1. maj
1218 - Rođen je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač dinastije Habsburgovaca, jedne od najstarijih dinastija u Evropi. Vladao je od 1273. do smrti 1291. godine.
1707 - Stupio je na snagu Zakon o Uniji kojom su se kraljevine Škotska i Engleska ujedinile u Veliku Britaniju.
1778 - U Somboru je otvorena prva srpska učiteljska škola.
1858 - Crnogorci su na Grahovu potukli znatno jače turske trupe. Posle te pobede, uz podršku Francuske, međunarodna komisija je 1860. odredila granice između Otomanskog carstva i Crne Gore, kojoj su pripojeni Grahovo, Rudine, Nikšićka Župa i Gornji Vasojevići.
1866 - U Srbiji su puštene u promet prve poštanke marke. Istog dana 1874. prve poštanske marke puštene su u promet u Crnoj Gori.
1873 - Škotski lekar, misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston, koji je otkrio Viktorijine vodopade, pronađen je mrtav u mestu Čitambo u sadašnjoj Zambiji.
1876 - Britanski parlament usvojio je Zakon o kraljevskimtitulama na osnovu kojeg je kraljica Viktorija I proglašena caricom Indije.
1886 - U Čikagu je 40.000 radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice" - po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. ovaj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894.
1904 - Umro je češki kompozitor Antonjin Dvoržak. Iz njegovog bogatog opusa izdvaja se devet simfonija među kojima je najpoznatija "Simfonija iz novog sveta".
1925 - Kipar je zvanično postao britanska kolonija. Velika Britanija je 1878. Kipar preuzela od Turske, a 1914. je izvršila aneksiju ostrva.
1931 - Zvanično je otvoren "Empajer stejt bilding", 102 sprata visok njujorški oblakoder, tada najviša zgrada u svetu.
1945 - Nemački nacistički lider Jozef Gebels, ministar prosvete i propagande po dolasku nacista na vlast 1933, izvršio je samoubistvo u bunkeru u Berlinu. Iz straha pred odgovornošću za nacističke zločine Gebels se ubio zajedno sa celom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu.
1960 - Na teritoriji Sovjetskog Saveza oboren je američki špijunski avion "U-2". Pilot Frensis Pauers, koji se spasao iskakanjem, zarobljen je i u februaru 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.
1978 - Japanski istraživač Naomi Uemura postao je prvi čovek koji je sam stigao na Severni pol, prešavši 950 kilometara na sankama s psećom zapregom.
1982 - U Poljskoj, 50.000 pristalica "Solidarnosti" demonstriralo je protiv vojne vlasti. Ratno stanje u zemlji uvedeno je 13. decembra 1981, kada je general Vojćeh Jaruzelski suspendovao civilne vlasti.
1993 - U atentatu u Kolombu tokom prvomajske proslave ubijen je predsednik Šri Lanke Ranasingea Premadasu.
1994 - U trci za "Gran Pri San Marina" poginuo je brazilski automobilski as Ajrton Sena jedan od najboljih vozača "formule 1".
1995 - Artiljerijskim napadom na Pakrac počela je ofanziva hrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju pod nazivom "Bljesak". Nekoliko dana kasnije Hrvatska je zauzela celo područje, a desetine hiljada Srba izbeglo je u Bosnu i Srbiju.
1997 - Laburistička partija Tonija Blera pobedilaje na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji, nakon 18 godina vladavine konzervativaca.
1999 - U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođen jeputnički autobus na mostu u Lužanima (Kosovo). Poginulo je najmanje 60 ljudi.
2001 - Makedonci u Bitolju spalili su i kamenovali oko 40 kuća, firmi i prodavnica čiji su vlasnici Albanci u znak odmazde zbog pogibije osam pripadnika makedonskih snaga bezbednosti u napadu albanskih terorista kod tetovskog sela Vojce.
2001 - Predsednik SAD-a, Džordž Buš zatražio je izmenu ugovora koji su 1972. SAD sklopile sa Moskvom o antibalističkim raketama, što bi otvorilo put ka novom odbrambenom planu SAD.
2003 - U zemljotresu u Turskoj poginulo je 176 osoba, među kojima i 25 đaka tokom spavanja u internatu koji se srušio.
2004 - U Briselu su podignute zastave deset novih država članica Evropske unije (EU), čime se broj zemalja koje čine tu najveću ekonomsko-socijalnu integraciju popeo na 25 sa 450 miliona stanovnika. Punopravne članice EU zvanično su postale: Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Kipar, Malta, Estonija, Letonija i Litvanija. To je najveće proširenje EU od osnivanja 1957. godine.