STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Gojaznost je bolest i tako je treba tretirati

Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na pragu gojaznosti. Višak kilograma nije samo estetski problem, već može ozbiljno da ugrozi zdravlje. O tome šta je rešenje govori dr Jelica Bjekić Macut, endokrinolog u KBC „Bežanijska kosa“.

Gojaznost je bolest, hronična recidivirajuća bolest koja čak i u Srbiji ima razmere epidemije i jako je bitno shvatiti je kao oboljenje koje mora da se leči kao i svaka druga bolest, naglašava dr Jelica Bjekić Macut.

„Gojaznost je faktor rizika za razvoj dijabetesa, za razvoj kardiovaskularnih bolesti, čak i nekih maligniteta“, napominje doktorka.

Smatra se da će do 2030. godine trećina stanovništva Srbije biti gojazna, a osnovni uzrok je način ishrane i fizička neaktivnost. Problem pogoršava i činjenica da je sve više gojazne dece i to iz istih razloga, dodaje doktorka.

Veza između gojaznosti i šećerne bolesti je gotovo neminovna, jer faktor rizika za pojavu dijabetesa jeste gojaznost. Prekomerno unošenje hrane, pogrešne hrane sa visokim glikemijskim indeksom, izaziva ili pogoršava dijabetes.

„Ono prvo, kada imamo gojaznog pacijenta koji ima dijabetes mi mu kažemo: Vaše rezerve pankreasa su još uvek očuvane. Znači, vaš organizam luči dovoljno insulina, ali oni očigledno imaju ili insulinsku rezistenciju ili postoji nedovoljna osetljivost tih perifernih tkiva da ga preuzmu, i prva stvar koju savetujemo gojaznim pacijentima je redukcija telesne težine“, dodaje sagovornica Ivane Božović.

Fizička neaktivnost je veoma značajan faktor, takođe, naglašava doktorka. Dešava se da su gojazne osobe koje su jako pokretne i fizički aktivne, u odnosu na osobe sa normalnom telesnom težinom koje su fizički neaktivne, u boljoj poziciji od njih. Smatra se da će te osobe pre oboleti od dijabetesa u odnosu na gojaznu.

„Danas postoje različiti vidovi lečenja gojaznosti. Pre svega ishrana, postoji i farmakoterapija i na kraju kao poslednja mera lečenja gojaznosti je barijatrijska hirurgija“, dodaje dr Bjekić Macut.

S obzirom na to da je gojaznost bolest, pacijenti treba da se obrate endokrinologu. Obavezno se rade osnovne analize krvi – šećer, lipidogram, osnovna laboratorija, hormoni štitaste žlezde i analize kojima se proverava da li postoji Kušingov sindrom, odnosno hiperfunkcija kore nadbrubežne žlezde.

„U slučaju da pacijent ne pokazuje dovoljno dobar napredak samo promenom načina ishrane i fizičke aktivnosti, onda krećemo sa farmakoterapijom. Ukoliko i to ne uspe, i ukoliko je ekstremno gojazan, onda procenjujemo zajedno sa čitavim timovima stručnjaka, da li je za barijatrijsku hirurgiju“, dodaje doktorka.

Gojaznost je veoma složen problem i u lečenju mora da učestvuje čitav tim sastavljen od endokrinologa, psihologa i nutricioniste. Kod onih koji već imaju izražene komorbiditete, uključuju se i kardiolog, gastroenterolog i sve druge specijalnosti, a tek na kraju hirurzi barijatrijske hirurgije, naglašava endokrinolog, dr Jelica Bjekić Macut.

Kada se obratiti lekaru?

Indeks telesne mase se izračunava tako što se ukupna telesna težina podeli sa visinom na kvadrat.

BMI = m/h2

Ukoliko je indeks preko 30 u pitanju je gojazna osoba. Od 25 do 30 je prekomerna telesna težina i to je već alarm, ali sve preko 30 je ozbiljna gojaznost.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com