REČ STRUČNJAKA: Kako genetika utiče na našu ishranu i navike?

Nutrigenetika je nauka koja proučava povezanost između gena i ishrane.

- Analize u okviru nutrigenetike omogućavaju bolje upoznavanje sopstvenog tela i celokupnog funkcionisanja organizma. Na taj način možemo bolje i efikasnije uticati na svoju telesnu težinu, duže zadržati mladalački izgled, poboljšati kondiciju, uticati na zdravlje - objašnjava dr Ivana Buzadžić, specijalista genetike, biolog i fiziolog.

Ona navodi da geni određuju reakciju našeg metabolizma i mišića i zbog toga su analize nutrigenetike izuzetno korisne radi optimizacije prehrambenih i fizičkih navika svakog pojedinca.

- Personalizovana DNK analiza omogućava da svoje prehrambene navike oblikujete u skladu sa sopstvenim genetskim zapisom - objašnjava doktorka Buzadžić.

Ona dodaje da se analiza preporučuje svima, koji su zainteresovani da prilagođenom ishranom i životnim stilom dostignu optimalno zdravlje i vitalnost.

Genetska testiranja govore o predodređenosti za razvoj neke bolesti ili pak sposobnosti. Ne smeju se smatrati pravilom, niti znači da će u životu zapisani genotip sa sigurnošću biti manifestovan, objašnjava ona.

- Nutrigenetika podrazumeva analizu genetskih promena koje možemo regulisati ishranom. Cilj nutrigenetike je prepoznati specifične karakteristike pojedinaca, na osnovu kojih je moguće optimizovati ishranu. Ne pripada području alternativne medicine, nije oblik lečenja i ne menja genetski zapis, ali menja ispoljavanje (ekspresiju) gena - objašnjava doktorka.

Ona dodaje da personalizovani pristup ishrani osnova je optimalne ishrane, čime se može dostići optimalno funkcionisanje tela, a time dug i zdrav život.

- Kada je ishrana optimalna, mi smo emocionalno stabilniji, fizički aktivniji, boljeg raspoloženja i sa manje zdravstvenih problema - kaže dr Buzadžić.

Prevencija na bazi gena

- Uz nutrigenetiku učimo kako treba živeti, kako se rekreirati i mršaviti po programu gena i tako poboljšati kvalitet svog života. Morate imati u vidu da ako je nešto "zapisano" u vašem genotipu, to nužno ne znači da će se i ostvariti - ističe doktorka.

Dr Buzadžić ističe da ako vam je predodređeno da ćete oboleti od kardiovaskularne bolesti, vi je ne morate dobiti ako radite na preventivi ishranom zdravim namirnicama i laganim fizičkim aktivnostima. Ukoliko imate gen odgovoran za porast telesne težine, ne znači da ćete se udebljati ukoliko promenite svoje prehrambene navike i živite u skladu sa vašom genskom formulom.

- Možda vam je sudbina dodelila loše genske karte, ali to ne znači da ne možete zameniti poneku kartu ili barem promeniti način na koji igrate sa njima. Vi imate moć svojim ponašanjem promeniti smer genetske informacije, a samim tim i svoju sudbinu. Ali , ako ništa ne preduzmete, tada ti zapisi u genima uzimaju stvar u svoje ruke! - naglašava doktorka.

Ishrana bez glutena – za i protiv

- Glavna karakteristika svakog prehrambenog trenda je da nam nudi ekskluzivno i instant rešenje određenog problema vezanog uz ishranu. Takvi trendovi su najčešće usko povezani sa redukcijom telesne težine, pri čemu se uglavnom zanemaruje značaj pravilne ishrane - ističe ona.

Prema rečima dr Buzadžić, jedan od takvih trendova je i bezglutenska dijeta koju u poslednih par godina praktikuje sve veći broj pojedinaca, nezavisno od toga da li postoji dijagnostikovana intolerancija na gluten ili ne.

- Gluten se nalazi u sastavu zrna svih vrsta pšenice, raži, ječma i ovsa, kao i u sastavu brašna i mekinja navedenih žitarica. S obzirom na to da je pšenično brašno u širokoj upotrebi u prehrambenoj industriji, gluten se često nalazi i u industrijskim prozivodima poput gotovih jela i umaka, suhomesnatih proizvoda, slatkiša i dr. Kod ljudi obolelih od celijakije ili pak intolerancije na gluten, ovakav tip ishrane predstavlja terapiju – i to kao jedinu opciju, jer telo nije u mogućnosti da razgradi i svari gluten - ističe dr Ivana Buzadžić.

Ona dodaje da unošenjem namirnica koje sadrže gluten stvara se upalni proces u tankom crevu pri čemu oboleli osećaju mučninu i slabost, imaju bol u predelu stomaka, često gube na težini i otežano im je svakodnevno funkcionisanje.

Dr Buzadžić ističe da primenom bezglutenske ishrane dolazi do povlačenja simptoma i smanjenja upalnih procesa. Celijakija i intolerancija na gluten se dijagnostikuju biohemijskim testovima i analizama, a dijagnozu može postaviti jedino lekar.

Ona dodaje da su internet i mediji su puni nepouzdanih informacija povezanih sa načinom ishrane. Dijeta bez glutena predstavljena je kao idealno rešenje za sve zdrave pojedince koji brinu o svojoj ishrani i zdravlju, koji žele redukovati telesnu težinu ili primeniti nove navike u ishrani. Međutim, kod zdravih pojedinaca gluten ne može biti isključivi uzrok zdravstvenih problema i povećane telesne težine.

- Ne postoji naučni dokaz koji kod opšte populacije potvrđuje poboljšanje zdravstvenog stanja nakon sprovođenja bezglutenske dijete. Slična analogija može se prikazati i sa alergijom na jagode: ako je deo populacije alergičan na jagode, onda nije potrebno da ukupna populacija eliminiše jagode iz ishrane i da jagode budu deklarisane kao nezdrava namirnica - kaže ona.

Dr Buzadžić objašnjava da dugotrajnim eliminisanjem neke namirnice iz ishrane dolazi do povećane osetljivosti na tu istu namirnicu i pojačane reakcije organizma. To nas dovodi do zaključka da sprovođenjem bezglutenske dijete, kod zdravih pojedinaca naknadnim konzumiranjem glutena može doći do pojave simptoma analognim simptomima intolerancije na gluten.

Do gubitka telesne težine prilikom primene bezglutenske dijete zapravo dolazi zbog smanjenog kalorijskog unosa jer ova dijeta podrazumeva neunošenje pekarskih proizvoda – hleba, peciva, biskvita, kolača i testenine.

- Bezglutenska dijeta, kao i bezglutenski proizvodi, namenjeni su isključivo osobama obolelim od celijakije ili intolerancije na gluten. Takva dijeta ne predstavlja alternativu pravilnoj i uravnoteženoj ishrani - kaže dr Ivana Buzadžić.

Zašto je bitan uravnotežen unos omega-3 i omega-6 masnih kiselina

- Nedostatak omega-3 masnih kiselina povezan jesa pojavom više od 50 zdravstvenih poremećaja i bolesti uključujući tumore, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, moždani udar i artritis - naglašava doktorka.

Prema njenim rečima, gledajući u prošlost uočavamo da su omega-3 i omega-6 masne kiseline u ishrani čoveka bile zastupljene u identičnoj proporciji. Ove masne kiseline su dve od 59 poznatih esencijalnih nutrijenata, što znači da se ne mogu sintetisati u telu, već se moraju unositi putem hrane, odnosno dodataka ishrani.

Uspostavljanje fine ravnoteže obe omega masne kiseline u organizmu je veoma značajno jer one regulišu na hiljade metaboličkih funkcija preko prostaglandina.

- Degenerativne bolesti u industrijski razvijenim zemljama rastu linearno sa eliminacijom omega-3 uz povećan udeo omega- 6 masnih kiselina u ishrani. U ishrani stanovnika zapadne Evrope odnos zastupljenosti omega-6 i omega-3 masnih kiselina iznosi 10:1, a preporučen unos je od 2:1 do 4:1. Dominantan unos omega-6 masnih kiselina može dovesti do porasta pojave hroničnih inflamatornih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, zloćudnih tumora - naglašava doktorka.

Možemo li hranom uticati na stres?

- Stres je verni pratilac modernog načina života. Okupirani poslom, brojnim zadacima i brigama često posežemo za nezdravom, štetnom hranom, velikim količinama šećera i kofeina kako bi "izgurali dan". Dugoročno se gomila sve više stresa, a time i problema, najčešće zdravstvenih. Upadamo u začarani krug iz koga sve teže izlazimo - ukazuje dr Buzadžić.

Prema njenim rečima, hrana i stres su međusobno usko povezani: hrana daje snagu, osećaj kontrole i zadovoljstva koji su u trenucima stresa neophodni. Tada posežemo za "hranom za utehu" koju obično odlikuju visoka kalorijska vrednost i jednostavnost pripreme. Takva hrana predstavlja i najgori mogući izbor jer uzrokuje osećaj letargije, smanjuje sposobnost tela da se bori protiv efekta stresa.

- Ali ne samo to, dugotrajna izloženost stresu može uticati na povećanje krvnog pritiska i holesterola, što sa sobom povlači i druge zdravstvene probleme poput glavobolje/migrene, napetosti u mišićima, ubrzanog lupanja srca, problema sa varenjem, otežanog disanja, napadima panike, nesanice, prekomernog stvaranja kortizola, smanjenja libida, gubitka kose i ukupnog slabljenja imunog sistema - ukazuje doktorka.

Dr Buzadžić dodaje da u kontroli stresa hrana igra jednu od ključnih uloga.

Ona ističe da svakodnevni unos velikih količina napitaka bogatih kofeinom negativno utiče na mozak i nervni sistem i stvara zavisnost. Takođe, previše kofeina smanjuje količinu magnezijuma u telu i izaziva efekte slične efektima izloženosti stresu. Unos od 800-1000 mg magnezijuma dnevno pomaže pri održavanju smirenosti i opuštenosti čime osigurava kvalitetan i dubok san.

- Važno je pomenuti i to da je velika greška preskakanje obroka, obično zbog nedostatka vremena ili zato što u svojoj preokupiranosti obavezama jednostavno zaboravimo da jedemo. Time, povećavamo verovatnoću posezanja za štetnom hranom i prejedanjem - upozorava doktorka Buzadžić.

Ona ističe da je važno da izdvojimo vreme za svaki obrok i da mu se posvetimo u miru, a ne da jedemo na brzinu, "s nogu".

- Treba težiti ka tome da budemo umereni u svemu, da biramo manje, češće obroke pripremljene od svežih namirnica, da obezbedimo dovoljan unos vitamina A, C,E, vitamina B grupe, kao i minerala cinka, selena, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Time ćemo ojačati svoj organizam i umanjiti negativne biohemijske i fiziološke uticaje stresa - savetuje dr Ivana Buzadžić, specijalista genetike.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com