STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Trećina stanovnika Srbije gojazno

Oko 30 odsto stanovništva Srbije je gojazno, a posebno zabrinjava sve veći procenat gojazne dece, upozorio je danas državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.

Na konferenciji "Epidemija gojaznosti u postkovid eri" Đerlek je istakao da posebno zabrinjava što će se taj broj u narednih 10 godina udvostručiti, dok će planeta 2030. imati oko 1,2 milijarde gojaznih ljudi.

- Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeći uzrok smrtnosti - upozorava Đerlek.

On navodi da su osnovni uzroci gojaznosti loše navike u ishrani i smanjeno kretanje, a da se tokom pandemije kovida videlo da gojazne osobe imaju mnogo komorbiditeta, i da je gojaznost, sem toga, ozbiljan faktor rizika i kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne i dijabetis.

Đerlek ističe da to nije samo zdravstveni problem, već opšte društveni problem koji se mora rešavati sistemski.

- Imamo loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti, i te dve stvari drastično utiču na povećanje broja gojaznih. Kovid nas upozorava da se prema toj bolesti moramo ophoditi još agresivnije kako bi smanjili progresiju za početak, a zatim i zaustavili - poručuje Đerlek.

On kaže da je jedan od načina borbe protiv gojaznosti kontrolisana ishrana, ali naša deca nemaju naviku da je se pridržavaju.

- Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme - kaže državni sekretar.

On je rekao da se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.

Đerlek upozorava da nisu svi gojazni zbog loših navika u ishrani i smanjenog kretanja, te da 40 odsto gojaznih su to iz genetskih razloga, hormonskog dizbalansa ili drugih problema i da takve ljude moramo podržavati, a da je stigma prema gojaznima jedna od najvećih.

- Ta stigma je tako daleko otišla da se smatra da je trenutno na trećem mestu posle rasizma i seksizma - upozorava Đerlek.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić izjavio je da njegovo ministarstvo zainteresovano za intersektorski pristup gojaznosti, koji je prema njegovim rečima, jedini ispravan.

Kako je rekao, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz sveobuhvatne reforme obrazovanja, obuhvatilo je zdrave stilove života kao jedan od opštih ciljeva.

- Pokušavamo da učenicima, prvenstveno onim najmlađima predškolskog uzrasta, zatim i osnovcima i srednjoškolcima ponudimo različite sadržaje koji se tiču zdravog stila života. Tu pre svega mislim na fizičku aktivnost i edukaciju o pravilnoj ishrani i sve ono što je neophodno da učenici kasnije kada postanu odrasli to primene da bi bili zdravi - istakao je Pašić.

Direktorka KBC "Bežanijska kosa" Marija Zdravković rekla je da se očekuje alarmantno povećanje gojaznosti, posebno u kategorijama kod dece, preadolescenata i adolescenata.

- U porastu su i koronarna bolest i srčana slabost, to su teška oboljenja, gde je početak vrlo bezazlen, a počinje sa povišenom telesnom težinom, lošim životnim navikama, hipertenzijom, povećanim unošenjem koncentrisanih šećera, masti, slanog, odnosno brze hrane koja je izuzetno štetna za organizam - navela je Zdravković, preneo je Tanjug.

Ona je poručila da su brojna istraživanja evropskih udruženja kardiologa utvrdila da je, iako postoji veliki broj lekova koji reguliše ove probleme, jedan od glavnih problema što pacijent neretko samostalno napušta uzimanje lekova bez konsultacije sa svojim lekarom i što ne želi da se odrekne loših navika.

- Upravo, ključ uspeha i izlečenja kod svake bolesti je promeniti loše navike koje su dovele do toga. Moramo pomoći mladim generacijama da dobiju pravu informaciju u pravom trenutku, a pravi trenutak je osnovna škola i odatle moramo krenuti sa edukacijom, šta je dobro, a šta nije za zdravlje naše dece - istakla je Zdravković.

Psihijatar Jelena Popović kaže da prekomerna gojaznost ne predstavlja samo vizuelno-estetski problem, već ozbiljni zdravstveni problem i problem psihološke i psihičke prirode.

- Problem gojaznosti počinje rano u detinjstvu i to je dugotrajan proces u kome mi radimo na posledicama toga što se tiče psihološkog, ali je važno u samo lečenje uvrstiti i sve druge discipline - navodi Popović.

Ona objašnjava da se ličnost kreira kroz verbalne i neverbalne poruke naših roditelja, mada ističe da sama genetska predispozicija gojaznosti nije preterano dokazana.

- Sama psihoterapija služi da se ta psihodinamika otkrije da se čoveku vrati svest i moć i svest da on može nešto da promeni, a ne da je on slučajno gojazan i da ne zna zašto konzumira preterane količine hrane - poručuje Popović.

Izvor: Politika.rs/Tanjug
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.