22. avgust

1485 – U bici sa trupama Henrija VII (Henry) kod Bosvorta poginuo je engleski kralj iz dinastije Jork, Ričard III (Richard). Time je okončan “Rat dveju ruža”, a Henri VII postao je prvi kralj dinastije Tjudor (Tudor). Ričard III je glavni junak istoimene Šekspirove (Shakespeare) tragedije.

1567 – Španski vojvoda od Albe Fernando Alvares de Toledo (Alvarez) započeo je, kao vojni namesnik Holandije, vladavinu poznatu kao “Albin teror”, čime je rasplamsao oslobodilački rat, okončan oslobađanjem od Španije (1581) i potom osnivanjem Holandije.

1642 – U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta da su članovi parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.

1854 – Rođen je Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89). Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a za njegovu ličnost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao.

1859 – Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma i policijskog nasilja u svim krajevima Habsburške monarhije, car Franc Jozef (Franz Josef) smenio je svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, poznatog po sprovođenju apsolutističke i centralističke politike (“Bahov apsolutizam”).

1862 – Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike (“Popodne jednog fauna”, “Nokturno”).

1864 – Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika za vreme trajanja ratnih dejstava, koja je bila uvod u osnivanje Međunarodnog crvenog krsta.

1883 – U Parizu je umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovački zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”.

1904 – Rođen je kineski državnik Deng Sisijan (Xixian), poznat kao Deng Sjaoping (Xiaoping), pokretač privrednih reformi i ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Na čelu Kine bio je od 1978, povukao se 1990. zadržavši presudan uticaj na kinesku politiku do smrti u januaru 1997.

1910 – Japan je anektirao Koreju nakon pet godina protektorata nad tom zemljom.

1914 – Austro-Ugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.

1941 – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu počele opsadu Lenjingrada. Bitka za grad je okončana u februaru 1944. pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo je ili umrlo od gladi 620.000 stanovnika Lenjingrada.

1942 – Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, koji je novim izrazom značajno uticao na reformu klasičnog baleta u 20. veku.

1958 – Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar (Roger Martin du Gard), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. (“Žan Boroa”, “Porodica Tibo” (11 knjiga, objavljenih između 1922. i 1940).

1971 – Predsednika Bolivije generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa (Juan Jose Torres Gonzalez) u vojnom udaru oborio je pukovnik Ugo Banser Suares (Hugo Banzer Suarez).

1978 – Umro je predsednik Kenije Džomo Kenijata (Jomo Kenyatta), jedan od najistaknutijih afričkih boraca protiv kolonijalizma, predsednik Kenijskog afričkog saveza koji je 1963. izborio nezavisnost zemlje od Velike Britanije, zatim premijer, a od 1964. šef države.

1991 – Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ukinuo je vanredno stanje i smenio članove pučističkog komiteta. Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo izvršio je samoubistvo. Predsednik Rusije Boris Jeljcin dobio je dopunska punomoćja od vanredne sednice Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije.

1991 – Nakon što je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od jugoslovenske federacije, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio je pismeni zahtev Predsedništvu SFR Jugoslavije da se JNA povuče u kasarne najkasnije do 31. avgusta.

1995 – Parlament Etiopije je izabrao Negasa Gidadu za šefa države pod novim imenom Savezna Demokratska Republika Etiopija.

1996 – Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

2001 – Umro je britanski astronom i matematičar Fred Hojl (Hoyle), jedan od najvećih naučnika 20. veka. S Tomasom Goldom (Thomas) i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike (“Crni oblak”, “A kao Andromeda”).

2002 – Slika venecijanskog majstora Ticijana, vredna više od pet miliona funti (7,6 miliona dolara) pronađena je u plastičnoj kesi na ulici u Londonu, sedam godina nakon što je ukradena iz kuće Longlit u zapadnoj Engleskoj.

2003 – Umro je Džon Lensdejl (John Lansdale), bivši šef bezbednosne i obaveštajne službe Projekta Menhetn, koji je tokom Drugog svetskog rata, u Los Alamosu (SAD) napravio prvu atomsku bombu.

2006 – Leh Valensa, legendarni vođa “Solidarnosti”, prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio je tu organizaciju. “Solidarnost” je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

2006 – U avionskoj nesreći ruskog aviona Tu-154, koji se srušio u Ukrajini poginulo je svih 170 putnika, uključujući 39-toro dece i deset clanova posade.