Ivan Dečak "Vatra" - Jedva čekamo koncert u Srbiji!

"Veliko nam je zadovoljstvo što ćemo odžati koncert u Beogradu, dan kasnije smo u Staroj Pazovi, tako da jedva čekamo da krenemo put Srbije!" - kaže Ivan Dečak pred koncert "Vatre" u Beogradu. 24.februara će nastupiti i u okviru festivala Vračar Rocks, a sve to je samo uvertira za mnogobrojne festivalske nastupe koje planiraju za ovo leto.

Bend „Vatra“ dugo postoji, ali kako biste publici koja vas u Srbiji nije čula objasnili šta je ono što radite?
- „Vatra“ je ’99.objavila prvi album, a pre nekoliko meseci smo objavili 6.album „Ima li budnih?“ Na njemu je gostovao Damir Urban, u prvom singlu koji se zove „Tremolo“. Nakon toga smo pustili i drugi singl sa albuma, takođe duet, sa pevačicom hrvatskog benda „Svadbas“,

Ljubicom Gurdulić, a sada je aktuelan i treći sing „Plima adrenalina“. Uvek se borim protiv toga da muziku stavljam u neke „fioke“, neke žanrove... Mi smo dosta naslušani tog brit pop zvuka, kada smo se prvi put pojavili u Hrvatskoj dobijali smo kojekakve etikete, ali uvek volim da kažem da smo mi svoji.

Hoćemo li da pomenemo ljude koji su članovi benda?
- Pa ako baš moramo! (smeh) Na klavijaturama Irena Celio-Cega, bas gitara Boris Gudlin, Robert Kelemen solo gitara, Mario Robert Kasumović bubnjevi i moja malenkost Ivan Dečak lead vokal i ritam gitara... Već dugi niz godina...

Kakav prijem očekujete u Beogradu?
- Imamo dosta zahteva za koncerte na našoj facebook strani gde stvarno komuniciramo sa publikom. U Hrvatskoj smo još od decembra na, nazovimo to tako, turneji, iako prave turneje više ne postoje... ali sviramo svakog vikenda otkad je album izašao, tako da smo stvarno usvirani. Predstavićemo nešto novog materijala, ali naravno i „best off“ od ’99. pa na ovamo.

Ovo će biti naše upoznavanje sa beogradskom publikom, i ja verujem da će doći dosta ljudi da se onako lepo upoznamo i da to bude početak jednog divnog prijateljstva.

Te turneje se za sada svode na prostore bivše Jugoslavije, imate li planova za inostranstvo?
- Mi pišemo tekstove na Hrvatskom, i razmišljamo tako, na našem maternjem jeziku, tako da se nemamo šta predstavljati publici koja nije sa ovog govornog područja. Budimo realni, Englezi i Amerikanci su izmislili rokenrol i tu kompletnu mašineriju, tako da nemamo mi šta njima da prodajemo. Ali mi to ni ne pokušavamo. Mi želimo da se družimo sa publikom sa ovog govornog područja, to su, pre svega Srbija, Bosna, onda i Slovenija, i to su zemlje u kojima već sviramo. U Sloveniji i Bosni već sviramo, a nadam se da će se sa ovim albumom više svirati i u Srbiji.

Planirate li neke festivale ove godine?
- U Hrvatskoj dosta festivala, nedavno smo dobili i poziv iz Slovenije, i trenutno smo u pregovorima i za koncert u Novom Sadu na EXIT-u, a nadam se da će ih biti još više.

Koliko je u Hrvatskoj lako ili teško rok bendu da snimi dovoljno spotova za svaki album?
- Mi ih imamo 30 iza sebe i kažu da smo bend koji ima najbolje spotove u Hrvatskoj. Ja sad ne mogu o tome sam da sudim, ali česte nominacije za nagradu „Porin“, po svim portalima proglašeni najboljim spotovima... Mi se uvek trudimo da otkrijemo neke nove klince, pa nakon što snime s nama spot onda ih zove Gibonni i ta ekipa (smeh), to je dokaz da uspevamo da nađemo prave ljude. Nije toliko bitna lova, mada moram da priznam da naša izdavačka kuća „Dallas Records“ stoji iza nas i ulaže u takve stvari kao što su video spotovi albumi.

Ali nije toliko presudan novac koliko je presudna genijalnost pojedinca, i uvek pokušavamo da nađemo neke takve likove. U poslednje vreme, otkrili smo čoveka koji se zove Filip Filković zvani Filac, koji je autor naših par poslednih spotova, web sajta, kavera, fotografija itd.

Šta vas pokreće?
- Nema pravila. U poslednje dve tri godine, koliko smo radili album „Ima li budnih“, desilo nam se puno nekih ličnih stvari, gubitaka nekih ljudi koji su nam bili vrlo bliski i dragi, tako da smo ovaj album posvetili njima.

Ali kako smo svi zakoračili u tridesete, shvatili smo da više nismo besmrtni, pa onda smo malo pisali i o toj prolaznosti života...Bavim se muzikom i živim isključivo od muzike pa imam dosta slobodnog vremena, puno knjiga čitam, gledam filmove...

Je li moguće živeti od muzike danas?
- Ako su ti želje velike, ako želiš da imaš skup auto, odlaziti pet puta godišnje na Bahame, onda ćeš teško u Hrvatskoj živeti od muzike, pogotovu ove kojom se ja bavim. Ali ako ti je dovoljno da natankaš svog dizelaša i jednom godišnje odeš s njim malo na Jadransko more, i platiš režije ovde u Zagrebu, onda da, možeš!

I više prija od posla sa „kravatom“?
-Apsolutno! Nikad kravata, nikad stalan posao! (smeh)

Tako misle i ostali članovi benda?
- Nas troje u bendu živimo isključivo od muzike, dvoje su zaposleni, s tim da gitarista radi u našoj izdavačkoj kući, znači usko vezano sa muzikom. Jedino naš bubnjar ima „pravi“ posao, on radi u pošti, ali uvek voli da kaže da mu je to hobi, i nikad od ’99.nije izostao ni sa jedne probe, koncerta. Ljudi sa kojima radi imaju razumevanja za njega i za ono čime se bavi.

Koliko ste upoznati sa rok scenom u Srbiji?
- Moram priznati, baš i ne previše. Čuo sam za par novih bendova, mislim da smo svi mi koji smo nastali krajem devedesetih imali tu medijsku barijeru koja se tek poslednih nekoliko godina probija i otvara. Znam da, kao i u Hrvatskoj, postoji jedna potpuno nova scena. Najviše i kod vas i kod nas sviraju bendovi koji su nastali i pre devedesetih, ali mislim da je vreme za nove generacije.