SVET U 2025: Rodna ravnopravnost kao pitanje održivog razvoja

Na konferenciji “Svet u 2025” održana je panel diskusija u saradnji sa UN Women Srbija pod nazivom “Rodna ravnopravnost kao pitanje održivog razvoja”.

Panel je moderirala Ljiljana Lončar iz UN Women Srbija, a okupio je istaknute govornike kako bi istražili rodnu ravnopravnost kao osnov održivog razvoja.

Među panelistima su Plamena Halacheva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji; Nj.E. Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji; Snežana Paunović, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije;  i Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije Vojvodine.

Kako se svet približava 2025. godini, značajne prekretnice na putu ka rodnoj ravnopravnosti pozivaju nas da se osvrnemo na napredak i izazove koji ostaju. Ova ključna godina obeležava deceniju od usvajanja Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine, koja rodnu ravnopravnost postavlja kao poseban cilj u okviru Cilja održivog razvoja 5. Takođe, obeležava 30. godišnjicu Pekinške deklaracije i platforme za akciju, transformativnog globalnog okvira za unapređenje prava i osnaživanje žena i devojčica.

Lončar je istakla da, uprkos važnosti ove teme, napredak u ovoj oblasti ostaje frustrirajuće spor. Ovo je dodatno naglašeno tokom tekućih globalnih konsultacija koje su okupile predstavnike vlada, civilnog društva, akademske zajednice, mlade lidere i zvaničnike UN kako bi procenili napredak ka rodnoj ravnopravnosti. Iako su ove diskusije osvetlile značajne napore, otkrile su i uporne prepreke koje ometaju sveobuhvatne promene.

POSVEĆENOST EU RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

Plamena Halacheva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, održala je snažan govor pred Forum za rodnu ravnopravnost, naglašavajući nepokolebljivu posvećenost Evropske unije unapređenju rodne ravnopravnosti. Tajming foruma – na Međunarodni dan ljudskih prava i završetak 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja – poslužio je kao upečatljiv podsetnik na izazove koji ostaju, posebno u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, koje je identifikovala kao najrasprostranjenije kršenje ljudskih prava na globalnom nivou.

Halacheva je ukazalana posvećenost EU rodnoj ravnopravnosti još od Rimskog sporazuma iz 1957. godine, ističući značajan napredak. Indeks rodne ravnopravnosti, sa prosečnim rezultatom od preko 70 od 100 za članice EU, kao i snažno prisustvo EU u Izveštaju o globalnom rodnom jazu Svetskog ekonomskog foruma, gde se 7 od 10 vodećih zemalja nalazi u Evropi, predstavljaju dokaze o postignućima. Primer Švedske, sa skoro blizu potpunoj ravnopravnosti od preko 80%, služi kao inspiracija.

Postignuća EU temelje se na zakonodavnim i politikama, rodnoj integraciji i finansijskoj podršci. Među značajnim koracima su pristupanje Istanbulskoj konvenciji, usvajanje Direktive o ženama u upravnim odborima i prvog zakonodavstva na nivou EU za borbu protiv porodičnog nasilja. Halacheva je naglasila da je sadašnji izazov u efikasnoj implementaciji ovih okvira širom članica.

Rodna integracija – uključivanje rodne perspektive u sve politike – predstavlja još jedan kamen temeljac pristupa EU, kako u članicama tako i u saradnji sa partnerskim zemljama poput Srbije. Finansijski, EU intenzivira podršku, sa 80% pomoći  trećim zemljama koja uključuje rodnu perspektivu. Sredstva za politike vezane za rodnu ravnopravnost porasla su sa 9 milijardi evra u 2021. na 13 milijardi evra u 2022. godini.

Specifično za Srbiju, EU je obezbedila 4 miliona evra kroz partnerstvo sa UN Women za unapređenje strateškog i političkog okvira zemlje, kao i podršku inicijativama na lokalnom nivou. Halacheva je istakla značaj specijalizovanih usluga za žrtve seksualnog nasilja, poput posebnog odeljenja u bolnici u Vrbasu, pozivajući na slične objekte širom Srbije.

Halacheva je zaključila pozivom na zajedničku akciju i podizanje svesti kako bi rodna ravnopravnost postala stvarnost. "Svi moramo raditi zajedno kako bismo specijalizovane usluge i širu rodnu ravnopravnost postavili kao prioritet," rekla je, naglašavajući posvećenost EU izgradnji inkluzivnihi održivih zajednica.

POSVEĆENOST NEMAČKE RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, donela je jedinstvenu perspektivu na diskusiju o rodnoj ravnopravnosti tokom konferencije „Svet 2025“. Cilj održivog razvoja 5 (SDG 5) – postizanje rodne ravnopravnosti – okarakterisala je kao „dvostruki izazov“. S jedne strane, Nemačka nastavlja svoje unutrašnje napore u rešavanju rodnih neravnoteža, posebno podsticanjem većeg broja devojaka i žena da se odluče za karijere u MINT sektorima (matematika, informacione tehnologije, prirodne nauke i tehnologija). Konrad je primetila da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u ovim oblastima uprkos jednakim akademskim postignućima.

S druge strane, Nemačka je jednako posvećena podršci rodnoj ravnopravnosti na globalnom nivou, uključujući partnerske zemlje poput Srbije. Konrad je istakla dugogodišnje partnerstvo između Nemačke i Srbije u energetskom sektoru, gde su značajne investicije – koje premašuju milijardu evra u poslednjih 15 godina – uglavnom uključivale radna mesta dominirana muškarcima. Prepoznajući ovu neravnotežu, Nemačka je pokrenula projekat za povećanje učešća žena u energetskom sektoru, sa fokusom na zelenu energiju i tranziciju.

Inicijativa, sada u trećoj godini, započela je obnavljanjem mreže žena u energetskom sektoru u Srbiji, koja je prethodno bila neaktivna. Ova mreža služi kao centar za žene zainteresovane za angažovanje na različitim nivoima – bilo u lokalnoj upravi, nacionalnoj politici ili tehničkim i menadžerskim ulogama u energetskoj tranziciji. Program je dodatno podržan uvođenjem godišnje nagrade za priznanje postignuća žena u sektoru.

Nova faza projekta je u toku, sa pilot inicijativom u NovomSadu. Ovaj program nudi specijalizovanu obuku za žene koje žele da rade u sektoru obnovljive energije, poput fotonaponske tehnologije, ili kao konsultantkinje za upravljanje projektima zelene tranzicije. Uprkos napretku, Konrad je priznala uporne društvene izazove. Naglasila je da, čak i uz najbolje resurse i obuku, uspeh ovih inicijativa zavisi od šireg društvenog prihvatanja žena na ulogama koje su tradicionalno bile muške. Bez ove kulturne promene, projekat rizikuje da ne postigne svoje ciljeve.

„Možemo udvostručiti, utrostručiti ili čak desetostruko povećati resurse našeg projekta, ali dokle god društvo nije spremno da podrži žene u ovim ulogama, projekat neće uspeti,“ istakla je Konrad. Inicijativa se takođe fokusira na rad sa zajednicama kako bi se podstaklo okruženje u kojem je učešće žena u energetskom sektoru prihvaćeno i podržano.

UNAPREDENJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI U SRPSKOJ POLITICI

Snežana Paunović, potpredsednica Narodne skupštine RepublikeSrbije, istakla je napredak Srbije u promociji rodne ravnopravnosti kroz zakonodavne mere za povećanje političkog učešća žena. Uvođenje rodnih kvota zahteva da najmanje 40% kandidata na  izbornim listama pripada manje zastupljenom polu – trenutno ženama.

Paunović je ukazala na zanimljiv demografski trend: s obzirom na to da žene čine 52% populacije Srbije, postoji statistička mogućnost da muškarci jednog dana postanu manje zastupljeni pol u politici. Međutim, istakla je postojan izazov: iako su žene uključene na izborne liste, često odustaju od mandata, koje zatim preuzimaju njihove muške kolege.

Paunović je naglasila potrebu za sistemskim priznavanjem sposobnosti žena u svim aspektima društva i života. Uprkos postignutom napretku, ostaje značajan cilj koji treba ostvariti – uspostavljanje ženskog parlamentarnog foruma, koji bi dodatno unapredio saradnju i podršku inicijativama za rodnu ravnopravnost u političkom pejzažu Srbije.

KLJUC ZA EKONOMSKI I DRUSTVENI RAZVOJ U VOJVODINI

Na konferenciji „Svet 2025“, Smiljka Jovanović, sekretarka za finansije Autonomne pokrajine Vojvodine, istakla je ključnu ulogu rodne ravnopravnosti ne samo kao osnovnog ljudskog prava, već i kao pokretača ekonomskog i društvenog razvoja. Jovanović je naglasila značaj rodno odgovornog budžetiranja kao moćnog alata za unapređenje rodne ravnopravnosti. Kao primarni mehanizam za raspodelu državnih sredstava, budžet pruža priliku da se ojačaju rodne komponente u svim sektorima društva. Ove komponente, kako je objasnila, prevazilaze zastupljenost muškaraca i žena, uključujući i ugrožene i manjinske grupe, osiguravajući inkluzivan pristup politikama i razvoju.

Proces su podržale razne institucije, posebno Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost, koja je pružila tehničku pomoć i ekspertizu. Ova saradnja pomogla je Vojvodini da uključi rodne aspekte u svoj finansijski okvir, osiguravajući da javna potrošnja doprinosi unapređenju ravnopravnosti. Jovanović je naglasila šire implikacije rodno odgovornog budžetiranja, predstavivši ga kao mehanizam za postizanje ravnopravnosti i katalizator ekonomskog rasta i društvenog napretka. Kroz ovu praksu, Vojvodina pokazuje kako finansijska politika može poslužiti kao osnova za stvaranje inkluzivnije i ravnopravnije budućnosti.