Naši krenuli na Manaslu
Razletele se žene, deca, prijatelji, roditelji, svi pomažu, nose kofere, guraju stvari, prepakuju kako bi njihovi alpinisti sa samo jednim koferom od maksimalnih 20 kilograma uspeli da prođu pasošku kontrolu. S osmehom na licu, glavni vođa tima Dragan Jaćimović proverava pasoše i avionske karte i daje poslednje instrukcije. Tačno u 12.55, u sredu, 27. avgusta, jedanaestočlana ekspedicija "Extreme Summit tima" krenula je s aerodroma "Nikola Tesla" za London, a onda u pohod na jedan od opasnijih vrhova - Manaslu.
Kako smo saznali, dvanaesti član Nikola Đurić morao je u poslednjem trenutku da odustane od puta, jer je dobio poziv za vojsku.
Na licu mesta našla se i naša ekipa, pa vam pred samo poletanje ekspedicije prenosimo njihove planove i želje. Jedina žena, ujedno i najmlađi član ekipe, je 26-godišnja Kristina - Nina Ađanin. Student je sportskog menadžmenta, (old_image)rođena je u Minhenu, 10 godina aktivno je trenirala rukomet, a poslednjih 12 godina bavi se alpinizmom. Sve je, kako kaže, počelo planinarenjem po bavarskim planinama. Završila je alpinistički kurs, posle koga se priključuje alpinistima Beograda, kada i kreće penjanje na vrhove Evrope. Njen prvi veći uspon bio je 2006. godine na Monblan i Gran Paradizo, posle čega osvaja planine Slovačke.
O tome kolika je doza straha i treme kratko nam je rekla:
- Teško je spremati se za nešto što nikada nisi okusio i video. Ovo je jako težak vrh, na kome su mnogi alpinisti izgubili život. Jedan od mojih najvećih uzora je tamo poginuo, zato mi je posebno drago što ću moći jednom takvom čoveku da odam počast. Svako penjanje ima određenu dozu straha zbog vremena i nivoa snega, zato, ako ova ekspedicija prođe kako treba, predstoji mi Mont Everest 2009.
Među članovima ekipe nalaze se dva Bosanca, dva Crnogorca, jedan snimatelj - fotograf i kragujevački doktor Dragan Čujković, kome je ovo četvrti put da ide na Himalaje. Kako kaže, vođen iskustvom napisao je i knjigu o bolestima na velikim visinama, jer da bi neko došao na visinu od 8.000 metara, potrebni su postepeno penjanje i aklimatizacija, kako ne bi došlo do visinske bolesti. On se nada da neće imati mnogo posla već da će uživati.
(old_image)- Alpinizam je za mene filozofija života, borba s prirodom i osećaj sebe na velikoj i moćnoj planini. To je osećanje koje vas stalno vuče da se vratite na visine.
Ekipa portala Nadlanu.com na aerodromu je svim članovima ekspedicije poželela "lepo vreme“! Tako glasi alpinistički pozdrav.
Detaljnije o ekspediciji pročitajte na portalu myserbia.net
Tekst: Jelena Antonijević
Foto. Saša Džambić