Tajne Beograda

Nema ti bolje Amerike od Srbije

Ne, nije reč o onom „podzemlju“, već o pravom gradu ispod grada, koji je star hiljadama godina. Kad se šetate Skadarlijom do nekog restorana, u stvari koračate iznad podzenog prostora u koji može da stane oko 4.000 ljudi. Kako priča prof. dr Vidoje Golubović, taj prostor je 1892. godine gradio poznati Bajloni, dok mu je sestra pisala „nema ti bolje Amerike od Srbije.“

Upravo dr Vidoje Golubović i novinar Zoran Nikolić pisci knjige „Beograd ispod Beograda“, vođeni svim ovim pričama u saradnji sa organizaciom “Go2Serbia” došli su na ideju da organizuju turu Podzemnim Beogradom.

Podzemni Beograd sadrži na stotine lokaliteta, pećina, laguma, tunela, bunkera i drugih građevina koje su uništavali i gradili narodi koji su naseljavali Beograd. Za početak se građanima nude posete Rimskoj dvorani, vojnom bunkeru iz vremena Informbiroa, Velikom barutnom magacinu i Vinskom lagumu.

Beograd 30 puta kompletno uništavan

Fokus ture je na prošlosti koja se ne može videti na ulicama Beograda.

- Beograd je grad koji je naseljen 7.000 godina, a oko 30 puta je kompletno uništavan i ponovo građen. Ta prošlost se može videti na ovakvim lokalitetima, kao što je Rimska dvorana Biblioteke grada Beograda, gde je bila ulazna kapija u Singidunum i upravo zato turu počinjemo s tog mesta - kaže za portal „NaDalnu“ Goran Marković ispred tima „Go2Serbia“.

Tura je za sada zasnovana na četiri lokaliteta, ali cilj je da se proširi i da državne institucije, koje su u mogućnosti, omoguće građanima i posete drugim lokalitetima.

- Beograd ima više od podzemnih 100 tunela između bitnih zgrada. Glavni, najveći i najkompleksiniji tuneli su između vladinih i bivših vojnih zgrada. Pitanje je da li će građani ikada imati mogućnost da ih vide, ali počinjemo s ova četiri lokaliteta, koji su savršena kombinacija istorije iz vremena Rima, Austrougarske, nove Srbije i bivše SFRJ - kaže Marković.

Kada je Panonsko more zapljuskivalo Tašmajdan

Prof. dr Vidoje Golubović kaže da je dođoš Prečanin, poslat u Beograd da nešto napiše o Beogradu.

- Radeci i tragajući za neobičnim Beogradom moja, i želja novinara Zorana Nikolića, bila je da prikažemo da u Beogradu ima dosta interesnatog i lepog, kao na primer, Šalitrena pećina koja je u stvari Tašmajdan.

Golubović priča da je Tašmajdanska pećina stara između šesti i osam miliona godina, kada su talasi Panonskog mora zapljuskivali ovaj greben koji mi danas zovemo Tašmajdan.

- Feliks Kanic je pravio skicu Tašmajdana 1860. Kada je tu je bilo skladište hrane. Kanic je tu zatekao 150 volovskih kola, ili 150 automobila na parkingu. Prema Kanicovoj proceni na ovaj prostor moglo se smestiti 600 kola.

Srpski vinovod

Zanimljiva je i priča o rimskom vodovodu, kojih ima više u Beogradu. Na Zvezdari je očuvan rimski vodovod, koji se održavao na 50 metara. Otud, kako kaže Golubović, i priča o tome da su Turci odveli u Istanbul nekoliko hiljada Srba stručnjaka za održavanje vodovoda. U gradu postoji Beogradska šuma, a nekada je postojala i crkva.

- Govorilo se da tamo ima devet miliona potomaka Srba, sada se taj broj smanjuje, a koliko zaista ima potomaka Srba veoma je teško utvrditi.

Prof. Golubović, koji je prava riznica znanja kada je reč o istoriji glavnog grada Srbije, u želji da dosta toga kaže, lako skače s teme na temu. Priča nam da je na mestu današnje pijace Đeram, bila prva naplatna rampa na ulazu u Beograd, da se u kazamatima čuvala hrana, oruđe i oružje, da su vinice i pimnice nazivi za vinske podrume u Srbiji.

A verovali ili ne,, Srbija je nekada, kako kaže prof. Golubović, imala i vinovod, ne vodovod!

- To vam je kao kad se neko danas priključi na vodovod. I mlekovod je Srbija imala! Vinovod u dužini od 25 kilometara postojao je u vreme cara Dušana. I danas postoje ostaci tog vinovoda između Velike Hoče i Prizrena.

Ture Podzemnim Beogradom biće organizovane sredom od 17.30 i subotom i nedeljom u prepodnevnim satima. Tura je prilagođena i deci, a sve počinje od 10. januara.