IDEALNA PRAZNIČNA TRPEZA: Koja jela bi trebalo da se nađu na vašem stolu za Božić?

Svi narodi imaju svoje praznike koji su vreme kada se porodice tradicionalno okupljaju za svečanom trpezom. Tragajući za uspehom, koračajući napred, trudili su se da raznim božićnim i slavskim obredima donesu porodici ostvarenje želja i napredak.

Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, koji se danas proslavlja u Srbiji i koji slave svi pravoslavni vernici širom sveta, prirema se tradicionalni božićni ručak. Božićni ručak se sprema sa posebnom pažnjom jer i sama vera nalaže da se Božić praznuje obiljem jake hrane.

Domaćice se trude se da što lepše i ukusnije spreme raznovrsnu hranu, da u vreme praznika na trpezi bude i starinskih jela, jela internacionalne kuhinje, starih recepata i novih, ali i onih koji nose neku simboliku. Božićni ručak u našim domovima se obično sastoji od supe ili čorbe, pečenja, svečane torte. Na trpezi se često nalazi i sarma ili podvarak, ruska salata, a od salata ajvar, turšija, kiseli kupus. Međutim, poseban simbol božićnom ručku daju ova tri jela.

Česnica

Članovi porodice lome česnicu na početku božićnog doručka. Česnica je okrugli obredni hljeb ili kolač, koji je neizostavan deo božićnog doručka u srpskoj tradiciji. U testo se ubaci novčić i veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba biti posebno srećne ruke u narednoj godini.

Ruska salata

Iako se ne pravi po orginalnom receptu po kome je i dobila naziv, ova salata se u Srbiji "odomaćila" i prosto ne postoji nijedan veliki praznik koji može proći da se ovo jelo ne nađe na svečanoj trpezi.

Pečenje

Za Božić se kod Srba u nekim krajevima smatralo da polažajnik (onaj koji prvi dolazi za Božić u dom jedne porodice) treba da bude životinja (svinja, ovca...) da bi porodici donela sreću i blagostanje u godini koja dolazi.

Svinja je simbolizovala i zaštitu od demonskih sila, tako da je uloga svinje u verskim obredima kod Srba neizmerno značajna.

Prilagođavajući se svakom vremenu Srbi su čuvali suštinu svog bića i kroz trpezu koja je morala pokazivati nastavak života bez obzira na razne muke. Na Tucindan, dva dana pred Božić, Srbi su klali svinju namenjenu za pečenicu. Svinja je pažljivo pripremana za prinošenje da bi se sreća nastanila u domu i pečenica se ubijala do podne, dok dan traje. Određeni delovi pečenice smatrani su lekovitim za druge životinje, a delovima kao što su glava, njuška, i vilica pridavala se mistična snaga. Kosti glave ostavljane su na tavan i njima se pridavala mistična moć koja je trebalo da obezbedi napredak porodice.

Izvor: Espreso.co.rs/Srbijaguru.com
Foto: Ilustracija/Freepik.com