NAJPRENOSIVIJA POZNATA ZARAZA - JEDNA OSOBA INFICIRA 15 DRUGIH: Koliko smo u opasnosti od velike epidemije malih boginja?

Male boginje su najprenosivija poznata zaraza. U takozvanoj „devičanskoj populaciji“, gde niko nije otporan prema virusu, jedan rezervoar (inficirana osoba) prenese infekciju na 12 do 18 osoba, prosečno na 15. S druge strane, u sredini gde su svi otporni, bilo da su dobili dve doze vakcine ili da su preležali bolest, virus ne može da se rasejava, objašnjava aktuelnu epidemiološku situaciju epidemiolog Zoran Radovanović.

Male boginje šire se među građanima, a kada je reč nadolazećoj epidemiji u Srbiji, današnji podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ govore da se situacija polako usložnjava, a brojni lekari upozoravaju da nam preti opasnost od slične epidemije malih boginja kakvu smo imali 2017/2018. godine.

Naime, danas je ukupno registrovano 16 potvrđenih slučajeva morbila, zaključno sa 22. februarom 2024. godine.

- Na teritoriji grada Beograda, u okviru epidemije prijavljene 22. 2.2024. godine, registrovano je 14 slučajeva morbila, koji su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak. Među obolelima je šestoro dece uzrasta od tri do pet godina, od kojih je petoro bilo nevakcinisano, a jedno je primilo jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, tri nevakcinisane osobe uzrasta 8, 15 i 19 godina, kao i pet osoba starijih od 40 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod troje obolelih - navode u Batutu.

U Srbiji je do juče potvrđeno 13 slučajeva malih boginja. U Beogradu 11, zbog čega je juče Gradski zavod za javno zdravlje prijavio epidemiju te infektivne bolesti.

Istovremeno, dr Radovanović kaže da je „ministarka zdravlja svojom naredbom proglasila epidemiju zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja, u konkretnom slučaju epidemiju malih boginja.“

Male boginje – „pod pretnjom kazne da se primenjuju sve propisane mere“

- Na to smo obavezni i po međunarodnim propisima, jer je u svetu u toku program iskorenjivanja ove bolesti. Da nije antivakcinaša sa svojim nečasnim i/ili nerazumnim delovanjem na neinformisanu i sumnjičavu populaciju, do sada ne bi bilo ni malih boginja, ni rubeole, pa ni vakcinacija protiv tih bolesti više ne bi bila potrebna. Ovako smo se suočili sa vanrednom epidemiološkom situacijom, što povlači za sobom niz energičnih postupaka, uključujući obavezu svih građana da, pod pretnjom kazne, primenjuju sve propisane mere lične zaštite od infekcije - objašnjava sagovornik.

On dodaje da, prema Planu aktivnosti za eliminaciju morbila u Srbiji, u okolnostima kada se i samo jedan potvrđen slučaj morbila tretira kao epidemija, neophodno je, između ostalog:

- Odmah obavestiti zdravstvenu službu o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji morbila i naglasiti obavezu o hitnom prijavljivanju čak i sumnje na oboljenje, shodno definiciji suspektnog slučaja morbila. Nadležni epidemiolog istražuje slučaj, popunjava obrazac za prijavu suspektnog slučaja morbila i dostavlja ga Institutu Batut u roku od dva dana. Uz to je neophodno prikupiti uzorke seruma i transportovati ih do Instituta Torlak. Hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu i sprovesti njihovu vakciniciju - navodi dr Radovanović i dodaje da bi trebalo vakcinaciju i revakcinaciju MMR vakcinom sprovoditi na vakcinalnim punktovima kontinuirano u skladu propisima i obratiti pažnju na zdravstvene događaje u svim populacionim grupama.

U žarištima epidemije malih boginja sprovode se dodatne aktivnosti

- Užarištima epidemije, a to su teritorija grada Beograda, Južnobački i Sremski okrug, sprovode se i dodatne aktivnosti. Između ostalih, to su dnevno nulto izveštavanje koje podrazumeva da se svakog dana javlja da je, recimo, broj obolelih nula, retrogradno traganje za propuštenim slučajevima od 1. januara ove godine, vakcinisanje svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba, kao i osetljivih kontakata obolelih od malih boginja MMR vakcinom što pre, a najkasnije u roku od 72 sata od kontakta. Uz to, bolele osobe isključiti iz kolektiva u trajanju zaraznosti, a sve osobe iz kontakta sa obolelima staviti pod nadzor - objašnjava on.

Mere se sprovode, dodaje, najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja.

Na pitanje koliko je sada realno da nam se pojavi epidemija morbila kakvu smo imali 2017/2018. godine, a na koju mnogi lekari upozoravaju, on odgovara:

- Imajući u vodu slab obuhvat vakcinacijom tokom prethodnih godina, to je realna opasnost. Od energičnosti trentuno sprovođenih mera zavisi da li će tako biti. Uz reviziju kartoteke, predviđena je vakcinacija, a ostaje da se vidi koliko brzo i kompletno će ta akcija biti sprovedena. Nužno je da se dosledno sprovode mere koje su dobro osmišljene, ali ih sa papira treba preneti u realni život.

Kada je reč o ličnoj zaštiti od infekcije, dr Radovanović navodi da bi nošenje zaštitnih maski koristilo i zbog drugih infekcija koje se prenose putem kapljica, aerosola i prašine.

- Ali na toj meri se ne insistira jer kod nas, za razliku od drugih zemalja, posebno na Dalekom Istoku, ona nije socijalno prihvaćena.

Podsetimo, najviše slučajeva malih poginja potvrđeno je u Beogradu, kod 14 osoba, dok su, prema informacijama iz Batuta, 13. februara 2024. godine potvrđene male boginje u Referentnoj laboratoriji Instituta Torlak, kod osobe sa teritorije Novog Sada, starosti 46 godina, koja je nepotpuno vakcinisana jednom dozom vakcine.

Na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora

Prema istim informacijama, jedan slučaj malih boginja potvrđen je 20. februara 2024. godine kod deteta sa teritorije Sremskog okruga (Stara Pazova), koje je u drugoj godini života i nije vakcinisano.

Takođe, kako u Batutu navode, od 7. februara 2024. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji koje podrazumevaju prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinaciju osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata i druge.

- Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike - ukazali su u Batutu.

Male boginje su najprenosivija poznata zaraza. U takozvanoj „devičanskoj populaciji“, gde niko nije otporan prema virusu, jedan rezervoar (inficirana osoba prim. aut.) prenese infekciju na 12 do 18 osoba, prosečno na 15. S druge strane, u sredini gde su svi otporni, bilo da su dobili dve doze vakcine ili da su preležali bolest, virus ne može da se rasejava, objašnjava aktuelnu epidemiološku situaciju epidemiolog Zoran Radovanović.

Male boginje šire se među građanima, a kada je reč nadolazećoj epidemiji u Srbiji, današnji podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ govore da se situacija polako usložnjava, a brojni lekari upozoravaju da nam preti opasnost od slične epidemije malih boginja kakvu smo imali 2017/2018. godine.

Naime, danas je ukupno registrovano 16 potvrđenih slučajeva morbila, zaključno sa 22.2.2024. godine.

- Na teritoriji grada Beograda, u okviru epidemije prijavljene 22. februara 2024. godine, registrovano je 14 slučajeva morbila, koji su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak. Među obolelima je šestoro dece uzrasta od tri do pet godina, od kojih je petoro bilo nevakcinisano, a jedno je primilo jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, tri nevakcinisane osobe uzrasta 8, 15 i 19 godina, kao i pet osoba starijih od 40 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod troje obolelih - navode u Batutu.

U Srbiji je do juče potvrđeno 13 slučajeva malih boginja. U Beogradu 11, zbog čega je juče Gradski zavod za javno zdravlje prijavio epidemiju te infektivne bolesti.

Istovremeno, dr Radovanović kaže da je „ministarka zdravlja svojom naredbom proglasila epidemiju zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja, u konkretnom slučaju epidemiju malih boginja.“

Male boginje – „pod pretnjom kazne da se primenjuju sve propisane mere“

- Na to smo obavezni i po međunarodnim propisima, jer je u svetu u toku program iskorenjivanja ove bolesti. Da nije antivakcinaša sa svojim nečasnim i/ili nerazumnim delovanjem na neinformisanu i sumnjičavu populaciju, do sada ne bi bilo ni malih boginja, ni rubeole, pa ni vakcinacija protiv tih bolesti više ne bi bila potrebna. Ovako smo se suočili sa vanrednom epidemiološkom situacijom, što povlači za sobom niz energičnih postupaka, uključujući obavezu svih građana da, pod pretnjom kazne, primenjuju sve propisane mere lične zaštite od infekcije - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da, prema Planu aktivnosti za eliminaciju morbila u Srbiji, u okolnostima kada se i samo jedan potvrđen slučaj morbila tretira kao epidemija, neophodno je, između ostalog:

- Odmah obavestiti zdravstvenu službu o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji morbila i naglasiti obavezu o hitnom prijavljivanju čak i sumnje na oboljenje, shodno definiciji suspektnog slučaja morbila. Nadležni epidemiolog istražuje slučaj, popunjava obrazac za prijavu suspektnog slučaja morbila i dostavlja ga Institutu Batut u roku od dva dana. Uz to je neophodno prikupiti uzorke seruma i transportovati ih do Instituta Torlak. Hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu i sprovesti njihovu vakciniciju - navodi dr Radovanović i dodaje da bi trebalo vakcinaciju i revakcinaciju MMR vakcinom sprovoditi na vakcinalnim punktovima kontinuirano u skladu propisima i obratiti pažnju na zdravstvene događaje u svim populacionim grupama.x

U žarištima epidemije malih boginja sprovode se dodatne aktivnosti

- U žarištima epidemije, a to su teritorija grada Beograda, Južnobački i Sremski okrug, sprovode se i dodatne aktivnosti. Između ostalih, to su dnevno nulto izveštavanje koje podrazumeva da se svakog dana javlja da je, recimo, broj obolelih nula, retrogradno traganje za propuštenim slučajevima od 1. januara ove godine, vakcinisanje svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba, kao i osetljivih kontakata obolelih od malih boginja MMR vakcinom što pre, a najkasnije u roku od 72 sata od kontakta. Uz to, bolele osobe isključiti iz kolektiva u trajanju zaraznosti, a sve osobe iz kontakta sa obolelima staviti pod nadzor - objašnjava on.

Mere se sprovode, dodaje, najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja.

Na pitanje koliko je sada realno da nam se pojavi epidemija morbila kakvu smo imali 2017/2018. godine, a na koju mnogi lekari upozoravaju, on odgovara:

- Imajući u vodu slab obuhvat vakcinacijom tokom prethodnih godina, to je realna opasnost. Od energičnosti trentuno sprovođenih mera zavisi da li će tako biti. Uz reviziju kartoteke, predviđena je vakcinacija, a ostaje da se vidi koliko brzo i kompletno će ta akcija biti sprovedena. Nužno je da se dosledno sprovode mere koje su dobro osmišljene, ali ih sa papira treba preneti u realni život.

Kada je reč o ličnoj zaštiti od infekcije, dr Radovanović navodi da bi nošenje zaštitnih maski koristilo i zbog drugih infekcija koje se prenose putem kapljica, aerosola i prašine.

- Ali na toj meri se ne insistira jer kod nas, za razliku od drugih zemalja, posebno na Dalekom Istoku, ona nije socijalno prihvaćena.

Podsetimo, najviše slučajeva malih poginja potvrđeno je u Beogradu, kod 14 osoba, dok su, prema informacijama iz Batuta, 13.2.2024. godine potvrđene male boginje u Referentnoj laboratoriji Instituta Torlak, kod osobe sa teritorije Novog Sada, starosti 46 godina, koja je nepotpuno vakcinisana jednom dozom vakcine.

Na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora

Prema istim informacijama, jedan slučaj malih boginja potvrđen je 20. februara 2024. godine kod deteta sa teritorije Sremskog okruga (Stara Pazova), koje je u drugoj godini života i nije vakcinisano.

Takođe, kako u Batutu navode, od 7. februara 2024. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji koje podrazumevaju prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinaciju osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata i druge.

- Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike - ukazali su u Batutu.

Izvor: Danas.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com