STRUČNJACI TVRDE: Bezglutenska ishrana je samo za obolele od celijakije i osetljive na gluten

Gluten je u Srbiji postao popularna reč kada se pročulo da je bezgluteska dijeta recept za uspeh Novaka Đokovića. Kod ljudi koji boluju od autoimune bolesti celijakije – gluten je nepoželjan sastojak koji dovodi do oštećenja tankog creva, ali lekari smatraju da zdrave osobe ne bi trebalo na svoju ruku da izbacuju gluten iz ishrane.

Kada je njenom suprugu otkrivena celijakija, odnosno netolerancija na gluten, rekli su NE – proizvodima sa pšenicom, ječmom, raži i zobi.

„Posle detaljnih analiza na Kliničkom centru i biopsije tankog creva, utvrđena je dijagnoza celijakije i od tog momenta kreće prelazak na bezglutensku ishranu“, kaže Ivana Prostran, vlasnica pekare sa bezglutenskim pecivom.

Recepte nisu zadržali samo u svojoj kuhinji.

„Mogu slobodno da kažem da 90 posto naših klijenta ima problem sa glutenom, ili celijakiju, ili neki vid alergije na gluten“, dodaje Ivana.

Među mušterijama su i oni bez alergije koji smatraju da je zdravije jesti bezglutensku hranu.

Međutim, stručnjaci drugačije savetuju.

„Na bezglutenskoj ishrani treba da budu samo osobe sa celijakijom, i osobe koje imaju glutensku senzitivnost. Svim ostalim osobama gluten ne bi trebao da smeta“, naglašava dr Ivan Milovanović, gastroenterolog.

Nadutost, povraćanje, nedostatak energije – najčešći su simptomi. Stručnjaci kažu da se alergija na gluten dokazuje na osnovu analize krvi i kožnih proba. Kada lekar posumnja na celijakiju, rade se dodatne analize i pregledi da bi se bolest dokazala.

„Deca i odrasli koji imaju celijakiju su na doživotnoj bezglutenskoj ishrani. Što se tiče onih koji su intolerantni na gluten, treba da budu na bezglutenskoj ishrani, ali u dogovoru sa lekarom, i kod takvih osoba uglavnom nema upale u crevima i ne moraju doživotno da budu na toj dijeti već određeni period pa se gluten postepeno uvodi u ishranu“, dodaje dr Milovanović.

Stručnjaci kažu da izbegavanjem glutena izbacujemo i korisne namirnice koje poboljšavaju varenje, bogate su vitaminima i jačaju imunitet. S druge strane, gluten doprinosi elatičnosti peciva i čini ih vazdušasatim, ali i težim za varenje.

„Žitarice koje se preporučuju su bezglutenska žita, među kojima su kukuruz, pirinač, bezglutenska brašna. Međutim, nisu samo žitarice problem u kojima je gluten sam po sebi prisutan. Industrijski proizvodi su problem – sosevi, supe, čak i mesne prerađevine mogu imati dodatak belog brašna“, ističe nutricionistkinja Ana Banduka Todorović.

Procenjuje se da u Srbiji od celijakije boluje oko 70.000 ljudi. Ukoliko se ne drži pod kontrolom, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.