STRUČNJACI OTKRILI: Da li je i koliko, sunčanje bezbedno?

Letnji meseci i period boravka na moru je vreme kada više kožu izlažemo suncu. Zaštitni faktor nam je neophodan, a da li je ikada bezbedno da se sunčamo odgovorila je prof. dr Lidija Kandolf, dermatolog.

- Sunčeva svetlost je neophodna za sintezu vitamina D u koži i može imati pozitivan uticaj na raspoloženje, ali određeni deo sunčevog spektra, posebno ultravioletno zračenje (UV), može imati štetne efekte na kožu, posebno kod ljudi u Evropi i Severnoj Americi koji nemaju dovoljnu prirodnu zaštitu od UV zračenja - objašnjava za N1 prof. dr Lidija Kandolf, dermatolog.

- Tokom evolucije, ljudi sa svetlom puti su živeli u krajevima sa manjim intenzitetom sunčeve svetlosti, pa je manje pigmenta u njihovoj koži bilo dovoljno za zaštitu od štetnih efekata UV zračenja, ali istovremeno i za dovoljnu sintezu vitamina D. Međutim, tokom 20. veka, posebno u 20-tim i 30-tim godinama, promenio se način života i pojavila se zabluda da je sunčanje korisno za zdravlje - kaže doktorka i dodaje:

- U to vreme je postojao značajan broj obolelih od rahitisa usled pothranjenosti, pa je sunčanje bilo preporučivano kao prevencija ovog oboljenja koje nastaje usled nedostatka vitamina D. To je pokrenulo trend "vraćanja prirodi", odlaska na plažu i sunčanja kako bi se postigao tamniji ten, koji je postao simbol zdravlja i lepote.

Prema rečima dr Kandolf, istina je da ljudi svetle puti nikada ranije u evoluciji nisu bili izloženi sunčevom zračenju u tolikoj meri kao danas, i njihova koža nije pripremljena za tu količinu UV zračenja.

- Tamniji ten koji se postiže sunčanjem zapravo je znak oštećenja kože, jer se stvara kao odgovor na oštećenje DNK ćelija kože izazvano UV zračenjem. To stimuliše proizvodnju melanina koji kožu štiti od daljih oštećenja. Istovremeno oštećenje DNK povećava rizik od nekontrolisanog razmnožavanja ćelija kože i razvoja raka kože, bez obzira da li se radi o melanomu ili drugim oblicima karcinoma kože - objašnjava doktorka i dodaje:

- Upravo je u u dvadesetom veku, sa pojavom trenda preplanulog tena i nekontrolisanim izlaganjem suncu tokom godišnjih odmora, zabeležen značajan porast obolelih od raka kože, uključujući i melanom, agresivnog oblik raka koji se može lako proširiti u unutrašnje organe i predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje. U Srbiji se svakih pet godina primećuje povećanje broja obolelih od raka kože za 20 odsto.

UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože

Dr Kandolf dodaje da takođe, u poslednjih nekoliko decenija postalo je jasno da je UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože. Stoga je zaštita od sunca tokom cele godine osnovna mera za usporavanje znakova starenja kože.

- Ukratko, iako sunčeva svetlost ima svoje korisne efekte, posebno za sintezu vitamina D, potrebno je biti oprezan s izlaganjem kože UV zračenju. Neophodno je koristiti adekvatnu zaštitu od sunca kako bi se izbegla oštećenja kože, povećan rizik od raka kože i ubrzano starenje. Najveća količina sunčevog zračenja na našem podneblju od juna do oktobra obično je prisutna između 11 i 17 časova. U tom periodu sunčevi zraci su najintenzivniji i predstavljaju veći rizik od oštećenja kože. Zbog toga je važno preduzeti odgovarajuće mere zaštite od sunca tokom ovog perioda kao što su nošenje odeće, korišćenje širokog spektra SPF krema za sunčanje i izbegavanje izlaganja suncu u najintenzivnijem periodu dana. Jednostavno rečeno, važno je da budemo napolju, uživamo u prirodi, bavimo se sportom i hobijima, ali da budemo obučeni na suncu, i da izbegavamo u najvećoj mogućoj meri direktno izlaganje kože suncu (u npr. kupaćem kostimu). Za otkrivene delove tela koje odeća ne štiti preparati sa visoskim fktorom zaštite (SPF 50 i više) - ukazuje doktorka.

Dr Kandolf naglašava da ukoliko se boravi na plaži, gradskom kupalištu ili bazenu, preporučuje se da se nađe prirodna hladovina od drveta, i da se boravi u hladovini pre 11 i posle 17 časova. Redovno nanošenje preparata za zaštitu od sunca pre i posle plivanja u dovoljnoj količini ili nošenje majica i šortseva koje štite od sunca (najčešće kod dece) takođe je važno za održavanje zaštite od sunca.

- Važno je naglasiti da se preparati za zaštitu od sunca ne zloupotrebljavaju, odnosno da se ne koriste radi celodenvnog boravka na suncu. Sa naprednim tehnologijama proizvodnje ovi preparati omogučavaju da se boravi na plaži tokom celog dana bez pojave opekotina, ali se time ne sprečava oštećenje genetskog materijala ćelija kože. Naprotiv, sa celodnevnim izlaganjem taj stepen oštećenja može biti i veći - kaže dermatološkinja.

Prema rečima dr Kandolf zabluda je i da se koža može "pripremiti" za sunce korišćenjem solarijuma, jer se time takođe dobija ten koji je znak oštećenja kože. Svetska zdrasvtvena organizacija je progalsila solarijume kanceorgenima prve klase, jer je dokazano u velikom istraživanju da samo jedno izlaganje u soalrijumu povećava rizik za nastanak raka kože, i da je korišćenje solarijuma uzrok pojave raka kože pre 40 godine života.

U Srbiji je korišćenej solairjuam zabranjeno za mlađe od 18 godina, a trend u svetu je da se zabrani proizvodnja i promet solarijuma u potpunosti.

- U zaključku, sunčanje s ciljem postizanja tamnog tena iz estetskih razloga nije prirodno ni zdravo. U stvari, to može biti znak da je koža doživela oštećenja od UV zraka. Stoga je važno primenjivati adekvatne mere zaštite od sunca kako bi se smanjio rizik od oštećenja kože, ubrzanog starenja kože i pojave raka kože, uključujući i melanom. Kroz održavanje prirodnog tena i primenu mera zaštite od sunca, kao što su nošenje zaštitne odeće, upotreba krema za sunčanje i izbegavanje izlaganja suncu u najintenzivnijim periodima dana, možemo smanjiti rizik od oštećenja kože i razvoja raka kože - kaže prof. dr Lidija Kandolf i zaključuje:

- I, da na kraju odgovorimo na pitanje: nema bezbednog sunčanja - navela je doktorka.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com