ČETIRI NAJBOLJE: Koje navike u ishrani produžavaju život?

Kako starimo, dajemo sve od sebe da ostanemo u najboljoj mogućoj formi, fizičkoj pa i psihičkoj, kako bismo živeli zdravije i duže. Iako ne možemo da kontrolišemo sve što nam život nudi, i te kako možemo da kontrolišemo šta jedemo, što je bitan faktor za dugovečnost.

Proteini iz biljnih izvora

Istraživanje navodi da je rizik od smrtnosti bio za 18 odsto veći kada su proteini ili masti životinjskog porekla zamenili ugljeni hidrati. Međutim, rizik je bio oko 18 odsto manji kada su ugljene hidrate zamenili biljni proteini ili masti.

Dijeta dugovečnosti takođe podrazumeva unos "dovoljne količine proteina" koji su biljnog porekla. Međutim, redovna konzumacija proteina iz hrane koja uključuje plodove mora, takođe radi na produžavanju vašeg životnog veka i poboljšanju zdravlja.

I veganska ishrana je povezana sa smanjenim rizikom od raka, hipertenzije i dijabetesa u poređenju s ishranom mesojeda.

Masti biljnog porekla za povećanje energije

Prema Klinici Klivlend, referentni unos masti za odrasle je 20 do 35 odsto ukupnih kalorija iz masti. Sugeriše se kako dijeta za dugovečnost uključuje potrošnju masti koja čini oko 30 odsto energije uglavnom iz biljnih izvora. Sjajni izvori biljne energije su pasulj, orašasti plodovi, čia semenke i semenke lana.

Studija je dokazala kako je menjanje modernog stila ishrane koji uglavnom sadrži velike količine prerađene hrane, crvenog mesa, mlečnih proizvoda s visokim udelom masti i hrane s visokim udelom šećera - ishranom bogatom mahunarkama, celim žitaricama i orašastim plodovima s smanjenim unosom crvenog i prerađenog mesa, povezano sa dužim životnim vekom.

Jedite u roku od 11 do 12 sati

Prema recenziji, studije koje su uključivale osobe sa gojaznošću, metaboličkim sindromom ili dijabetesom tipa 2 obično bi imale koristi od 8-10 sati ishrane dnevno. To bi pomoglo u mršavljenju ili ispravilo postojeće metaboličko oštećenje.

Međutim, duža dnevna razdoblja gladovanja koja uključuju preskakanje doručka dosledno su povezana s povećanom smrtnošću, koja je naročito visoka za kardiovaskularne bolesti. Zbog toga se preporučuje razdoblje ishrane s idealnim rasponom od 11 do 12 sati kako bi se ovakvo nešto izbeglo.

Post

Kod osoba starijih od 65 godina, stručnjaci tvrde kako bi dijeta za dugovečnost trebalo da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, kako bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu biti posledica smanjene koštane ili mišićne mase ili niskog broja krvnih ćelija.

Postoji više dokaza kako post utiče na dugovečnost, a u idealnom slučaju, dijeta za dugovečnost uključivala bi 12 do 13 sati dnevnog razdoblja posta.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.