NUTRICIONISTI OTKRIVAJU: Da li su nam potrebna tri obroka dnevno?

Nutricionisti se zalažu za pet obroka, ali većina ima tri obroka dnevno. Naime, savremeni život je koncentrisan upravo na ovakav način ishrane - doručak je najvažniji obrok u danu, pauza na poslu se koristi za ručak, a potom se društveni i porodični život vrti oko večernjih obroka. Ipak, da li je ovo najzdraviji način ishrane?

Naučnici razmatraju pitanje ishrane na više nivoa i jedan od najvažnijih aspekata je i pitanje ograničavanja jela na period od osam sati. Naime, istraživanja sve više idu u pravcu teorije da je ljudskim telima potrebno najmanje 12 sati dnevno bez hrane da bi se sistem za varenje odmorio.

Povremeni post

Rozalin Anderson, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu, kaže za Bi-Bi-Si da period posta svaki dan uvek donosi neku korist.

„Post dovodi telo u stanje da je ono spremnije, otpornije na mnoge bolesti. Telu je neophodan odmor kako bi bilo u stanju da skladišti energiju”, objašnjava Anderson.

Jedan obrok dnevno nije za dijabetičare

S druge strane, neki stručnjaci tvrde da je najbolje imati jedan obrok dnevno, uključujući Dejvida Levickog, profesora na Univerzitetu u Njujorku.

„Postoji mnogo podataka koji pokazuju da, ako vam pokažem hranu ili slike hrane, verovatno ćete jesti, a što je hrana češće ispred vas, više ćete jesti tog dana. Tokom istorije, konzumirali smo jedan obrok dnevno, uključujući i stare Rimljane koji su jeli jedan obrok u podne”, objašnjava Levicki uz opasku da osećaj gladi uopšte ne treba da vas muči jer je u pitanju psihološka senzacija. Takođe, on navodi da preporuka da imate jedan obrok dnevno nije za osobe koje pate od dijabetesa.

Najvažnija je doslednost

Istraživači ipak predlažu kao najbolju opciju dva do tri obroka dnevno – s tim da većinu kalorija unosite ranije tokom dana i da doručak bude sat, dva posle buđenja. Na taj način organizam ima vremena da obradi namirnice i da one postanu vaša životna energija, a srčani problemi će vas najverovatnije zaobići. Kakve god promene da napravite, istraživači se slažu da je doslednost ključna.

„Telo radi po obrascima. A povremeni post je upravo nametanje obrazaca što je veoma poženjno za organizam. Takođe, danas se ljudi ne troše kao pre sto godina, pa nam je potrebno manje kalorija, obroci treba da budu laganiji”, navodi Anderson.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com