UDVOSTRUČENE KIRIJE, U ŠKOLE UPISANO 600 ĐAKA: Rusi i Ukrajinci menjaju demografiju Srbije

Demografska slika Srbije znatno se promenila od početka rata u Ukrajini. Za manje od devet meseci u našu zemlju je izbeglo oko 18.000 Ukrajinaca, a boravak je prijavilo i više od 100.000 Rusa. I nisu promenili samo demografsku sliku, već tržište rada i nekretnina.

Ilja Sečanov je iz Rusije došao u Srbiju početkom marta. Putovao je po Evropi, pa izabrao Beograd. U jednom beogradskom kafiću, gde su i vlasnik i konobar iz Rusije, čest je gost. Neretko mu se pridruže i Ukrajinci.

- Ovde imamo mnogo mogućnosti, koje čak ni u Moskvi nismo imali. Ima dosta oblasti koje možemo da popunimo i što se tiče nekretnina i IT sektora i drugih struka koje smo doneli sa sobom. Mene zanima 3D modeliranje - kaže 27-godišnji Ilja.

Ilja se uklapa u demografski profil Rusa koji su u Srbiju došli posle 24. februara. Najviše ih je u centralnim beogradskim opštinama.

Samo jedna agencija za nekretnine do sada je izdala više od 3.000 stanova Rusima, ređe Ukrajincima. Cena zakupa se u proteklih šest meseci udvostručila. Udeo ruskih državljana koji zakupljuju cene stanova popeo se na gotovo 90 odsto.

- Vi možete po višim cenama izdati ruskim državljanima nekretninu, ali ona mora biti potpuno opremljena - da ima dobru belu tehniku, dobru internet konekciju, sve što zahteva ugodan i lagodan život. Lokacija im je takođe jako bitna, tako da iako ne poznaju Beograd, oni su došli dobro pripremljeni - priča Nikola Čobić iz agencije "Cityexpert".

Dolazak državljana Rusije u Srbiju za sada ne utiče na cenu stanova kada je reč o prodaji. Što se tiče samog profila ljudi koji dolazi iz Rusije, koji zakupljuje stanove u Beogradu, to su uglavnom mlađi ljudi, do 35 godina, koji rade u IT sektoru.

Da je do promene cena došlo, primećuje i Ilja Sečanov.

- Što se tiče stanovanja, u početku je sve bilo oko 350 evra, međutim kako je dolazilo sve više Rusa, cene su porasle. Što se tiče svega ostalog, cene su znatno niže nego u Rusiji, mnogo su pristupačnije. Ono što je ovde 2.000 dinara za izlazak u kafić ili restoran, u Moskvi je 5.000 rubalja, to znatno više košta - priča Ilja.

Više od 600 učenika krenulo u škole u Srbiji

Od izbijanja rata, boravak u našoj zemlji prijavilo je više od 104.000 državljana Rusije, a procenjuje se da ih je i više. Manje je izbeglica iz Ukrajine - oko 18.000.

- Došla sam u Srbiju 20. marta. Trenutno ne radim jer je jako teško naći posao. Sviđa mi se ovde i ljudi su nas lepo prihvatili. Ostaću u Srbiji jer za mog muža koji je Srbin nije dobro da se vrati. Takođe, nije dobro ni za dete jer je uništeno mesto odakle smo i njegova škola - priča Tanja Vukas koja je izbegla iz ukrajinskog grada Černigova.

Mnogi su u Srbiju, poput Tanje, došli sa porodicama. Deca državljana Ukrajine i Rusije ravnopravno pohađaju nastavu, ali imaju različit status u našem obrazovnom sistemu. Ukrajinci se tretiraju kao izbeglice, a Rusi kao strani državljani.

Ove školske godine u klupe je ušlo 66 učenika iz Ukrajine i više od 530 iz Ruske Federacije. Najveći broj njih pohađa osnovne škole u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Valjevu.

Jedna od škola koja je svoj program rada prilagodila novim učenicima je i osnovna škola "Vuk Karadžić" u opštini Stari Grad u Beogradu.

- I oni se prilagođavaju nastavi i škola prilagođava svoje sadržaje, naravno razumevajući situaciju u kojoj su se oni našli. Svi predmeti su im otprilike laki sem srpskog jezika, matematika - to su brojke pa im lakše padne, kao i likovno i muzičko - navodi učitelj Miloš Puača i ukazuje da u školi za nove učenike imaju razumevanja.

- Za odgovaranje i učenje im se uvek produžava neki period, ali se i postavljaju granice da bi i oni mogli da osete odgovornost i da se sami trude i prilagode situaciji u kojoj su se našli, ne svojom voljom, a mi se trudimo da im pružimo sve što je u našoj moći da im taj život koji je u drugim okolnostima olakšamo - napominje učitelj u toj beogradskoj školi.

Šta preduzima Ministarstvo prosvete?

U Ministarstvu prosvete za RTS kažu da u sistem obrazovanja nisu uključeni niti zaposleni predavači iz drugih zemalja, pa tako ni iz Rusije i Ukrajine, jer to, navode, nije deo naše obrazovne praske.

- Svesni izazova sa kojim se zaposelni u sistemu obrazovanja suočavaju prilikom uključivanja izbeglica, migranata i stranih državljana u nastavu, Ministarstvo prosvete aktivno podržava škole u kojima se obrazuju ove društvene grupe i to kroz jačanje kapaciteta ustanova, ali i unapređivanjem kompetencija zaposlenih u sistemu za rad sa ovim učenicima - napominju u Ministarstvu.

Zakonom je uređeno da ustanova organizuje učenje srpskog kao stranog jezika za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad.

Ministarstvo je do sada obučilo više od 600 nastavnika srpskog i stranog jezika za primenu novog kurikuluma za Srpski kao strani jezik, a dostupni su i materijali, kao i Priručnik za nastavnike na veb stranici Nacionalnog obrazovnog portala Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

I dok većina Ukrajinaca samo prolazi kroz našu zemlju, Rusi uglavnom ostaju.

- Planiram da ostanem u ovoj divnoj zemlji - poručuje Ilja Sečanov.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com