ŠKODI ČITAVOM ORGANIZMU: Buka – zagađenje koje je štetno po zdravlje

Buka koja se ponavlja može oštetiti membrane i nerve koji nam omogućavaju da čujemo. Može da izazove i niz zdravstvenih problema u celom telu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 1,1 milijarda mladih između 12 i 35 godina u opasnosti od gubitka sluha zbog hronične izloženosti buci, uključujući i onu iz ličnih audio-uređaja.

Hronična izloženost buci, glasnim i visokim tonovima i zvucima može da ugrozi naše zdravlje. Zvuci nastaju zbog vibracija koje se kreću i prenose kroz vazduh, zemlju ili vodu u nevidljivim talasima. Kada ti zvučni talasi uđu u naše uho, sitne membrane, kosti i ćelije unutar uha vibriraju, što pokreće električne signale koje naš mozak tumači kao zvuk.

Ali kada je taj zvuk izuzetno glasan ili čest, on može da šteti ljudskom telu.

- Možete biti izloženi toliko jakom zvuku koji može da nam uništi sluh - rekla je Erika Voker, epidemiolog sa Univerziteta Braun.

Zvuci koji se ponavljaju ne oštećuju samo membrane, ćelije kose ili nerve koji nam omogućavaju da čujemo, mogu poremetiti naš san i izazvati niz problema u celom telu.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da je čak 22 miliona Amerikanaca svake godine izloženo opasnosti od buke na poslu, a studije pokazuju da su neke zajednice podložnije od drugih.

Koliko je opasan glasan zvuk?

U Sjedinjenim Državama, Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOCX) reguliše koji nivo buke je dozvoljen na radnom mestu. Njihova preporuka je da radnici ne treba da budu izloženi buci većoj od 85 decibela duže od osam sati. To je vrednost frekvencije koju ima zvuk kosilice, usisivača i električnih aparata.

Kako se jačina zvuka povećava, dužina vremena tokom koga ste izloženi tom zvuku trebalo bi da se smanji. Na primer, za zvuke koji se približavaju vrednosti od 100 decibela – kao što je gradilište – NIOCX predviđa samo 15 minuta izlaganja bez zaštite za uši.

Kako život u blizini pruge može štetiti zdravlju?

Ponekad ćemo napustiti koncert sa zujanjem u ušima ili ćemo biti zatečen iznenadnom bukom, ali kako to utiče na zdravlje?

- Kada se aktivira i stimuliše odgovor na stres, počinjemo da dišemo brže, a otkucaji srca počinju da se povećavaju. Tada telo oslobađa neke od hormona u telu. Ako se ovako nešto dogodi jednom ili dva puta, to nije opasno, ali tokom vremena stalna aktivacija tela kao odgovor na stres može da izazove zdravstvene probleme kao što su hipertenzija, infarkt miokarda, kardiovaskularne bolesti - istakla je Vokerova, koja je zadužena i za borbu protiv buke u zajednici na Univerzitetu Braun.

Prema procenama, hronična izloženost buci dovodi do 48.000 novih slučajeva srčanih oboljenja u Evropi svake godine i utiče na kvalitet sna kod 6,5 miliona ljudi.

Buka može povećati krvni pritisak i broj otkucaja srca, čak i dok spavamo. Kao posledica mogu se rađati bebe sa manjom telesnom težinom ili dijabetesom tipa 2.

- Može postojati i psihološki aspekt, posebno ako se ljudi osećaju kao da nemaju kontrolu nad bukom kojoj su izloženi. To može ugroziti mentalno zdravlje, povećati anksioznost i depresiju - ističe Erika Voker, epidemiolog sa Univerziteta Braun.

Koliko je važan san?

- Veruje se da san pomaže u učenju i konsolidaciji pamćenja, rastu ćelija i tkiva, kao i njihovom popravljanju. Spavanje je vreme kada naše telo čisti toksine iz mozga i jača imuni sistem. Kada je san poremećen, to može da dovede do niza fizioloških efekata, kao što su regulisanje apetita, poremećaj metabolizma, disfunkcije krvnih sudova - rekla je Čandra Džekson, glavni istraživač u Nacionalnom institutu za zdravlje.

Poremećen san povezan je sa raznim negativnim zdravstvenim ishodima, uključujući gojaznost, dijabetes, hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i lošiju kognitivnu funkciju.

Zvuci od 30 do 40 decibela mogu da probude osobu. Noćna buka u opsegu od 40 do 55 decibela mnogo je opasnija.

Osetljivost na buku nije kod svih ista.

- Nekome ne smeta, a neko zbog toga ne može da zaspi - ističe Vokerova.

Kako se zaštititi od buke?

Čepići za uši mogu da smanje glasne zvukove tako što blokiraju zvučne talase pre nego što prodru u unutrašnje uho. Slušalice za poništavanje buke proizvode sličan efekat. To pomaže i kod psiholoških efekata od buke, jer pomažu ljudima da povrate osećaj kontrole.

- Međutim, kada slušate glasnu muziku, te iste slušalice takođe mogu da isporuče zvučne talase na nivoima koji su dovoljno jaki da izazovu oštećenje sluha. Videla sam mnogo dece sa tinitusom. On se obično dobija posle 20 godina rada u bučnoj sredini. A deca ga imaju već sa 10 godina - rekla je Erika Voker.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 1,1 milijarda mladih između 12 i 35 godina u opasnosti od gubitka sluha zbog hronične izloženosti buci, uključujući i onu iz ličnih audio-uređaja.

Da vam buka ne bi pokvarila san, studije preporučuju puštanje tzv. bele buke tokom noći što može pomoći u prikrivanju drugih zvukova. Stručnjaci takođe predlažu da modifikujete spavaću sobu kako biste se zaštitili od noćne buke.

- Dodajte zaštitu na zidu, akustične pločice ili deblja vrata spavaće sobe - ističe Džekson.

- Buka u gradovima je posledica katastrofalnog urbanističkog planiranja. Stvorili smo mnogo toga i moramo to da prihvatimo i razmislimo kako da to promenimo u budućnosti - naglasila je epidemiolog Erika Voker.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com