Šta je sreća za Pavla, a šta za Petra?

Kako dati svom životu pečat sopstvene prirode i biti u saglasju sa svetom? U želji da se bude uspešan po merilima savremenog sveta, pritisnuti teškom životnom sudbinom mnogi pokleknu. Danas se se u svetu obeležava Dan mentalnog zdravlja, a ako je suditi prema podacima stručnjaka mentalne bolesti će biti najčešće bolesti u 21. veku.

Ako mislite da ćete problem rešiti u stilu savremenog čoveka, pritiskom na dugme i pilulicama, možda će vam biti bolje jedno vreme, ali ne i na duge staze.

Strah od psihologa

Prema nekim procenama kod oko 300.000 ljudi u Srbiji dijagnostifikovani su različiti mentalni poremećaji, a oko 4.000 građana nalazi se na bolničkom lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Stručnjaci procenjuju, da je ovaj broj u Srbiji mnogo veći zato što većina ljudi koja boluje od nekog vida mentalnog poremećaja i ne pomišlja da potraži stručnu pomoć.

I u Evropi je situacija alarmantna, prema nekim istraživanjima oko 40 odsto Evropljana boluje od barem jedne mentalne bolesti. Istraživanje neuropsihologa sa Univerziteta u Drezdenu pokazalo je da skoro polovina Evrope boluje od poremećaja mozga, bilo da je reč o depresiji, anksioznosti, nesanici, šizofreniji ili demenciji. Samo trećina mentalno obolelih prima terapiju ili potrebne lekove, pa se i zbog toga ekonomsko-socijalni troškovi ovih oboljena mere stotinama milijardi evra.

Rezultati studije "Godine stresa – posledice u Srbiji", tvrde da od fobija, raznih vrsta strahova pati 23,6 odsto stanovništva, od agresije 26,1 odsto, od paničnog straha 10 odsto, dok 18 odsto stanovništva pati od posttraumatskog stresa. Ili što bi se narodski reklo "ko ovde nije poludeo, nije normalan".

Dugogodišnja izloženost stresu u našoj zemlji, dovela je, kako tvrde stručnjaci, do porasta broja obolelih od neke vrste mentalnih poremećaja. Procenjuje se da je unipolarna depresija jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji.

Kako se kaže "mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste", pa stručnjaci tvrde da je podrška prijatelja i porodice od suštinskog značaja za nečiji oporavak. Veliki problem u Srbiji, gde pojedinci još smatraju da je bolest sramota, jeste i stigmatizacija duševno obolelih.

Kako pomoći sebi i drugima?

Psiholozi su saglasni da nema života bez problema. Čovek zbog toga mora biti svestan da će problema uvek biti. Ali svaki problem ima i rešenje, samo ga treba sagledati kako treba. Svaki problem sadrži rešenje, kaže narodna poslovica. Bitno je pre svega problemima pristupiti bez nervoze, depresije i naravno hladne glave.

Porodica je bastion mira svakog čoveka. Potrudite se da sačuvate porodičnu harmoniju. Naravno to može biti mukotrpan zadatak ali mora da se isplati. Porodična disharmonija je veliki uzročnik nervoze i nezadovoljstva.

Siromaštvo ne bi trebalo da bude izvor mentalnih bolesti. Bez obzira na to koliko novca imate bitno je, kako upozoravaju stručnjaci da znate da je siromaštvo pre svega stanje svesti.

Pokušajte da svaku situaciju sagledate s vedre strane i ne zaboravite da je humor najbolji lek za dušu. Sitaucija, takva kakva jeste je trenutna konstanta a gledanje stvari sa vedrije strane samo može biti velika pomoć, ako ne i rešenje.

Zablude

Ljudi s teškim mentalnim bolestima kao što je šizofrenija često su nasilni i opasni.
Psihijatri upozoravaju da statistički podaci pokazuju da ljudi s mentalnim poremećajima nisu nasilniji od opšte populacije. Ljudi s mentalnom bolešću, poput šizofrenije, su u više preplašeni, zbunjeni i očajni nego što su nasilni.

Činjenica manično-depresivni poremećaj ili bipolarni poremećaj jedan je od najozbiljnijih mentalnih poremećaja koji uzrokuje duševnu patnju. Mnoge osobe obolele od bipolarnog poremećaja imaju smislen i ispunjen život. Neki od najvećih umova patili su od bipolarnog poremećaja kao što su Hemingvej, Greja Grin i Virdžinija Vulf, državnik Vinston Čerčil, glumica Vivijen Li...

U redu je bojati se i plakati, biri tužan. Ali sagledajte čašu uvek kao do pola punu, volite se, družite se s prijateljima i životinjama, smejte i znajte da uvek možete dosta toga da saznate od dece.

Na pitanje šta je to tuga deca kažu. "Tuga je kada te učiteljica namesti u prvi red, pa te svi čupaju, a ti znaš ko je, Tuga je kada ideš po kupine bos. Tuga je kad nekog čoveka nema u kući, a žena mu misli kad će on da dođe. Tuga je gde ima mnogo dece, pa se svi deru...