ODRŽAN BOOK TALK 2022: Književnost je i danas velika, samo treba istrenirati oko da je vidiš

Regionalna književna konferencija Book Talk 2022 koja okuplja najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu održana je 29. i 30. septembra na tri lokacije u Novom Sadu, odnosno u prostorijama Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Poklon-zbirke Rajka Mamuzića.

Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.

Konferenciju su podržali Ministarstvo kulture i informisanja R. Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Novi Sad - Gradska uprava za privredu i Službeni glasnik.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske je pozdravila okupljene i rekla “kroz naše programe tokom cele godine pokušavamo da ukažemo na povezanost književne i likovne umetnosti. Više izložbi u proteklom periodu su vezane za velike i važne književnike jer one idu zajedno i važno nam je da to ukažemo publici. Dobrodošli u Novi Sad i uživajte u knjigama i slikama”.

Robert Čoban,  predsednik Color Press Group, rekao je da se "oseća duh tolerancije u Novom Sadu i ljudi ovde vole da dođu i trudimo se da i ovom konferencijom doprinesemo da još više ljudi iz regiona dođe i uživa u svemu što ovaj grad nudi".

Dalibor Rožić, član Gradskog veća Novog Sada za kulturu i informisanje je otvorio konferenciju i rekao "osam godina zajednički organizujemo značajnu regionalnu konferenciju Book talk. Kandidujemo značajne teme u društvu kako bismo napravili kvalitetan prostor da pozitivno gledamo u budućnost. Kultura je najbolji most da se neke teme iskomuniciraju. Svet se vidi plemenitijim očima i u tom pravcu moramo svi dati svoj doprinos".

Yahel Vilan, ambasador Izraela u Beogradu istakao je da ljudi koji su preživeli holokaust je sve manje, dosta godina je proslo i nemamo toliko prilika da čujemo njihove priče. Moramo iskoristiti vreme koje nam je ostalo sa njima da čujemo njihov glas. Zato je značajno što danas imamo prilike kroz panele čuti o njima i na pravi način govoriti šta se sve desilo i dati istinitu i pravu informaciju bez političkih interpretacija.

Na prvom panelu pod nazivom "Bookmark između pandemije i rata: Tradicionalni "Book Talk" učestvovali su: Zoran Kolundžija, Vera Kopicl, Nenad Šaponja, Zoran Hamović, Gojko Božović i Relja Dražić.

Glavna tema panela bila je nepoznanica koliko će izdavača "preživeti" i nadaju se sistemskoj reakciji države. Panelisti su se osvrnuli i na manjak, kako autora tako i onih koji čitaju, kao i kvaliteta ponuđenih knjiga na tržištu jer kako kaže Zoran Kolundžija, malo je sredstava za knjige.

“Nema bezvredne knjige jer se mi trudimo da se ne štampaju knjige koje nisu potrebne”, dodao je Zoran Hamović.

Vera Kopicl, književnica, kaže da se “udruženje ispred kog dolazi bavi ženskom kulturom, kulturom koja je nevidljiva. Suočavanje sa sopstvenim stereotipima je nešto na šta skrećemo pažnju svojim radom."

Nenad Šaponja,  je istakao da je teško reći za neku knjigu da je samo komercijalna jer to ne mora značiti da je to loša knjiga.

Relja Dražić zaključuje da “veštačka inteligencija mora da bude deo procesa odabira knjiga koje će otići u biblioteke”.

Na drugom panelu pod nazivom "Generacija 1892: Šta bi nam Tito, Andrić, Anica Savić-Rebac i Pavle Beljanski rekli na svoj 130. rođendan" učestvovali su: Vladimir Gvozden, Nenad Novak Stefanović i Aleksandar Jerkov. Moderirala je Gordana Draganić Nonin.

Panelisti su vrlo zanimljivo i kroz jedinstvenu paradigmu govorili o najvećoj godišnjici predstavljenoj danas i šta misle gde bi svoje mesto našle ove istorijske važne ličnosti.

Aleksandar Jerkov smatra da "Andrić ne bi imao ništa da kaže već bi samo okrenuo glavu na sve što se dešava".

Vladimir Gvozden ističe da "danas fali vera u jedan sistem, u jednu ulogu i jednu državu. Imamo krizu verovanja da se svet može poboljšati, da on može biti drugačiji kako su svi ovi velikani mislili i naravno verovali".

Nenad Novak Stefanović je dao doprinos panelu jer je napravio postavku za jedan roman gde su akteri bili Andrić, Tito, Beljanski i Savić-Rebac. Mnogo paraleli je povukao dok nam je pričao priču, no ističemo da je Novi Sad mesto realizacije romana jer ih ovaj grad vezuje na jedan poseban a ne na prvi pogled očigledan način.

Treći panel pod nazivom "80 godina od Racije: Šindleri i krvnici iz naših sokaka i zašto o njima malo pišemo, snimamo i znamo" okupio je sledeće paneliste: Svetlanu Gradinac, Zorana Kolundžiju, Alekseja Kišjuhasa, Duška Ljuštinu, Tomislava Marčinka, Zvonka Makovića i Mariju Vasić. Moderator je bila Eržika Pap Reljin.

Teško je govoriti o ovoj temi jer su emocije jake, sećanja još jača, a i konfuznija.

Kako je rekao Ljuština "kada ćemo biti spremni na istu temu govoriti isto? Jer u ovoj interpretaciji i krvnici postaju Šindleri".

Vasić je dodao da je "racija najstrašnija reč u Novom Sadu. A opet brišemo sećanje ako promenimo terminologiju".

Moramo se baviti činjenicama i istina, ma koliko je bolna, nas može učiniti boljim ljudima. Herojstvo je snaga jednog društva i kako je navela Gradinac "spasiti jedan život je uspeh".

Četvrti panel na Book Talk-u pod nazivom "Kako (ni)smo polomili "to drvo neslobode": 100 godina od rođenja Borislava Mihajlovića Mihiza" bio je posvećen stogodišnjici rođenja ovog sjajnog književnog kritičara i pisca. Na panelu su govorili: Vladislava Gordić Petković, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu; Svetislav Jovanov, dramaturg i teatrolog; Vladan Bajčeta, autor knjige "Borislav Mihajlović Mihiz: kritičar i pisac"; Miodrag Dinulović, direktor i stalni reditelj Kraljevačkog pozorišta i Nebojša Bradić, srpski je pozorišni reditelj i bivši ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije, panel je moderirala Sara Arsenović.

Tokom panela prikazane su najpoznatije predstave Mihiza izvođene na pozorišnim scenama širom Srbije. "Mihizovo delo, pogotovo Banović Strahinja je nešto što će ostati trajni spomenik u srpskoj dramaturgiji", napomenuo je Miodrag Dinulović iz Kraljevačkog pozorišta.

Nebojša Bradić, srpski pozorišni reditelj tokom panela istakao je da je Mihiz naš Sokrat.  "Siguran sam da nisam prvi koji je ovo izgovorio. O slučajevima "Sokrat" i "Mihiz" može se govoriti u savremenim terminima "kulture izopštavanja" (canceling culture).

"Mihiz je izazivao dogmu onda kada je to bilo opasno po život. Igrao se sa vatrom i išao ka njoj. Iako je postojala pretnja, Mihiza nisu "izopštilii".  On je, posle tragičnog gubitka supruge i suočavanja sa realnošću '90tih, sam "izopštio" sebe. Bio je tada u Sokratovim godinama. Beskompromisni glasovi Sokrata i Mihiza odjekivali su u mračnim vremenima, odjekuju i u ovom današnjim vremenu besa. Sličnost između Sokrata i Mihiza se ogleda i u tome što je Sokratova kao i Mihizova misao ugrađena u tuđa dela - Sokrat se može naći u Platonovim Dijalozima, Mihiz u Ćosićevim, Pekićevim, Selenićevim, Kovačevićevim delima, da pomenem samo neke autore kojima je bio čitač, mentor i dramaturg" istakao je Bradić.

Tokom petog panela pod nazivom "Minhen 1972: Svetska književnost o pola veka straha, osvete i nade" imali smo prilike da čujemo zaista zanimljivo svedočenje Šaula Ladanija koji je rođen u Beogradu 1936, preživeo je bombardovanje 1941. i logor Bergen Belzen a 1972. kao izraelski olimpijac bio je u paviljonu kada su upali palestinski teroristi. Color Media Communications i Ambasada Izraela doveli su Šaula na Beogradski maraton 2018. i to je bila njegova prva poseta Srbiji nakon 1948. kada se sa porodicom iselio u Izrael. Tokom panela čuli smo njegovo svedočanstvo o događajima u Minhenu 1972.

U šestom panelu pod nazivom "Il se mome srcu učinilo: 30 godina od početka opsade Sarajeva i rata u BiH - odgovori bosanske, srpske i hrvatske književne scene" govorili su: Vule Žurić, pisac; Goran Samardžić, pisac; Marko Krstić, pisac i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Muharem Bazdulj, pisac. Panel je moderirala novinarka Gordana Draganić Nonin.

Vule Žurić  tokom panela napomenuo je da se postavlja "pitanje kakvu književnost imamo na prostorima bivše Jugoslavije. Do objavljivanja knjige Vladimira Kecmanovica "Top je bio vreo" nismo imali književnost koja je govorila o skorašnjim ratovima na našim prostorima”.

"Rat se predstavlja samo iz jedne perspektive a to nije perspektiva čoveka. Moj utisak je da opsada Sarajeva u pojedinim srcima i dalje traje. Živimo u vlasti opsena, zato ni nemamo dovoljno dobru ratnu literaturu", istakao je Žurić tokom diskusije.

Govoreći o knjigama pisanim sa tematikom rata u BiH-a pisac Muharem Bazdulj napominje da "prava književnost zahteva široku sliku, a mi smo do sada imali samo zumiranja".

Na konferenciji Book Talk premijerno je održana i promocija knjige Marije Vrebalov Đorđević pod nazivom "Svetlost tame".

Poslednji sedmi panel u Galeriji Matice srpske bio je "100 godina od rođenja Duška Radovića: Gde su i ko su danas "Duškov Beograd" i "Duškova Srbija", na panelu su učestvovali: Vule Žurić, pisac; Ante Tomić, pisac; Miodrag Dinulović, direktor i stalni reditelj Kraljevačkog pozorišta; Đuro Radosavović, pisac i kolumnista i Boris Jakić, urednik magazina Gloria, panel je moderirala novinarka Olja Bećković.

"Suština svake umetnosti je humor", istakao je Vule Žurić u ovom panelu, ima mnogo tekstova Duška Radovića o tome koliko je duboko razmišljao o poetici, i kako je nastajalo tih nekoliko naizgled lakih stihova. "Iza toga stoji duboka duhovnost i razmišljanje. On jeste originalan kao pisac za decu i kao neko ko se bavio raznim žanrovima", napominje Žurić.

"Mi danas živimo u društvima koja su u koječemu neslobodnija u odnosnu na vreme Duška Radovića. Poučno je čitati Duška Radovića koji nas upozorava na mehanizme diktatura", napomenuo je pisac Ante Tomić.

"Duško je bio prorok i zbog toga je njegova emisija "Beograde, dobro jutro" zabranjena posle sedam godina", istakao je Miodrag Dinulović tokom diskusije.

Program u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog je krenuo sa panelom Ima li koga danas da "sluša vamo": 30 godina od osnivanja benda "Rimtutituki" je prvi panel realizovan u Spomen zbirci Pavla Beljanskog. Učestvovali su Mirjana Đurđević, Petar Janjatović, Ivan Fece Firči i Slavko Matić. Moderirao je Robert Čoban.

Šta ih vezuje za te godine je glavno pitanje koje se prožimaju kroz ceo panel kao i da nema danas ko da drekne ni da sluša je realnost koju danas živimo.

"Ljubomora da nismo tamo i da ne možemo da doprinesemo", naveo je Firči.

"Gorka sećanja budi ovaj period ali je bilo jako važno da se ta grupa okupila", kaže Janjatović.

"Utisak da dovoljno kritična masa može da promeni situaciju", istakao je Matić.

"Na kraju si mogao samo da budeš tu", zaključila  je Đurđević.

U pauzi između panela publici se prvo obratio Zvonko Maković sa pričom o jednoj slici: 'Nedelja', Ignjat Job. Nakon toga diskutovali si Jedan na jedan: Ante Tomić  iz Splita sa našom Vesnom Farkaš .

Održana je i promocija knjige "Duše su rekle 'Da' - 11:11" Vesne Petković.

Deveti panel je Strava sa severa: elementi fantastike u stvaralaštvu Milete Jakšića gde su govorili Jovana Vojvodić, Ilija Rajačić, Nataša Milić i Dragan Jovićević. Moderirao je Mladen MIlosavljević.

Panelisti su mnogo toga videli u Mileti Jakšiću, dočarali su ga dubokim rečima publici u sali.

"Mislim da je imao mlak život. Malo autizma, malo nekog mraka, malo neke gotike u Jakšiću", naveo je Rajačić.

"Veliki filmski potencijal vidim u njegovim delima i otkrivam Jakšićeva dela sa zadovoljstvom", rekao je Jovićević.

"Izuzetno prefinjen psiholog koji je bezvremeni pisac koji je uticao i na mene a uticaće i na generacije koje dolaze", istakla je Milić.

Vojvodić je zaključila da pokazuje književnu svestranost. Dobar deo svoje proze zasniva na narodnim verovanjima.

Poslednji deseti panel je Književno i strašno: memorate i demonološka predanja u delima srpskih književnika gde su govorili Nebojša Petković, Dragoljub Perić, Boris Mišić i Milan Kovačević.

Vitalne forme koje se lako pretoče u književno delo, složili su se panelisti kad je fantastika u pitanju. Folklorna fantastika najzastupljenija kod nas u regionu, u stopu je prati je politizovana. Dok na primer egzorcizma kod nas nema što je  pod uticajem podneblja gde živimo. Veliki potencijal u ovoj oblasti i tek će doći njeno vreme u svim umetničkim pravcima.

I još jedan uspešan Book Talk je završen. Stotine ljubitelja književnosti, 70+ govornika iz celog regiona i imponzantan broj dela, književnika i umetnika su danas bili u fokusu različitih tema i dešavanja. Vidimo se sledeće godine!