Katarina Kaćunković - u susret 27.Beogradskom Jazz festivalu

Šta je ono što Vas na ovogodišnjem Jazz festivalu lično i profesionalno najviše interesuje?
-Pored toga što mi je drago što ću moći da poslušam svoje kolege muzičare, ja sam ove godine i sama uključena u deo ovog tradicionalnog Beogradskog Jazz festivala, što mi izuzetno prija i mnogo mi znači. Ja ću, naime, 25.oktobra uveče u Grand kazinu otvoriti festival svojim nastupom sa triom. Odnosno, trio će svirati pored mene, ja ću biti četvrti član. Trio čine Miša Blam za kontrabasom, Rastko Rašić koji nam dolazi iz Londona će biti za bubnjevima, i Aleksandar Jovanović šljuka će svirati klavir. Program koji će biti izvođen tom prilikom se odnosi na album koji ja ovih dana objavljujem „Tribute to Mirko Šouc“, posvećen ovom našem velikom maestru i kompozitoru koji je, hvala Bogu, još uvek živ. Ujedno, ja ovom prilikom, kao i čitavog ovog meseca, sledećeg, i u decembru, proslavljam 20 godina svog postojanja na jazz sceni. Tj, javnog postojanja, jer sam se i pre tih dvadeset godina aktivno bavila muzikom, kako klasičnom, tako i savremenom.

Kako Vam izgleda ovogodišnji festival? Šta je ono što ćete Vi pratiti, slušati ove godine?
-Svakako bih volela da ponovo čujem Peta Metinija, on je jazz legenda koju ne treba zaobići nikada. Kad god se pojavi u vašem gradu ili ste vi u nekom gradu u kom svira njega treba čuti, jer on uvek dolazi sa novim programom i to je jedan predivan čovek. Takođe me zanima Čarls Lojd, njega bih vrlo rado da čujem, to je jedan izuzetan muzičar, predivna, harizmatična ličnost, vrlo introspektivna, i njegova muzika je takva. Volela bih da čujem i svoje kolege Nešu Petroviča, Maju Misty, kao i ostatak pratećeg programa koji je vrlo interesantan na jazz festivalu.

Kako Vam izgleda naša, domaća džez scena, u odnosu na neke druge zemlje?
-Mislim da je jako bogata trenutno, u smislu ljudi koji se na njoj nalaze. Kad malo bolje začeprkate, shvatite da tu ima puno muzičara koji su svetskog ranga. Drugi je tu problem što smo mi mala sredina i što to jednostavno ne može toliko tematski da bude pokriveno, nemamo dovoljno džez klubova, i možda koncerata fokusiranih na njih. Ali ja se nadam da bi prosto trebalo da dođe neko vreme, vrlo skoro, kada će se i to promeniti.

Šta bi, po Vašem mišljenu, trebalo uraditi da bi se džez muzika bolje ispromovisala u Srbiji?
-Na prvom mestu, apelujem na kolege muzičare da ne gube nadu, da ne odustaju, jer muzika je njihov život, bez obzira na to da li se ona svaki put isplati. Ljudi to gledaju kroz taj finansijski momenat, naravno, treba preživeti. S druge strane imamo medije koji bi trebalo time da se pozabave, i lepo je kada postoji neko kao što ste Vi, ko mi se javi da o tome pričamo. A treća stvar su mecene. Jer, džez je umetnička muzika i ona tako treba i da se tretira. Umetnost nikad nije mogla da se gleda kroz rejtinge, i ne treba, i apelujem na sve one organizacije, firme, sponzore, prijatelje raznih umetničkih džez projekata da pomognu.

Kakvi su Vam planovi nakon festivala?
-Mislim da će oktobar, novembar i decembar biti obeleženi promovisanjem mog albuma, kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti, nadam se, tako da... neka ljudi samo obrate pažnju...

Ima li nekih planova vezanih za inostranstvo?
-Uvek postoje tendencije ka inostranstvu. Naravno, posle ovih događanja oko koji ću biti jako zauzeta u Srbiji, trebalo bi da uslede i neki festivali u inostranstvu, ali još uvek niša ne bih najavljivala, jer nije potvrđeno...