Samo ponuda za sve akcije
Agencija za privatizaciju ponovo prodaje beogradsku Fabriku hartije. Ovog puta je objavila tender za prodaju 83,9 odsto akcija ove fabrike, i to po minimalnoj početnoj ceni od 1,67 miliona evra, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 15. jul. U juče objavljenom javnom pozivu Agencija precizira da će ponuđač biti u obavezi da ponudi cenu za 100 odsto akcija preduzeća, jer će Akcijski fond, posle potpisivanja ugovora o prodaji, uputiti poziv svim akcionarima da pridruže svoje akcije.
Tenderom za kupovinu Fabrike hartije, koju je još 1921. godine osnovao Milan Vape, predviđeno je da potencijalni kupac može biti neko ko se u poslednje tri godine bavio proizvodnjom papira i kartona i organizovanjem sakupljanja stare hartije, kao i da je prošle godine ostvario prihod najmanje 25 miliona evra. Tenderska dokumentacija zainteresovanima će biti dostupna od 26. maja, a pisani zahtev za njen otkup može se podneti najkasnije do 30. juna, s tim što je preduslov za podnošenje ponude uplata depozita ili dostavljanje licitacione garancije od 300.000 evra. Kao što je poznato, Fabrika hartije nalazi se na interesantnoj lokaciji − na obali Dunava, odnosno na poluostrvu Ada Huja, i raspolaže sa oko 14 hektara građevinskog zemljišta i obejktima ukupne površine oko 24.900 kvadratnih metara. Ova fabrika je pre tri godine na aukciji prodata zagrebačkoj firmi "PAN papir industrija", čiji je vlasnik Marinko Mikulić, za 94,3 miliona dinara, ali je dve godine kasnije, zbog neispunjenja obaveza, Agencija raskinula kupoprodajni ugovor.
Kupac se obavezao da u narednih pet godina u osnovnu proizvodnju uloži pet miliona evra, i to svake godine po milion, da pokrene proizvodnju i uspostavi njen kontinuitet u naredne tri godine, kao i da radnicima isplati sve zaostale zarade. Nijednu obavezu, i pored mnogobrojnih prolongiranja, međutim, nije ispunio, pa su zbog toga radnici Fabrike hartije Beograd protestovali više puta, tražeći od Agencije raskid ugovora i zaštitu svojih prava. Sam Mikulić, međutim, sve vreme je tvrdio suprotno − da je uložio četiri puta više od planiranog. Hrvatski mediji su pri tom isticali da je na ovu fabriku bacio oko Mišković, zapravo fabrika "Avala Ada", koja se takođe bavi proizvodnjom hartije i u neposrednoj je blizini i koja je, po njihovim tvrdnjama, na sve načine želela da ospori privatizaciju Fabrike hartije Beograd. Vezu s Miškovićem našli su u Nebojši Šaranoviću, jednom od bivših direktora "Delta holdinga", koji vodi "Avala Adu".
("Pregled")