Balkanski špijun na internetu ili ACTA?

Najveće negodovanje građana izazvao je član tog sporazuma koji predviđa mogućnost da potpisnice ACTA mogu da ovlaste nadležne organe da traže od internet provajdera podatke o korisnicima za koje se sumnja da krše autorska prava.

Ili u slobodnom prevodu na srpski jezik, nema više besplatnog skidanja muzike i filmova sa interneta, a i vaš šef može veoma lako doći do poruke u kojoj ste ga nazvali imenom neke domaće životinje.

Veliki brat interneta, ujdurma Holivuda, atak na privatnost i građanske slobode i poslednji slobodni medij, najčešći su argumenti protivnika sporazuma. Zagovornici ACTA, s druge strane, kažu da nema nikakve razlike između krađe nečega u virtuelnom i realnom svetu i naglašavaju da ovaj sporazum ne mora da ugrozi privatnost.

Upliv vlasti u privatni život građana

Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije saopštilo je da postoji mogućnost da Srbija pristupi sporazumu ACTA, ali i da taj dokument nije predložen Vladi Srbije na usvajanje.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić tvrdi da će Srbija biti u obavezi da usvoji sporazum ACTA, ako on bude prihvaćen u EU, ali da neće morati da zanemari svoje propise o zaštiti podataka. Ona kaže i da se ACTA ne primenjuje direktno, te da svaka država treba da donese sopstvene propise u skladu sa sporazumom.

Savim suprotan stav ima profesorka prava na Univerzitetu Union dr Vesna Rakić- Vodinelić, koja smatra da bi, u slučaju prihvatanja sporazuma, Srbija morala da menja svoje unutrašnje pravo na način koji se suprostavlja Ustavu. Ona skreće pažnju na problem koji je, na neki način, ostao u senci ACTA u Srbiji - Zakon o elektronskim komunikacijama, koji, kako tvrdi, „već omogućava kontrolu elektronskih komunikacija bez odluke suda“.

- U ovom trenutku ovo pitanje je pre svega teoretsko i Srbija nema pravo da potpiše ACTA sporazum - kaže za portal Nadlanu.com dr Rakić-Vodinelić i podseća da Ustavni sud, posle jedne i po godine, nije doneo nikakvu odluku na predlog da se ispita ustavnost Zakona o elektronskim komunikacijama.

- Već samo na osnovu primera Zakona o elektronskim komunikacijama i bez potpisivanja jednog međunarodnog sporazuma kao što je ACTA naše vlasti neće prezati od pokušaja da kontrolišu privatnu sferu svakodnevnog života građana - tvrdi Vesna Rakić - Vodinelić.

Ona objašnjava da je sporazum ACTA otvoren za potpisivanje za one države koje su neposredno sudelovale u pregovorima povodom izrade ACTA i za članice Svetske trgovinske organizacije, a Srbija nije ni članica Svetske trgovinske organizacije, niti je sudelovala u pregovorima.

Evropski parlament nije ratifikovao ACTA već je od Evropskog suda pravde zatražio mišljenje o tome da li je ACTA u skladu sa pravnom regulativom EU, kaže dr Rakić - Vodinelić, koja naglašava da ACTA omogućava državama da prate i možda i zloupotrebe privatnu komunikaciju građana.

- Naš Parlament može da odluči da su odredbe ACTA u redu i da bez potpisivanja samog sporazuma promeni unutrašnje pravo Srbije u pravcu koji otvara ACTA - kaže dr Rakić - Vodinelić.

Zaštita intelektualne svojine

Velike nedoumice izazvo je i proces kreiranja ACTA. Protivnici ACTA kažu da je ovaj sporazum tretiran kao državna tajna nedostupna ne samo javnosti, već i političarima.
Da ACTA, ipak, nije jedini problem smatraju i članovi grupe "99 odsto" iz Srbije.

- Postoji više dokumenata koji bi trebalo da kontrоlišu građane putem interneta, а ne samo ACTA. To je jedna upotpunjena strategija preuzimanja kontrole nad internetom, koji je oruđe budućeg građanskog protesta i orgnizovanja - kažu iz „99 odsto“ za portal Nadlanu.com.

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je naglasio da "dokument ACTA nije 'Veliki brat' ", a sličan stav zastupa i pomoćnik direktorke Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić, koji tvrdi da internet provajderi neće biti odgovorni za postupke svojih klijenata.

- ACTA predviđa da se na pravi način uredi saradnja između provajdera i organa vlasti. Ne možemo unapred da znamo kako će to izgledati, ali u redu je ako provajder ima uvid u to ko krši prava intelektualne svojine, ko krade nečije vlasništvo? U čemu je razlika ako uzmemo nešto što nije naše u virtuelnom i realnom svetu? Krađa je krađa - izričit je Marić.

Hoćemo li dobiti Velikog brata na internetu, još nije sigurno, ali jasno je da je Fejsbuk sa mesečno aktivnih 845 miliona korisnika, koji dobrovoljno objavljuju podatke o sebi i onome što vole ili ne vole, već uradio veliki deo posla.