OBRATITE PAŽNJU: Trnjenje koje traje ili se često ponavlja može biti znak ozbiljne bolesti

Trnjenje predstavlja poremećaj površnog senzibiliteta odnosno izmenjen osećaj površine kože. U stručnoj medicinskoj trerminologiji se obično označava kao parestezija, dizestezija (izmenjen), hipestezija (snižen) ili hiperestezija (povišen senzibilitet), objašnjava neurolog prof. dr Toplica Lepić.

- Manifestuje se osećajem bockanja, mravinjanja, peckanja, žarenja, hladnoće... Često se tako naziva i smanjen ili pojačan osećaj dodira sve do bola. To su simptomi poremećaja površnog senzibiliteta. Nisu specifični za određenu bolest, već se mogu javljati u sklopu različitih oboljenja, kako perifernog, tako i centralnog nervnog istema, ali i u sklopu nekih psihičkih poremećaja - kaže prof dr Lepić.

Za procenu prirode, porekla i značaja ovih simptoma važno je da se utvrdi kada su i kako nastali, koliko traju i koji deo tela zahvataju, naglašava doktor.

Profesor Lepić objašnjava "da senzitivne živce (nerve) čine nervna vlakna koja polaze iz receptora u koži i potkožnom tkivu koji registruju različite modalitete kao što su: bol, dodir, pritisak, vibracije, temperatura. Oni se prostiru prema kičmi, ulaze u kičmenu moždinu kroz zadnje kičmene korenove i završavaju se u senzitivnim nervnim ćelijama (neuronima)."

Pojačan osećaj za bol

- Oštećenja senzitivnih nerava i neurona dovode do poremećaja senzibiliteta koje doživljavamo kao gubitak osećaja, smanjen, izmenjen ili pojačan osećaj za bol, dodir, pritisak, toplotu ili hladnoću, što doživljavamo kao bol, trnjenje, bockanje, mravinjanje, peckanje, žarenje, hladnoću - objašnjava doktor.

Simptomi poremećaja senzibiliteta:

- peckanje, bockanje (osećaj "iglica ili trnja"),
- bolan ili pekući bol,
- utrnulost ili slab osećaj u zahvaćenom području,
- osećaj da je pogođeno područje "zaspalo" ili "tuđe",
- osećaj peckanja ili svraba,
- vruća ili hladna koža.

Prema rečima profesora, simptomi mogu biti stalni ili povremeni. Obično se ovi osećaji javljaju u zahvaćenom području, ali se mogu i širiti.

Žene češće pate od sindroma karpalnog tunela

Profesor Lepić dodaje da žene češće dobijaju sindrom karpalnog tunela, zbog užeg nervnog kanala.

Postoje takođe još neki od faktora:

Gojaznost: Dodatna težina može da vrši pritisak na nerve i diskove lumbalne kičme Povećanje telesne težine i vode u trudnoći može izazvati pritisak na nerve.

Bolest štitne žlezde: Ovo dovodi osobu u opasnost od sindroma karpalnog tunela.

Dijabetes: Dijabetes može izazvati oštećenje nerava – polineuropatiju.

Reumatoidni artritis: Izaziva upalu, koja takođe može da ošteti periferne nerve.

Dugo ležanje: Može izazvati kompresiju nerva i povećati rizik od parestezije.

Prekomerna aktivnost: Ljudi koji obavljaju poslove koji zahtevaju ponavljajuće pokrete i podizanje tereta imaju veći
rizik od uklještenja nerva i parestezija

- Većina ljudi je osetila privremeno trnjenje ruke ili noge kada su predugo sedeli sa prekrštenim nogama ili su zaspali sa rukom ispod glave. To se dešava kada je nerv duže vreme pritisnut. Osećaj brzo nestaje kada se pritisak oslobodi i ekstremitet pokrene. Ovakvim smetnjama ne treba pridavati značaj već treba voditi računa o tome kako sedimo ili spavamo. Trnjenje koje traje ili se često ponavlja na istom delu tela zaslužije više pažnje. Ono može biti simptom ozbiljne neurološke bolesti ili povrede nerava - ističe profesor Lepić.

Polineuropatija

- Trnjenje najčešće zahvata periferne delove ekstremiteta, prste, šake i stopala i tada je obično posledica oboljenja perifernih nerava koje sa zovu polineuropatije - objašnjava profesor.

Takođe, profesor navodi da se polineuropatija se najčešće javlja u sklopu šećerne bolesti, ali može se javiti kod hroničnih alkoholičara, deficita nekih vitamina, nekih infektivnih oboljenja, nekih trovanja ili upotrebe nekih lekova, u sklopu sistemskih bolesti i nekih tumora.

On dodaje da se trnjenje može javiti u sklopu stalnog pritiska na periferne nerve. Trnjenje koje zahvata jednu ili obe šake ili stopala može nastati usled kompresije perifernih nerava u predelu korena dlana (u karpalnom kanalu) ili u stopalu (u tarzalnom kanalu).

- Trnjenje koje se javlja sa bolom u donjem delu kičme i širi se duž noge do prstiju, obično je posledica pritiska deformisanog diska koji se nalazi između kičmenih pršljenova (diskus hernija) na koren nerva koji izlazi iz kičme. Isto se može javiti i usled pritiska na nervni koren u vratnom delu kičme, kada dolazi do trnjenja duž ruke. Isti problem se javlja i u grudnom delu kičme kada se osećaj trnjenja širi pojasno od kičme prema napred u segmentu u koji dolaze nervi sa površine kože. Trnjenje može da zahvati i jedan deo lica ili glave kao posledica pritiska na određene nerve. Slične simptome može izazvati i upala perifernog nerva u sklopu Herpes zostera - objasnjava profesor Lepić.

Profesor Lepić, naglašava da je trnjenje koje zahvata jednu stranu lica, tela i ekstremiteta obično posledica oštećenja mozga u sklopu moždanog udara, multiple skleroze, tumora ili upalnog procesa.

Šta uzrokuje trnjenje?

- Svako ko ima trnjenje koje se ponavlja ili održava treba da poseti lekara, posebno ako su simptomi novonastali i održavaju se. Ako se simptomi održavaju ili pogoršavaju pacijent se upućuje neurologu. Da bi postavio dijagnozu i utvrdio uzrok parestezija, neurolog će prvo uzeti anamnezu početku, trajanju, ponavljanju, lokalizaciji, okolnostima nastanka tegoba, drugim simptomima i bolestima pacijenta, izvršiće pregled i, u zavisnosti od nalaza, preporučiti eventualna dopunska ispitivanja - kaže neurolog.

Lečenje i otklanjanje bola

Profesor ističe da se lekovi za ublažavanje simptoma trnjenja ili otklanjanje bola takođe primenjuju. To se pre svega odnosi na analgetike i antireumatike kao što su ibuprofen, diklofenak, naproksen... Primena kortikosteroida, sistemski ili u vidu lokalnih infiltracija sa lokalnim anesteticima, takođe može doprineti uklanjanju simptoma i lečenju poremećaja perifernih nerava, pre svega kompresivnih i senzitivnih neuropatija.

- Ako medikamentna i fizikalna terapija ne dovede do otklanjanja ili zadovoljavajuće redukcije simptoma, dolazi u obzir hirurška intervencija u cilju otklanjanja pritiska na uklješteni nerv. Hirurška intervencija može značiti oslobađanje karpalnog ligamenta, oslobađanje ulnarnog nerva u predelu lakta ili ručnog zloba, uklanjanje degenerativnih promena i oslobađanje kanala kičmene moždine ili hernije diska u leđima - ukazuje profesor.

Uklještenje nerva se ne može uvek sprečiti ali postoje mogućnosti za smenjenje rizika da se to dogodi, naglašava on.

- Održavanje dobrog držanja i položaja tela je od vitalnog značaja radi izbegavanja pritiska na nerve. Vodeći računa o položaju tela pri podizanju i nošenju tereta i često menjajući položaje, osoba može izbeći kompresiju nerva, koja može izazvati trnjenje.Ograničavanje ponavljanih pokreta ili uzimanje čestih pauza tokom obavljanja tih aktivnosti, može sprečiti oštećenje nerava i nastanak parestezija - savetuje neurolog profesor Lepić.

On takođe dodaje da su održavanje normalne težine i redovne vežbe snage i fleksibilnosti dobre strategije za održavanje zdravih mišića i očuvanje nerava.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com