ŽIVOTNE PRILIKE OD MNOGIH PRAVE PESIMISTE: Svaka treća osoba u Srbiji je psihički ugrožena

Srbija je na trećem mestu u svetu i neslavnom prvom mestu u regionu po indeksu pesimizma – čak tri četvrtine građana naše zemlje očekuje ekonomske poteškoće u 2023. godini, pokazuje novo globalno istraživanje međunarodne asocijacije "Galup internacional". Rezultati istraživanja, koje je obuhvatilo više od 35.000 ispitanika iz 35 zemalja i teritorija širom sveta, pokazuju da 64 odsto ispitanih u Srbiji očekuje lošiju godinu, petina misli da se situacija neće promeniti, a samo 16 procenata osoba očekuje da će 2023. biti bolja. Istovremeno, 76 odsto ispitanika strahuje da će ovo biti godina ekonomskih poteškoća, a tek devet odsto naših sugrađana smatra da će nam doneti ekonomski prosperitet. Slično je i u okruženju, a podaci pokazuju da u pesimizmu prednjače građani Bosne i Hercegovine, a potom Bugarske i Severne Makedonije.

Rezultati istraživanja govore da je u našem evropskom komšiluku pesimizam najviši u Poljskoj i Češkoj, a gotovo polovina ispitanih u svetu veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, dok samo petina očekuje ekonomski prosperitet u narednih 365 dana. Kada je reč o osećaju lične sreće, uprkos ekonomskom pesimizmu, skoro 55 odsto svetske populacije sebe opisuje srećnom, a samo 13 procenata ispitanika širom sveta kaže da je nesrećno. Zemlja sa najvišim indeksom sreće su Filipini, a najniži indeks sreće dele Turska i Moldavija, pokazalo je istraživanje. U Srbiji je indeks sreće među građanima niži od svetskog proseka, a najviše je onih koji nisu ni srećni ni nesrećni.

Za naše psihologe, rezultati istraživanja ne predstavljaju iznenađenje. Oni podsećaju da se mi već tri decenije suočavamo sa ozbiljnim egzistencijalnim izazovima, a poslednje tri godine živimo sa pandemijom virusa korona, koja je imala i psihološku "cenu". Rezultati velikog istraživačkog projekta pod nazivom "Cov2Soul.RS", koji su sproveli stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu u saradnji sa kolegama iz Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za socijalnu medicinu, svedoče da je broj depresivnih osoba u Srbiji udvostručen u drugoj godini pandemije, kada se stanje poredi sa 2013. godinom. Ni mlade osobe nisu pošteđene pandemije, ali i drugih negativnih društvenih uticaja, pa istraživanja Unicefa o uticaju pandemije svedoči da se skoro svakoj petoj mladoj osobi pogoršalo mentalno zdravlje u prethodne dve godine.

- Svaka treća osoba u Srbiji može se smatrati psihički ugroženom, a to nam govori istraživanje "Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške" koje je realizovala organizacija "Mreža psihosocijalne podrške" (PIN). Podaci govore i da svaki sedmi sugrađanin živi sa depresijom, oko sedam odsto ima simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, oko tri procenta naših sugrađana izveštava da su makar u životu jednom bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, a svaka dvanaesta osoba je u nekom trenutku života dobila dijagnozu mentalnog poremećaja - naglašava psiholog Petar Vuković.

Dr Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije, podseća da rezultati najnovijih epidemioloških studija o mentalnom zdravlju nacije govore da oko 700.000 odraslih, odnosno 15 odsto stanovništva, ispunjava kriterijume za neki psihijatrijski poremećaj.

- Ako imamo u vidu da se rasprostranjenost mentalnih poremećaja u evropskim zemljama kreće između deset i dvadeset odsto, nameće se logičan zaključak da mi nismo 'bolesniji'. Međutim, stepen ugroženosti mentalnog zdravlja u Srbiji je veoma visok. To, jednostavno rečeno, znači da mi nismo srećni. Ljudi se osećaju loše, imaju brojne probleme sa depresijom i anksioznošću i treba im psihološka pomoć i podrška, koju ne mogu tako lako da dobiju - ističe predsednica Društva psihologa Srbije.

Istraživanje profesora dr Janka Samardžića, specijaliste kliničke farmakologije i supspecijaliste za bolesti zavisnosti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pokazuje da se Srbija nalazi u evropskom vrhu po potrošnji anksiolitika, a pandemija korone dovela je do dodatnog povećanja upotrebe lekova za smirenje – potrošnja pojedinih lekova za smirenje porasla je čak za četvrtinu u odnosu na 2019. godinu, dok je potrošnja antidepresiva povećana do deset odsto.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com