Seks i grad

Operacija bezbolna! Ups?! A gde nestade srce?!

Šest sezona na malom ekranu. Svetska popularnost. Fenomen – uvereni su bili mnogi. "I couldn’t help but wonder"... Zašto?

Mali...

Fenomen?! Istina, barem iz jednog razloga. Najpre, "cice-seksice" – kako ih naziva jedna "cica" s ove strane planete – bile su nešto sasvim HBO-ovski sveže u momentu kada su svet zasule svojim prijateljstvom, Njujorkom, seksom, garderobom s potpisima, "Kosmopolitenima" i ljubavnim problemima (ne obavezno ovim redom).

Sad, baš da su nekome promenile život svojim slobodnijim pristupom svemu – od biranja cipela do seksa, teško je poverovati. Okvir je tu i te kako postojao, samo se malo razlikovao od uobičajenog za TV produkciju. Kabl kao simbol američke TV slobode. Hm?! Ipak, prevelika tema za povezivanje s jednom serijom o singl Njujorčankama koje traže ljubav, seks, i jedno i drugo...

Spisateljica Kendas Bušnel imala je sreću da njen doprinos "chick lit" prepozna prava ekipa: od stilistkinje Patriše Fild, preko "ljudi s njuhom" – producenta Darena Stara i scenariste - reditelja Majkla Patrika Kinga, do besprekornog kastinga, predvođenog Sarom Džesikom Parker (SJP).

Današnja, kako mnogi (uz dozu preterivanja) tvrde, "modna ikona" SJP samo ovoj seriji može da zahvali što neće ostati zapamćena kao bivša kovrdžava devojka Roberta Daunija Džuniora, koja je osamdesetih "jedino želela zabavu" (film "Girls Just Want to Have Fun"). Isto važi i za ostale "cice", koje je “Seks i grad” ("Sex and the City"), odnosno HBO, izvukao iz anonimnosti. Što su, pokazalo se, potpuno zaslužile.

Iako nismo ni blizu verovanja u seizmičku snagu serije "Seks i grad“ , jedno joj priznajemo: ponekad je bila neverovatno zabavna u svom lokalpatriotizmu, šarenilu i iskrenosti, ali pre svega humoru koji se sada, iz filmske perspektive, čini kao nešto bez čega "cice" ne bi opstale tolike godine. Upravo zbog tih duhovito napisanih replika, uokvirenih prijateljstvom i poznatim temama tretiranim "malo" drugačije, nisu smetali ni napadi isfolirane neisfoliranosti i pomeranje granica kao cilj samo po sebi.

Veliki...

Prelaz?!
I, kada su stigle do kraja svoje televizijske karijere, završivši je baš kako treba, postavilo se logično pitanje: prelazite sada na "veliki"? Ekran, naravno.

Pričala je Keri, tj. SJP, koja je u međuvremenu preuzela i producentsku ulogu u seriji, da nema potrebe da se priča nastavlja, iako bi tim voleo da opet sarađuje.

Poslednja klapa serije prošla je u emotivnoj atmosferi i činilo se da je to to – devojke će otići u stilu, koji je neretko bitniji od "veličine". Ekrana, naravno.

Da li zbog nesporazuma oko nejednakih honorara, nedovoljno jakog scenarija, producentskog taktiziranja ili nekog od bezbroj drugih nepotvrđenih razloga, ali sve do 2007. činilo se da Keri, Samanta, Miranda i Šarlot nemaju nameru da pokore bioskope.

Međutim, kako to biva u industriji zabave, kockice su se složile na radost svih, pod poznatom parolom - "mnogo nam je sve nedostajalo, trenutak i priča su bili pravi, pa smo odlučili da napravimo film".

Računica je bila čista sigurica: važno je radnju držati u tajnosti i kakav god film ispao, inercija će fanove širom sveta namamiti u bioskop. I bi tako!

Sada, posle prve nedelje prikazivanja, koja presudno utiče na zaradu jednog holivudskog blokbastera, sve je jasno: "cice-seksice" su se žrtvovale "na veliko"! Ipak, hajp koji je premijera izazvala, a koji je ozbiljno zahvatio i Beograd (tri rasprodate premijerne projekcije u Sava centru), potvrđuje da je ovaj film zaista bio željno iščekivan.

Promašaj!

"Kakav god da je film, jedva čekam da 'ih' vidim" – mnoga su usta izgovorila u poslednje dve nedelje. Davno zaboravljeni beogradski filmski hajp. Priznajemo, uticao je čak i na nas preterano-skeptične-ne-preterano-velike-fanove serije.

Ali - "puf"! Ode hajp kako je i došao, već nakon prvih razglednica - sećanja, odnosno površnog "uputstva za upotrebu" za sve koji su došli na film nepripremljeni noćima provedenim uz seriju.

Malo uvoda, pa modna revija na asfaltu, i priča se nastavlja tamo gde je stala. Keri i Gospodin Zverka, Samanta i onaj model - glumac kojeg je stvorila, Miranda i barmen, Šarlot i advokat glatke glave... Sve super funkcioniše, dok, eto... jednostavno ne prestane! I kreće bajka na Menhetnu i malo L.A, u kojoj likovima poverujete samo ponekad.

Sasvim je nepotrebno otkrivati šta će se desiti tokom filma ambicioznog trajanja od dva i po sata, jer je sve samo "dešavanje" i ništa više. Jedino je intrigantna marketinška "buva" o Zverkinoj smrti, puštena u javnost pre nekoliko meseci. Kada vas zainteresuje nešto što se uopšte neće ni desiti, da li je potrebno podvući da su očekivanja neispunjena?

Možda je ocena "promašaj" prejaka, ali jeste spontana reakcija na činjenicu da je sve ono zbog čega je serija zaslužila kultni status svedeno na minimum. Da, haljine i cipele su fantastične i radnja ne dozvoljava ni da se udahne, samo - gde je nestalo srce?

Nezaboravno duhovitoj Keri (SJP) iz serije na velikom ekranu verujemo isto koliko agentu nekretnina koji Zverki kaže: "Vaša supruga je baš duhovita." Njena razmišljanja iz "ofa" ranije smo slušali, ali baš slušali (!), a sada su samo uvodi u ono što će se desiti. Jer, autorima je očigledno bilo najbitnije da iznenade, a ne da angažuju publiku.

Vodeća ideja o dolasku u Njujork u potrazi za ljubavlju sasvim je besmislena. Ipak, ni približno koliko lik Luiz (Dženifer Hadson), devojke koju Keri angažuje kao asistentkinju za, da budemo sasvim zlobni, sređivanje plakara s cipelama. Želimo da verujemo da nije tu samo zato što je Afroamerikanka s Oskarom.

Samanta (Kim Katral) uopšte nam nije prodala priču da je sve kao "u stara dobra vremena". Nekada najmanje patetičan lik sada deluje... pa... teško nam je ovo da kažemo... nekako jadno, lažno, ni najmanje "fabolous".

Jedino Miranda (Sintija Nikson) deluje kao neko koga je moguće upoznati na Menhetnu.

A Šarlot (Kristin Dejvis)... Kao i pre, prazno! Možda ne bi bilo loše da je u taj lik ušlo malo više same Dejvisove, kojoj je uživanje u alkoholu bio deo južnjačkog odgoja.

I, kada se u priču ubace momci, napad poznatih brendova i Njujork, koji je izgubio značaj jedne od naslovnih uloga, dobijamo film koji nije čak ni pet povezanih epizoda serije. Jer, da je tako, bilo bi više duha i emocija po kojima nije posvuda napisano "fake". Čak su i replike u filmu citati iz serije!

Međutim, ako sve prihvatite kao bajku iz koje nećete dobiti baš ništa osim "šta se desilo posle", ova tranzicija s malog na veliki ekran lepo će vam ispuniti jedan dan. Uživaćete u malim trenucima, a veliki će vas možda iznenaditi.

Posle "živeli su srećno i dugovečno" u glavi se zavrti pesmica koje nema na saundtreku, a tako odgovara filmu: "You don’t mean nothing at all to me..." A kada vam neko to kaže, baš zaboli. Čak i kada se celoj "situaciji" ne pristupi s prevelikim očekivanjima.

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.