Ka vrhu planine duše

Ništa novo na planini duše. Sneg i dalje pada, a lavine su postale svakodnevica, tako da se začudimo kada ne čujemo buku – tako je 16. septembra glasio izveštaj vođe ekspedicije Dragana Jaćimovića, čija ekipa “Extreme Summit Team” ide na Manaslu (8.163 m) , jedan od najtežih i najopasnijih vrhova na Himalajima.

Ekspedicija je iz Beograda na put krenula 27. avgusta. U timu su Nina Ađanin, Dejan Apostolović, Dragan Čeliković, Aleksandar Rašin, Zoran Mitrović, Muhamed Gafić, Miralem Husanović, Zdenko Veljačić, Zdenko Marić, Simona Pogač, Dragan Bulatović, Milan Radović i Dragan Jaćimović .

Naš tim je prvi iz regiona koji je krenuo u ovaj poduhvat. Zato je vođa ekspedicije izuzetno oprezan, sluša prirodu i planinu i ne žuri:

Sve je odloženo za jedan dan. Posmatramo Manaslu i vežbamo sopstveno strpljenje. Sada ćemo videti koliko smo jaki kao tim”, zapisao je Jaćimović 16. septembra.

OPREZ I STRPLJENJE

A već sledeć dana u svom dnevniku izveštava:

“Konačno sunce da obasja naš kamp. Nažalost, nakratko. Između 4 i 10 sati imali smo kratak period plavog neba iznad nas i, naravno, iskoristili ga na najbolji način. Prvi tim je u tom periodu uspeo da ispenje famozni kuloar i najnebezbedniji deo na putu ka C2 (6.700 mnv). Za to vreme, stigli su do 6.200 mnv, da bi kasnije usporili, jer je počeo da pada sitan sneg. Javili su se radio-vezom iz C2 da su jako umorni, ali ipak zadovoljni ispenjanom deonicom. Mislim da smo odabrali najbolji trenutak za uspon na ovoj deonici. Sada su svi gore i posle jednog noćenja, sutra rano se vraćaju nazad.

Drugi tim je danas iz baze lagano otišao u C1. Javili su da je kod njih sve u redu i da, ako bude sve kako treba, noćas kreću ka C2. Čekaju moje informacije da bi nastavili dalje. Inače, ovde u bazi je vrlo napeto, jer su dva tima u pokretu. Puno toga treba kontrolisati i slati informacije, kako penjačima tako i Šerpasima.

Neki nam šalju poruke kako bi trebalo da objavimo imena penjača u timovima i gde se nalaze. Postoji razlog zašto to ne radimo. Veliki je mentalni pritisak svakoga dana. Manaslu nije šala i oni to osećaju. Treba ih pustiti da misle samo o danu koji je pred njima.

(17. septembra, D. Jaćimović)”

PODRŠKA I POZITIVNA ENERGIJA

U međuvremenu, jedan član ekspedicije je odustao. Bila je to nedelja, 14. septembar. U toku je bila organizacija konačnog uspona u C2 (6.700 mnv). Vođa ekspedicije je u svom dnevniku tada zapisao:

Pozvao me je Gafa (Muhamed Gafić) u njegov šator da popričamo. Naslućivao sam šta će reći, ali sam mu dozvolio da on donese odluku. Ipak je on puno stariji od mene. Kaže da ovoga puta mora da odustane, jer ga 'planina neće'. Teško mu ide aklimatizacija, a sa druge strane, prehladio se u C1 i misli da bi se zdravsteno stanje moglo pogoršati ako bi nastavio uspon.”

Istog dana član ekspedicije Simona Pogač je napisao:

“Manaslu – planina duše, za sada nam je otvorila svoje kapije. Svako jutro nam se ukaže u najlepšem izdanju, obasjana suncem i uljepšana novim snijegom. Ponosno nas gleda s visine, kao da nas pita koje su naše namjere. Da li smo došli ovdje da joj se poklonimo, iskažemo čast i divljenje i da se zavjetujemo da uspon na njen vrh za nas predstavlja bogatstvo, koje ćemo, ako uspjemo, nositi čitav život u svom srcu. Ako su naši motivi drugačiji, egoistički, motivisani dokazivanjem, planina će to osjetiti i put će se zatvoriti. Ovo je kraljevstvo planine Manaslu i mi smo ovdje samo gosti. Već u ovom trenutku, kad se opustimo, zaboravimo sve drugo i u tišini zagledamo se prema toj prekrasnoj planini, shvatimo da nam Manaslu donosi puno darova. Najveći od tih je taj da imamo mogućnost da se zagledamo i u svoju dušu. MANASLU, HVALA TI…”

VOĐA I TIM

Dragan Jaćimović prvi je čovek iz Srbije koji se popeo na Mont Everest, a sportsku karijeru alpiniste počeo je 1989. godine. Ova ekspedicija na Manaslu samo je deo pripreme za novi pohod na Mont Everest (8.850 m), planiran za 2009.

Na vrh Manaslu za sada se popelo nešto manje od 300 ljudi, što je veliki izazov za nas, mada je trenutno najveći izazov vratiti se živ i zdrav kući – poručio je vođa ekspedicije.

Ekipa je zbog velikih monsuna i vlage na Nepalu jedan deo puta prešla helikopterom, od Katmandua do sela Sama. Zbog teškog i opasnog snega tim se penje uglavnom noću, kada je bezbednije i stabilnije vreme.

Jedina žena, ujedno i najmlađi član ekipe, je 26-godišnja Kristina – Nina Ađanin. Student je sportskog menadžmenta, 10 godina aktivno je trenirala rukomet, a poslednjih 12 bavi se alpinizmom. Među članovima ekipe je i kragujevački doktor Dragan Čujković, kome je ovo četvrti put da ide na Himalaje.

– Ko jednom ode na Himalaje, udahne vazduh iznad 5.000 metara, osmehne se zalasku sunca na minus 30 stepeni i oseti šta znači timski duh u ekstremnoj situaciji, uvek želi da ponovi to iskustvo, bez obzira na lokaciju i visinu planine. Nije bitno gde se penjete, već s kim – kaže Jaćimović.

Članove ekspedicije možete zvati na broj + 88 2165 2073 184 ili im poslati SMS, a sa sms.thuraya.com možete poslati besplatne poruke na ovaj broj.

Dnevnik, video-materijal, fotografije i sve opširnije o ovoj ekspediciji možete pratiti na portalu www.myserbia.net .

J. Kocijan

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.