4. jun

1133 – Nemački kralj Lotar II (Lothair) krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo kako bi u Rim vratio prognanog papu Inoćentija II.

1783 – Francuski pronalazači, braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798 – Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

1831 – Belgijski kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg prvim monarhom nezavisne Belgije.

1859 – Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju (“Seoba Srba”, “Proglašenje Dušanovog zakonika”, “Takovski ustanak”).

1867 – Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata “Manerhajmova linija” odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916 – Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920 – U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austrougarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941 – U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942 – Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943 – Vojnim pučem zbačen je s vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944 – Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946 – General Huan Peron izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Ektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.

1971 – Umro je mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imrea Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života (“Istorija i klasna svest”, “Razaranje uma”, “Mladi Hegel”).

1989 – Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen, na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima, poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija, poginulo je više hiljada.

1989 – Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret “Solidarnost” nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa “Solidarnosti” Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991 – Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993 – Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest “zona bezbednosti” (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać), s ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996 – Evropska raketa “arijana 5” eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003 – Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003 – Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004 – U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi (84), poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara, koju su činili još Toto (Antonio de Kurtis), Vitorio Gasman i Alberto Sordi.

2006 – Pobedom na predsedničkim izborima, bivši predsednik Alan Garsia vratio se na političku scenu Perua, nakon što je njegova vlada 80-gih godina mandat završila ekonomskim krahom, pobunjeničkim nasiljem i optužbama za zloupotrebu položaja.

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.