žena, zbog razlika u anatomskoj građi donjih mokraćnih puteva i njihovom odnosu sa analnom regijom. Izuzetak je prva godina života kada su urinarne infekcije češće kod dečaka. U ranom detinjstvu bakteriurija je često udružena sa urođenim anomalijama urinarnog trakta - ističe on.

- Sa početkom seksualne aktivnosti, tokom adolescencije i reproduktivnog perioda učestalost se dramatično povećava kod osoba ženskog pola, najčešće nekomplikovanih IUT - dodaje dr Simić.

- Kod žena u reporoduktivnom periodu do ponovljenih infekcija dolazi nakon seksulanih odnosa, korišćenja spermicida, nakon odnosa sa novim seksualnim partnerom, ukoliko je u detinjstvu bilo čestih infekcija ili je majka sklona infekcijama - kaže on.

Navodi da se kod postmenopauzalnih i starijih žena ponavljane infekcije javljaju u sledećim slučajevima: ponavljanih infekcija utinarnog trakta i pre menopauze, urinarne inkontinencije, atrofičnog vaginitisa usled nedostatka estrogena, cistocele, povećanog rezidualnog urina, kateterizacije bešike i pogoršanja funkcionalnog statusa kod starijih žena zbrinutim u gerontološkim institucijama.

- U mlađem i srednjem starosnom dobu IUT se retko javljaju kod muškaraca i povezene su sa promenama na urinarnom traktu. Posle šeste decenije učestalost raste kao posedica urinarne opstrukcije izazvane oboljenjem prostate. Infekcije urinarnog trakta kod muškaraca u svim starosnim grupama treba primarno smatrati komplikovanim i pacijenta podvrći urološkom ispitivanju - naglašava dr Simić.

Prevencija urinarnih infekcija

Prevencija je najbolji način da sprečite da do urinarnih infekcija uopšte i dođe. Dr Simić savetuje sledeće korake da sprečite infekcije urinarnog trakta.

- Najpre treba promeniti navike u ponašanju. Povećanje unosa tečnosti, jer se na taj način smanjuje koncentracija bakterija u mokraćnim organima, a češćim izmokravanjem se one i mehanički odstranjuju. Pijte minimum 2-2,5 l tečnosti dnevno. Izbegavanje hladnih i gaziranih napitaka. Uvek praktikujte dobru higijenu nakon korišćenja toaleta (brisanje od napred prema nazad) - navodi on.

Dodaje da treba izbegavati korišćenje kupki i drugih preparata za intimnu higijenu, kao i nošenje tesne odeće koja zadržava vlagu u predelu prepona i genitalija.

- Brzo se istuširajte nakon znojenja ili kupanja u bazenu i zamenite mokar kupaći kostim. Ne treba odlagati mokrenje, već naprotiv izmokravati se što češće. Mokrite čim osetite potrebu. Poželjno je mokriti na svaka 3 ili 4 sata (što duže mokraća ostaje u bešici, to je lakše bakterijama da se prenamnože). Pokušajte da urinirate pre i posle seksualng odnosa - savetuje doktor.

Nemedikamentna profilaksa se široko primenjuje, kaže dr Simić.

- Vaginalna supstitucija estrogena kod postmenopauzalnih žena može sprečiti rekurenciju urinarnih infekcija. Takođe postoje dokazi u korist primene imunoaktivne profilakse, Uro-Vaxom® kod žena. Za sprečavanje urinarnih infekcija preporučuje se i primena probiotika (Lactobacillus spp.), preparata koji sadrže brusnicu ili D-manozin kao i intravezikalna instilacija hijaluronske kiseline i hondroitin sulfata - navodi on.

On dodaje da se antimikrobna profilaksa za prevenciju rekurencije ITU primenjuje kada se iscrpe sve prethodne mere.

- Koristi se kao kontinuirana profilaksa malim dozama antibiotika u trajanju od tri do šest meseci ili kao profilaksa nakon seksualnih odnosa. Preporučuje se fosfomicin-trometamol 3 gr svakih 10 dana, nitrofurantoin 50 mg ili 100 mg jednom dnevno, a tokom trudnoće cefaleksin 125 mg ili 250 mg ili cefaklor 250 mg jednom dnevno - ukazuje on.

Dr Simić ističe da, osim navedenog, možemo učiniti još jednu stvar kada je prevencija u pitanju, a to je svakodnevno podizanje imuniteta.

- Treba povećati unos vitamina C i vitamina D, jer upravo vitamin C usporava rast bakterija u našoj bešici. Samim tim naš organizam će moći da se izbori sa infekcijom, sprečićemo sve neželjene simptome i izbeći muke koje urinarna infekcija stvara - naglašava on.

Dijagnostika i lečenje

Dr Simić kaže da se dijagnoza cistitisa postavlja na osnovu podatka o prisutnim simptomima i pregleda urina koji ukazuje na infekciju, tj. prisustva leukocita u sedimentu urina.

- Analiza urinokluture je neophodna u sledećim slučajevima: suspektan akutni pijelonefritis, nepovlačenje ili recidiviranje simptoma unutar 2-4 nedelje nakon završetka tretmana, kod žena koje imaju atipične tegobe, kod trudnica i kod muškaraca sa suspektnom ITU - dodaje on.

Za analizu urinokulture je potrebno uzeti prvi jutarnji urin, srednji mlaz, nakon pranja ruku i genitalija. Ne treba zaboraviti da uzorak urina treba doneti unutar sat vremena od uzimanja do laboratorije.

Urinokulturu treba tumačiti samo u kontekstu kliničke slike – simptomatologije i fizikalnog nalaza i uvek uz analizu sedimenta urina. Po potrebi treba proveravati i ostale pokazatelje zapaljenja: CRP, fibrinogen, sedimentaciju. Treba imati na umu da nalaz: "masa bakterija" u urinu ne mora da znači i infekciju uinarnog trakta, objašnjava dr Simić.

- Dijagnoza pijelonefritisa se postavlja na osnovu anamnestičkih podatka o karakterističnim simptomima, nalaza osetljivosti lumbalne lože prilikom pregleda, povišenih parametara zapaljenja u laboratorijskim analizama i nalaza povećanog broja bakterija i leukocita ili prisustva leukocitnih cilindara u analizi urina. Potvrda dijagnoze i izolacija bakterijskog uzročnika postiže se analizom urinokulture koju je potrebno obavezno uzeti pre započinjanja empirijske antibiotske terapije - dodaje on.

Pored rutinskog pregleda urina i obavezne urinokulture, kod svih pijelonefritisa se preporučuje i ultrazvučni pregled gornjeg urotrakta, u cilju pravovremenog otkrivanja zastoja oticanja urina u mokraćnim putevima, zbog anatomske anomalije ili prisustva kamena.

- Ukoliko se posle 72 časa adekvatne terapije ne normalizuje telesna temeperatura, savetuju se i dodatna snimanja kao što su: kompjuterizovana tomografija, intravenska urografija ili dinamska scintigrafija, a kod trudnica snimanje magnetnom rezonancom da bi se izbegao rizik od zračenja po fetus - kaže doktor.

Terapiju i dužinu lečenja urinarne infekcije propisuje lekar nakon postavljene dijagnoze.

- Odmah se pristupa empiriskoj terapiji, u skladu sa međunarodnim vodičima, koja se zasniva na prethodnom saznanju o glavnim bakterijskim izazivačima i njihovoj osetljivosti na antibiotike. Lečenje najčešće traje 3 do 7 dana kod cistsitisa. U slučaju potrebe, primenjuje se i ciljana antiobiotska terapija na osnovu analize urinokulture i antibiograma bakterijskog izazivača - kaže on.

Pored antibiotske i simptomatske terapije koje, postoje i nefarmakološke mere kojima možemo smanjiti simptome i raditi na prevenciji urinarnih infekcija, dodaje dr Simić.

Kod žena koje imaju više od tri infekcije godišnje primenjuje se profilaktička antibiotska terapija koja ima za cilj da spreči ponovnu bakterijsku invaziju urinarnog trakta i pojavu infekcije. Terapija se obično primenjuje uveče pre spavanja ili nakon seksualnih odnosa ukoliko su tegobe vezane za koitus.

- Ženama koje zbog Ešerihije imaju tri ili više epizoda nekomplikovanih zapaljenja mokraćne bešike tokom jedne godine, preporučuje se da u trajanju od tri meseca koriste capsule (Urowaxom) pomoću čega se podiže imunitet u borbi protiv nove infekcije. Moguće je u određenim slučajevima napraviti i vakcinu za svakog pacijenta posebno, odnosno za specifični tip E.coli čijom upotrebom se za oko 60% smanjuje verovatnoća javljanja ponavljanih urinarnih infekcija - ukazuje on.

Dr Simić ističe da se lečenje pijelonefritisa započinje odmah po postavljanju sumnje na dijagnozu.

- Lakši oblici se mogu lečiti ambulantno, peroralnom ili intramuskularnom primenom antibiotika. Za teže oblike sa poremećajem opšteg stanja se preporučuje lečenje u bolničkim uslovima, intravenskom primenom antibiotika (hinoloni, cefalosporini III generacije, aminoglikozidi) koji se primenjuju bar do normalizacije telesne temperature, a potom se terapija dovršava peroralnom primenom antibiotika prema antibiogramu prouzrokovača - kaže on.

Preporučuje se da lečenje nekomplikovanih pijelonefritisa traje ukupno 7 do 10 dana. Kod muškaraca sa pijelonefritisom, rekurentnim infekcijama ili kada se sumnja na postojanje komplikacija, preporučuje se minimalno trajanje lečenja od dve nedelje.

Uticaj ishrane na lečenje

Mikrobi koji utiču na razvoj infekcije urinarnog trakta se hrane šećerima, tako da je važno izbaciti ih dok se ne izlečite, savetuje doktor.

- Tu spadaju industrijski sokovi, sladoled, dezerti i pića sa kofeinom kao što je kafa i energetska pića. Takođe, zaboravite na unos alkohola i jaku, začinjenu hranu. Kafa, crni (ruski) čaj, sva gazirana pića (Coca Cola, Pepsi Cola), čokolada, slatkiši i teške masnoće, bilo šta sa velikim količinama šećera, pšenične proizvode, testenine (proizvode od šećera, brašna i soli) - navodi on.

Brusnica je popularna decenijama u borbi protiv bolesti urinarnog trakta i predstavlja efikasan prirodni lek za urinarne infekcije.

- Borovnica kao i brusnica sprečava vezivanje bakterija za zid mokraćnih puteva. Beli luk je jedno od najjačih oružja za eliminaciju bakterija i virusa. Jednako dobro deluje i u sprečavanju širenja bolnih urinarnih infekcija. Jabukovo sirće otklanja i simptome izazvane infekcijama urinarnog trakta. U sebi sadrži enzime koji sprečavaju množenje štetnih mikroba - ukazuje on.

Kleka ima diuretske karakteristike i antibakterijska svojstva. Isparljiva ulja iz plodova poboljšava filtraciju bubrega, što pomaže telu da se izbori protiv infekcije.

- Trudnice i dijabetičari su grupe pacijenata koje ne bi trebale da konzumiraju kleku. Uva deluje kao diuretic i antiseptik. Bila je najčešći lek protiv urinarnih infekcija pre pojave antibiotika. Rastavić se veoma se vrednuje u tradicionalnoj medicini, jer je od velike pomoći prilikom oporavka organizma od urinarnih infekcija. Dok unosite rastavić, svakodnevno pijte i dosta vode - savetuje dr Dejan Simić.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com