RAD NA DALJINU: Kakva je situacija u Srbiji?

Dok u svetu sve više opada zainteresovanost poslodavaca za angažovanje radne snage na daljinu, o čemu svedoči i najnovija analiza platforme Linkedin prema kojoj opada broj oglasa za takav oblik radnog angažovanja, u Srbiji je takva saradnja i dalje među omiljenim beneficijama zaposlenih, posebno među IT stručnjacima. Svaki treći oglas iz IT sektora odnosi se upravo na takav rad, pokazuju podaci najvećeg sajta za zapošljavanje helloworld.rs, prenosi "Politika". Da li aktuelna energetska kriza, ali i sve manji značaj pandemije na tržištu rada, mogu da utiču da i ovdašnji poslodavci postanu manje zainteresovani za angažovanje radnika na daljinu?

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podseća da u privatnom sektoru Srbije u onlajn režimu radi od 18 do 22% zaposlenih, ali i da se sve češće dešava da IT firme insistiraju da zaposleni dolaze na posao.

- Taj trend u svetu je uočen na sastancima sa menadžerima, jer zaposleni imaju sve veću potrebu da se vide i lično, da bi zaključili neke važne poslove. Zapravo pokazalo se da je obim novih zaključenih poslova znatno manji kada se oni dogovaraju onlajn. Pogotovo kod novih firmi koje su tek počele da rade. Fizički kontakt ostavlja više prostora za bolje poslovne dogovore, nego kada postoji onlajn komunikacija – navodi Rajić. On podseća da je socijalizacija takođe važna za biznis, pa zato postoji taj trend vraćanja u korporacije.

- Mada, i mala i srednja preduzeća u Srbiji primećuju da im prodaja opada ako rade onlajn, da im i razvoj stagnira, jer nema razmene mišljenja i upoznavanja sa novim klijentima. Sem u IT sektoru, u Srbiji onlajn rada ima u delu administrativnih i finansijskih poslova, ali i u svim tim sistemima koji su zasnovani na elektronskim platformama kojima se može pristupiti sa strane. Tako može da se radi i u dobrom delu poslova koji su u vezi sa organizacijom transporta i saobraćaja, logistike i marketinga, pripreme u izdavaštvu... – nabraja on.

Ipak, taman kada je pandemija posustala i kada su se građani masovnije vratili u kancelarije, neke države, a među njima i Grčka, počele su da razmatraju povratak rada na daljinu zbog uštede energije u preduzećima. Da li to može da zadesi i našu privredu?

- Sve zavisi od zemlje do zemlje, kako će da se reši taj problem. Na kraju će se sve svesti na preporuku, osim ako vlade ne budu dale generalni predlog kompanijama. Ipak, ukoliko postoji potreba za fizičkom interakcijom firme će i u takvim uslovima da nastave da neguju rad uživo, bez obzira na krizu. Jer, imajte na umu da sve zavisi od stepena razvijenosti privrede. One privrede koje su bazirane na intelektualnom radu i uslugama, gde se manje obavljaju neposredni dnevni fizički poslovi, imaće veći procenat radnika u onlajn sferi - objašnjava Rajić. Dodaje da to ne može da važi i za Srbiju, jer kod nas najveći deo zaposlenih mora da dođe na posao da radi, jer je reč o prodavcima, magacionerima, prevoznicima robe, radnicima na mašinama u fabrikama.

Istraživanja pokazuju da u privatnom sektoru Srbije u onlajn režimu posao obavlja od 18 do 22% zaposlenih, i to samo u većim gradovima, jer u gradovima u unutrašnjosti toga gotovo da i nema, možda samo 5% posluje na taj način. Međutim, kada bi se u to istraživanje uključio i javni sektor gde takođe ima onlajn rada, ali se o tome ne priča toliko, procenat zaposlenih koji rade od kuće bio bi manji od 18%.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com