Spajdervik zapisi
Dostojan konkurent, koji ne prevazilazi tu titulu.
Čini se da ima tako mnogo filmova koji utabavaju jednu te istu stazu. A nekada, tuda se ređe išlo. Dok "Gospodari prstenova" i "Hari Poter" nisu raskrčili put svima koji će pokušati da budi isti, usuditi se da budu različiti ili se naći negde na sredini.
Osećaj da smo uvučeni u komercijalni lavirint "ovih ili onih hronika", svakakvih svetova i bića - lagano postaje nepodnošljiv. Ispratiti šta sve izlazi sa te "staze" napor je dostojan stotina magičnih štapića Hogvortsa i udružene snage hiljada hobita.
Sada, samo neke specifičnosti, ali pre svega sećanje na nivo užitka koji "jedno od tih" ostvarenja izaziva, sprečavaju da se u glavi dogode neke košmarne simbioze. "Hronike Terabitije"? Ili beše "Most za Narniju"? A je l’ postoji deo "Hari Poter i Zlatni kompas"? Upomoć!!!
Uz određenu dozu naprezanja, kretanje kroz moždane datoteke posvećene ovoj filmskoj estetici je moguće. Neki od nas su im vrlo svesno ostavili mizerno mali prostor, ali opet, drugi zaslužuju poštovanje zbog apsolutnog prepuštanja nekim (ili svim?!) od tih magičnih svetova.
Tako ni filmu "Spajdervik zapisi" (The Spiderwick Chronicles) u startu nije bilo lako da se izbori za svoju poziciju. Međutim, priča koja nalazi balans između porodičnih problema u ovom svetu i drugih vrsta problema u paralelnom, magičnom svetu, uspeva da se izbori za svoje mesto na "stazi" i, što je bitnije, van nje.
Čak ni razočaranje koje je izazvao najsvežiji od svih blokbaster-fantazija – "Zlatni kompas" (The Golden Compass) - nije ugrozilo uspeh ekranizovanja još jednog književnog dela koje ne potpisuje Tolkin, a ni Luis. Možda baš zato što su autori "Spajdervik zapisa", predvođeni rediteljem Markom Votersom, shvatili da su dobar humor i iskrena emocija jači od svih specijalnih efekata ovog sveta.
Upravo to postavlja "Spajdervik zapise" u društvo dostojnih konkurenata "neprikosnovenima". Ipak, vođa svih koji su "drugačiji" i dalje je "Most za Terabitiju" (Bridge to Terabithia). Možda zbog suza...
Jedan od razloga za posebnost "Spajdervik zapisa" sigurno se krije u činjenici da Voters iza sebe nema filmove "epskih razmera", već ljudske priče poput filmova "Zlobne devojke" (Mean Girls), "Kao u raju" (Just Like Heaven) i "Otkačeni petak" (Freaky Friday). Pristupom po kome jednak značaj imaju i fantastično i ljudsko, Voters je uspeo da se izdigne iznad proseka.
Svakako, tom utisku elegantne radnje doprinela je i veština s kojom je scenaristički tim povezao pet kratkih romana u jedan film.
Lindzi Lohen ne igra u ovom filmu! Ko sada uopšte i sme da "izađe na crtu" Frediju Hajmoru? Ovog puta ga vidimo duplo! Zato što njemu očigledno nije ni najmanji problem da izgradi likove blizanaca koji to kao da nisu, mi možemo da uživamo.
Kompjuterska animacija je ujedno i stajliš i neuverljiva, kao i glasovi koji stoje iza raznih bića poput (valjda treznog) Nika Noltija i (ovog puta ne baš tako kul) Seta Rougena. Iako mu je ime u nazivu filma, Artur Spajdervik, tj. Dejvid Strethejrn je najmanje prisutan. A ostali kao da jure za blizancima koji, iako dobro urađen posao, sigurno nisu Fredijev maksimum.
Vešt balans između "novog" i "već viđenog", porodičnog i magičnog, brojnih vrlina i brojnih mana… Koliko će da nas (za)drži ovaj film – videćemo.
Katarina Milovanović