OSOBE SA INVALIDITETOM KOJE MENJAJU SVE(S)T - Svetski a naši paraplegičari

Projekat Osobe s invaliditetom koje su menjale sve(s)t koji uz podršku Ministarstva klulture i informisanja realizuje Color Media Communications, osim što se odnosi na osnaživanje osoba sa invaliditetom, edukaciju i informisanje javnosti o njihovim pravima i postignućima, radi kreiranja ispravnog pogleda na različitosti i inkluziju, bavi se i predstavljanjem izvanrednih osoba sa invaliditetom i njihove afirmacije i uključenost u društvenu zajednicu.

Bez izuzetka svi oni zavređuju pažnju i poštovanje, a neki od njih su se zbog svoje harizme ali i po svojim dostignućima posebno izdvojili u društvu. Odabrali smo da još jednom podsetimo javnost ko su paraplegičari Borislava Perić Ranković i Mitar Palikuća.

Borislava Perić-Ranković, desnoruka je stonoteniserka i paraolimpijka, rođena u Bečeju. Pored drugih zlatnih i srebrnih odličja u Evropi i svetu, na Paraolimpijskim igrama 2008. u Pekingu i Paraolimpijskim igrama 2012. u Londonu je osvojila srebrne medalje, a na paraolimpijskim igrama u Riju 2016-te, Borislava osvaja zlatnu i srebrnu medalju sa Nadom Matić u ekipnom takmičenju.

Prilikom povrede na radu 1994. godine, postaje osoba sa invaliditetom i ostaje u kolicima. Nekoliko godina kasnije počinje da se bavim sportom, a za Udruženje paraplegičara prvo je trenirala košarku. Krajem 2002. godine na nagovor prijatelja Zlatka Keslera uzima reket u ruke samo da bi probala kako joj ide, a ujedno i da se za udruženje takmiči na republičkom takmičenju. Godinu dana nakon toga, počinje da treniram stoni tenis u STK "Spin", zajedno sa Nadom i Zoranom Matić. Godine 2015. je proglašena za najbolju stonoteniserku sa invaliditetom na svetu.

Povodom Sretenja, Dana državnosti i ustavnosti Srbije, dana 15.2.2019. godine u predsedništvu, Sretenjskim ordenjem je odlikovano 60 zaslužnih pojedinaca i institucije u oblasti kulture, medicine, privrede, sporta, nauke, diplomatije. U oblasti sporta predsednik Aleksandar Vučić je odlikovao najbolju srpsku sportistkinju sa invaliditetom, stonoteniserku Borislavu Perić-Ranković.

Beba, kako je i dana danas zovu od milošte, ne odustaje dok ne uradi onako kako je zamislila, a jednom prilikom je izjavila da je "prihvatila kolica kao mogućnost da izađe u svet". Inat joj je motivaciona sila, a zbog njenog vedrog duha, izvanredne snage i optimizma omiljena je u svakom društvu. Ova sjajna i neustrašiva žena ostvarena je i kao majka, koja svojoj ćerki umesto igračaka sa takmičenja po svetu kao suvenir donosi medalje i kaže da ne postoje teški trenuci u životu, nego samo presudni. Ljudi često zaborave na njen invaliditet, a s obzirom na to da joj je moto - ja mogu sve, mnogima je inspiracija.

Mitar Palikuća, veliki obožavalac fudbala koji je igrao pre povrede, dok sa dvadeset i sedam godina usled saobraćajne nesreće nije završio u kolicima, radio je u vojsci.

Isto kao ni njegova koleginica Beba, ni Mitar se nije zavukao u kuću kako bi patio nad svojom sudbinom. Uzeo je svoj život u svoje ruke, jer je bukvalno mogao da mrda jedino njima i svojom glavom. Ležeći u krevetu mnogo je razmišljao o tome šta mu se dogodilo, ali nikoga nije krivio za nesreću. Kaže da je njegov oporavak krenuo onog momemta kad je prihvatio svoje stanje i shvatio da bez borbe nema napred. U prvih godinu dana dok nije mogao ni da sedi, najviše mu je značila nesebična pomoć porodice, naročito majke. Imao je jedinu želju da izađe iz kuće i vidi svet.

Njegov oporavak je trajao četiri godine, a sunce ga je ozarilo kada se priključio paraplegičarima iz Mačvanskog okruga. Kao da je počeo da živi ispočetka. Misleći da će mu kao vojniku streljaštvo dobro ići, počeo je sa tim sportom. Međutim, nije bilo tako. Dok nije uzeo reket u ruke, Mitar nije osetio pravo zadovoljstvo i sreću. Baveći se ovim sportom ostvario je mnoge dobre rezultate, a najponosniji je na zlatnu medalju na EP u Splitu 2011. godine, u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji, i na bronzanu medalju koju osvaja 2016. na Letnjim Paraolimpijskim igrama u Riju.

Ovaj izvanredni čovek rođen u Šapcu polako gazi pedesetu, Veliki oslonac i najveću sreću pronalazi u svojoj deci, koju je vantelesnom oplodnjom dobio sa suprugom Milicom. Fudbal je ostao njegova velika ljubav, ali mu je reket ipak promenio život.

Autor: CMC
Foto: CMC