SRBIJU NIKADA NISAM ZAISTA NAPUSTIO: Ivan Zeljković iskreno o životu u Dubaiju i povratku na male ekrane

Još kada je najavljeno da se kviz "Želite li da postanete milioner" koji se emituje od ponedeljka do četvrtka od 21.30 na Nova S uz SBB vraća na naše ekrane, mnogi su konstatovali da će biti teško zamisliv bez Ivana Zeljkovića (47) preko puta "vruće stolice". Sve dok nije i zvanično potvrđeno da će se on ponovo naći u čuvenoj voditeljskoj ulozi, oni koji su ga tu i očekivali nisu sasvim verovali koliko je to ostvarivo. Zekin odlazak iz Srbije pre više od decenije činio se do te mere radikalnim i konačnim da su bile gotovo minimalne šanse da će ga nešto vratiti na duže u domovinu, naročito nakon odluke da se skloni sa televizijskih ekrana i oproba u sferi produkcije. Međutim, ljubav prema formatu koji ga je proslavio previše je velika da ne bi bila iznova rasplamsana, a Ivan sada otkriva kakav je osećaj vratiti se mladalačkoj romansi.

Da li ste poziv da posle mnogo godina ponovo vodite ovaj kviz prihvatili na prvu ili ste razmišljali?

- Bio sam potpuno iznenađen pozivom, da se neko setio koliko je bio uspešan ovaj kviz i kako je to divna i kulturna porodična zabava bila. U ovom vremenu u kojem živimo svima je neophodno nešto što je istinski pozitivno i zabavno. "Milioner" je globalni fenomen koji je u Srbiji bio primljen fantastično, "Nova S" je ozbiljna i produkciono jedna od najjačih televizija i tu nije bilo dileme da li da prihvatim ili ne. Međutim, miran život van žiže interesovanja ima svojih prednosti i ako je bilo malo razmišljanja o prihvatanju - to je bilo zbog toga. Na kraju smo porodično doneli odluku i eto me opet u vrućoj stolici.

Pre nego što nastavimo o kvizu i vašem povratku, možda bi logično bilo da prvo popričamo o vašem davnom odlasku. Napustili ste Srbiju i potpuno promenili život, sećate li se danas kako je to sve izgledalo i kako ste se osećali?

- U trenutku kada sam ponovo počeo da gradim svoj poslovni život, pomislio sam "zašto da to ne uradim u inostranstvu jer sam to oduvek želeo". Dugo sam se pripremao za taj put, odluku da probam sam doneo u avgustu, u oktobru posetio da vidim ima li ta odluka smisla a u februaru počeo da živim u Dubaiju. Nijedan početak nije lak, ali kad dođe nagrada za tu žrtvu nekako je sve lakše. Pomoglo mi je i to što je Dubai relativno blizu i što sam često u Srbiji. U stalnom sam kontaktu i sarađujem sa ljudima iz Srbije, čak imam i isti broj telefona i dalje.

Koliko je život u Dubaiju bez medijskog pritiska bio lakši?

- Uh, pravo pitanje. Lakši je, mnogo. Sve u životu ima svoje lepe strane i one manje lepe. Ne smemo da zaboravimo da ta medijska pažnja donosi i lepe stvari. Otvorena vrata, lepe situacije kojih se trebalo odreći, ali opet, lepo mi je ovako. Mir, porodica, uživanje.

U kojoj meri vam je nedostajala Srbija i da li ovaj poslovni angažman uopšte podrazumeva da ste se u nju vratili trajno ili život nastavljate u Emiratima?

- Srbija mi nedostaje baš kao što Aleksa Šantić kaže "Sunce tuđeg neba neće vas grijat k’o što ovo grije"... A sa druge strane, svet je veliki i lep i toliko toga ima da se vidi i nauči. To opet progovara onaj istraživač u meni. A činjenica je i da svet nikada nije bio "manji", bliži, pristupačniji, pogotovo u poslednje vreme kada ljudi mogu da rade odakle god u svetu. Zašto ne odlaziti na dva-tri meseca negde pa se vratiti pa opet... Baš u tom duhu, drago mi je da ću zbog "Milionera" češće boraviti u Srbiji.

Rekli ste da ste zbog posla i nekih prijateljstava našu zemlju često posećivali, koliko se ona promenila otkako ste otišli sa vašeg čuvenog radnog mesta?

- Srbija se mnogo promenila u poslednjih deset godina. Kao kad živite u jednom kraju grada ceo život, preselite se, pa opet prođete kroz njega, a ne možete da ga prepoznate. Znate one čuvene "u moje vreme" rečenice... Što ne znači nužno da je bilo bolje ili lošije, samo drugačije i, nekako, vaše.

I vi ste se promenili, malo ste se "pojačali" tokom ove pauze iza kamere, pa ste i sami priznali da bijete bitku sa kilogramima. Osećate li u tom smislu pritisak da pred gledaocima morate izgledati najbolje što možete ili vam je na tom polju fokus ipak na zdravlju?

- Najbitnije je da se vratim zdravom životu. A svakako samim tim i da izgledam što bolje na ekranu. Uvek je lakše kada imate neki neposredan povod i sad ga imam. Nema izgovora. Održivi napredak sa aspekta zdravlja pre svega je moranje. Iskreno, ono što me je uvek "vadilo" je sportska aktivnost. Zdravlje se i dalje drži, da kucnem u drvo, da ne ureknem.

Verovatno najveća promena za vas od poslednjeg emitovanja "Milionera" jeste što tada niste imali svoje male "navijače" u kući, a danas ćerka Petra i sin Luka jedva čekaju da vas gledaju u voditeljskoj ulozi. Da li vam to stvara još jednu vrstu pritiska?

- Iskreno, kad god smo zajedno a neko me prepozna, Petra i Luka pitaju kako je to bilo kad sam bio poznat. Dovoljno su veliki da kapiraju šta to znači, imaju i oni svoje zvezde. I ne mogu da kažem, bilo mi je žao da ne budu deo svega toga. Objasnili smo im da to ima i dobre i loše strane i da nije uvek lako. Zahvaljujući njima sam lakše prihvatio ovu novu/staru ulogu. Drago mi je da malo osete deo te priče, pa će sami reći da li im se sviđa ili ne.

U kojoj meri su vaša deca upoznata sa našom zemljom i jezikom i kako biste opisali iskustvo njihovog podizanja na podneblju kao što je Dubai?

- Deca često borave u Srbiji, a leti provedu i po dva meseca sa bakama i dekama, što je fantastično i za njih, i za bake i deke, a i za nas. U našoj kući se priča isključivo srpski, slavimo slavu, idemo u pravoslavnu crkvu. Često se družimo sa našim ljudima. Rekao bih da imaju dovoljno kontakta sa Srbijom da znaju ko su i odakle su, gde su im koreni, da budu ponosni na to, a opet da žive život kao građani sveta. Čak i kada smo im davali imena bitno nam je bilo da ona budu nekako naša a opet internacionalna, iako tada nismo planirali život u inostranstvu. Želeli smo da nam deca budu kosmopolite. Nismo mogli bolje mesto da nađemo od Dubaija za takvo odrastanje. Petra i Luka idu u englesku školu, koju pohađaju deca šezdeset različitih nacionalnosti. Imaju drugare iz svih delova sveta, govore engleski bolje od nas. Mislimo da je to mnogo bitno za njihovo odrastanje. Kad je u školi bio poslednji nacionalni dan, dan kada deca predstavljaju svoje zemlje, sami su tražili da se obuku u narodne nošnje. Nismo ih našli ovaj put, ali smo spremni za sledeće izdanje.

Šta vam je rekla supruga Vesna na ponudu da se vratite vođenju kviza i možete li ukratko da opišete kako vaš brak izgleda posle toliko godina? Znate i sami da vam je i brak, ne samo posao, svojevremeno bio pod pritiskom medija, da li je sve išlo mnogo lakše kada ste se odselili?

- Odluku o povratku smo doneli zajedno. Pritisak pod kojim smo živeli je bio neopisivo veliki, ali smo i tada to prihvatali kao deo priče. Kada smo počeli da se zabavljamo krenula je i moja malo ozbiljnija medijska karijera, pa smo se zajedno navikavali na te stvari. Nije lako, ali obzirom da među nama ima ljubavi, razumevanja, poštovanja i otvorene komunikacije - sve se izdrži. Mi znamo ko smo, stojimo čvrsto sa dve noge na zemlji, znaju i naši najbliži i to je ono što je bitno.

Šta očekujete od života nakon ponovne slave na našim prostorima i osećate li da ste ponovo na uzbudljivoj životnoj prekretnici?

- Ovo je baš zanimljivo pitanje, a pravi odgovor će dati vreme. Cela priča sa "Novom S" je od prvog kontakta krenula lepo i lagano. Ekipa angažovana na kvizu je sjajna i dozvoljava mi da uživam u trenutku i dam svoj maksimum. Mnogo je bitna ta energija, što bi rekli "vajb", jer se ona jasno vidi kroz kamere i ekrane. Kao što sam i negde rekao, "Milioner" mi je dva puta promenio život na bolje, kao voditelju pa zatim i producentu, neka bude i treći. Nek to bude ono zdravlje koje smo pominjali i da deca malo vide kako to izgleda i iz toga nešto i nauče.

Izvor: Story.rs
Foto: Nova.rs/PrintScreen