NISTE IH NI SVESNI: Koji neobični faktori mogu da povećaju krvni pritisak?

Krvni pritisak je vitalni parametar koji pruža uvid u zdravlje vašeg kardiovaskularnog sistema. On meri silu koju krv izvršava na zidove vaših arterija dok cirkuliše kroz telo.

Održavanje zdravog krvnog pritiska je ključno za opšte blagostanje, jer visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja poznat faktor rizika za srčane bolesti, moždani udar i druge ozbiljne zdravstvene probleme.

Tačna merenja krvnog pritiska osnova su za dijagnozu i upravljanje. Ona informišu vas i vašeg lekara o opterećenju vašeg srca i stanju vaših krvnih sudova.

Ipak, krvni pritisak nije statičan broj - može oscilirati zbog različitih faktora, piše "Health Digest".

Neki od ovih faktora su relativno nepoznati i, u nekim slučajevima, prilično čudni. Od kofeina u vašoj jutarnjoj kafi ili stresa svakodnevnog života do lekova koje možda uzimate, kvaliteta vašeg sna i čak položaja u kojem sedite, postoje skriveni elementi koji utiču na vaš krvni pritisak, a da to možda niste svesni.

Razumevanje ovih uticaja ne samo da će demistifikovati krvni pritisak, već će vam i omogućiti bolju kontrolu vašeg kardiovaskularnog zdravlja.

Odlazak lekaru može da bude dosta stresan za mnoge osobe. Kod nekih ljudi sami lekari mogu da uzrokuju skok krvnog pritiska, a to je fenomen poznat kao "sindrom belog mantila". Ovo može dovesti do lažno povišenih očitavanja koja vas dodatno brinu.

Strah i anksioznost u medicinskim okruženjima mogu izazvati oslobađanje stresnih hormona poput adrenalina, koji privremeno podižu vaš krvni pritisak. Prema Klinici Kliveland, sindrom belog mantila utiče na 15 odsto do 30 odsto ljudi sa hipertenzijom, ali može uticati i na ljude koji nemaju visok krvni pritisak.

Upravljanje sindromom belog mantila je ključno za tačno merenje krvnog pritiska. Tehnike relaksacije poput dubokog disanja i meditacije mogu vam pomoći da se osećate smirenije i opuštenije tokom pregleda.

Provera krvnog pritiska van kliničkog okruženja može vam dati bolju predstavu o vašim osnovnim očitavanjima. Iako se osećate nervozno, nemojte se bojati da o tome razgovarate sa svojim lekarima! Na kraju krajeva, oni su tu da vam pomognu.

Važan je i način na koji merite krvni pritisak

Tačna merenja krvnog pritiska zavise od položaja tela i upotrebe opreme.

Na primer, istraživanje objavljeno 2007. godine pokazalo je da prekrštanje nogu na nivou kolena rezultira značajnim povećanjem kako sistolnog tako i dijastolnog očitavanja krvnog pritiska.

To se dešava jer može da dođe do blokade protoka krvi i na taj način se povećava pritisak u arterijama nogu, čineći da izgleda kao da je vaš krvni pritisak viši nego što zaista jeste. Da biste obezbedili tačna očitavanja, držite noge ravno na podu i oslonite leđa o stolicu, a ruku držite na nivou srca (prema AHA).

Još jedan neočekivani faktor koji utiče na vaša očitavanja krvnog pritiska je puna mokraćna bešika. Starije istraživanje iz 1989. godine objavljeno u časopisu "Circulation" pokazalo je da puna mokraćna bešika može stimulisati simpatički nervni sistem, privremeno povećavajući krvni pritisak.

Kako biste izbegli ovo, preporučuje se da idete u toalet pre nego što izmerite krvni pritisak, posebno ako ste imali obilan obrok ili konzumirali značajne količine tečnosti.

Takođe je važno da pravilno podržite ruku, jer ako to ne učinite, očitavanje može biti više nego što bi trebalo da bude. Oslonite ruku na ravnu površinu, poput stola, i na nivou srca kako biste smanjili napetost mišića koja može uticati na očitavanje.

Osim toga, izbegavajte postavljanje manžeta za merenje krvnog pritiska preko odeće. To može uzrokovati da očitavanje bude više nego što bi trebalo da bude. Umesto toga, zavrnite rukav i stavite manžetnu direktno na golu ruku.

Temperatura takođe može uticati na krvni pritisak

Odnos između temperature i krvnog pritiska je složen. Ne radi se samo o vremenskim uslovima, već uključuje i druge faktore kao što je temperatura tela.

Na primer, tokom vrućeg vremena, naša tela imaju tendenciraju da oslobađaju višak toplote proširivanjem krvnih sudova, što može uzrokovati privremeni pad krvnog pritiska (prema Britanskoj Fondaciji za srce). S druge strane, hladno vreme može uzrokovati da štedimo toplotu tela stezanjem krvnih sudova i privremeno povećanje krvnog pritiska (prema Klinici Mejo).

Povišena temperatura takođe može uticati na krvni pritisak. Vaša telesna temperatura raste kada dobijete temperaturu, što može uzrokovati brže pumpanje srca kako bi se oslobodila dodatna toplota. To, zauzvrat, može povećati vaš krvni pritisak.

Takođe, dehidratacija uzrokovana temperaturom ili infekcijom može dovesti do povećanja krvnog pritiska, prema pisanju "Healthline". Održavanje hidriranosti i hladnoće tokom temperature može vam pomoći da izbegnete negativan uticaj na vaš krvni pritisak.

Takođe je vredno napomenuti da su ove promene povezane sa temperaturom obično privremene i vaš krvni pritisak obično ima tendenciju da se vrati na normalne nivoe nakon što se temperatura smanji ili kada vreme postane prijatnije.

Međutim, ako ste osetljivi na promene temperature ili imate osnovna kardiovaskularna stanja, uvek je najbolje da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom kako biste pratili i upravljali krvnim pritiskom u ovim situacijama.

Izvor: City Magazine
Foto: Ilustracija/Freepik.com