ŽIVOT SA TINITUSOM: Koji su simptomi i uzroci zujanja u ušima i kako se leči?

Tinitus - zujanje u ušima od davnina se pominje u zapisima, a naziv vodi poreklo od latinske reči tinnire (zvoniti). Ne radi se o bolesti, već o simptomu koji može da ukaže na određene sistemske poremećaje zdravlja uha ili slušnih kanala.

Postoje različite gradacije, od povremenog šuma koji često i ne detektujemo i koji je normalna posledica funcionisanja unutrašnjeg uha i okolne regije, do jačih, češćih ili neprekidnih zvukova, kada je potrebna dijagnostika i lečenje.

Najčešće se pojavljuje kod ljudi koji su profesionalno izloženi velikoj buci i kod starijih osoba, a danas sve češće i kod mlađih, usled izlaganja zvucima preterane jačine, prvenstveno putem slušalica.

Zvukovi koji nisu iz spoljašnjeg izvora uznemiruju ljude

Anksioznost utiče na ljude na različite načine, od izazivanja osećaja nelagode, do otežanog sna i promene životnih navika. Kod nekih osoba može da izazove i zujanje u ušima, poznato kao tinitus. Zvukovi koji nisu u vezi ni sa jednim spoljnim izvorom, a čujemo ih kao zvonjavu, zujanje, šištanje ili bubnjanje, mogu, ukoliko poprime karakteristike konstantnih simptoma, uznemiriti ljude, uticati na obavljanje svakodnevnih obaveza, remetiti ostale aktivnosti i kvalitet života u celini.

U zavisnosti od toga šta je izazvalo tinitus zavisiće i lečenje, pa tako lekari mogu da predlože farmakološku terapiju, aktivnosti za ublažavanje i kanalisanje stresa, ili specifičnu terapiju za ovu pojavu ako ju je izazvala anksioznost.

Na koji način su povezani tinitus i anksioznost

Stres je rezultat složene interakcije između nečijih misli i njihovih fizičkih reakcija kao manifestacije, a anksioznost je prirodni odgovor tela na njega. Prema navodima "American Psychological Association", karakteristike anksioznosti su napetost u osećanjima i zabrinutost u mislima, ali i fizičke promene poput skoka krvnog pritiska. Lekari povezuju anksioznost sa više drugih zdravstvenih manifestacija, u koje spada i zujanje u ušima. Jedno istraživanje pokazalo je da se čak do 45 odsto osoba koje imaju dijagnozu hroničnog tinitusa javlja i sa simptomima anksioznosti, i da se stanje često pogoršava nakon što se doživi neki stres. Tinitus se može javiti kroz sledeće oblike:

- zvonjenje
- zujanje
- lepršanje
- šištanje
- zviždanje
- cvrčanje
- "curenje" vazduha
- imitacija muzičkih tonova

Simptomi koji prate tinitus mogu da prerastu u gubljenje fokusa, probleme sa snom i hronični umor. Zbog svega navedenog, anksioznost i tinitus imaju uvezan i kompleksan odnos, jer anksioznost i srodna mentalna stanja mogu da izazovu zujanje u ušima, a tinitus može da pogorša anksiozne epizode.

Tinitus i depresija

Od 10 čak 60 odsto osoba sa hroničnim tinitusom živi i sa depresijom. Iako naučnici nisu sigurni da li tinitus dolazi pre nekog specifičnog psihološkog stanja ili je obrnuto, veza između psihološkog stresa i progresije tinitusa je dokazana. U studiji koja je ispitivala ovu vezu, došlo se do podataka koji su potvrdili visok nivo stresa kod ljudi sa tinitusom, i to u svim demografskim kategorijama, pri čemu su mnogi ispitanici takođe prijavili depresiju. Ovi nalazi ukazali su upravo na uzročno-posledičnu vezu između zujanja u ušima i psihološkog stresa.

Kako se leči zujanje u ušima

Različiti faktori dovode do razvoja tinitusa, pa se različito i doživljava, od osobe do osobe. Najbolja opcija lečenja zavisiće od svih navedenih činilaca. Trenutno ne postoji univerzalni lek za izlečenje tinitusa, a cilj terapije je da umanji njegov uticaj na funkcionisanje onoga ko ima simptome i omogući mu da živi što udobnije, sa što manje stresa. Opcije su:

- lekovi (antidepresivi)
- zvučna terapija
- slušni aparati
- tehnike opuštanja

Može da pomogne i razgovor sa terapeutom sa ciljem što boljeg sagledavanja emocija i razloga za izloženost stresu. Kognitivno – bihejvioralna terapija (CBT) jedna je od najefikasnijih metoda poboljšanja kvaliteta života kod osoba sa zujanjem u ušima, koje i te kako utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Maskiranje tinitusa je još jedna korisna metoda, a sprovodi se tako što se koristi spoljna buku za umanjivanje hiperaktivnosti u slušnom korteksu (delu mozga koji obrađuje zvučne informacije). Na ovaj način dolazi do smanjenja svesti pojedinca o unutrašnjem zujanju, čime se smanjuje i nivo neprijatnosti i smetnji koje osećaju.

Izvor: Eklinika.telegraf.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com