STRAŠNA PREDVIĐANJA: Temperature će biti paklene, poplave će razarati Evropu!

Boris Ryaposov/yayimages

Većina svetskih naučnika ne spori više da će do 2050. godine, usled otopljavanja i podizanja nivoa mora, padavine biti znatno obilnije, vetrovi snažniji, poplave na Starom kontinentu razornije i češće. Stručnjaci se jedino ne slažu u predviđanju razmera prirodnih katastrofa.

Nije novost da će se u Evropi do sredine veka pod naletima bujica korita češće izlivati, ali jeste to što će, kako pokazuju tek objavljena istraživanja, poplave na celom kontinentu biti međusobno povezanije.

AP Photo/Slovenian Police

Brendan Jongman, sa amsterdamskog univerziteta, vodeći autor multidisciplinarnog istraživanja specijalizovanog časopisa “Nature climate change”, ukazuje da se “analizom promena kišnih modela” došlo do zaključka da će poplave postati panevropski problem i da će do sredine veka uzrokovati trećinu gubitaka u nacionalnim ekonomijama.

"Poređenja radi, u prvih 12 godina ovog veka, prosečni troškovi zbog poplava u EU iznosili su oko 4,9 milijardi evra godišnje. Na bazi projekcija o količini padavina sledećih decenija i postojećih odbrana od plavljenja, troškovi EU će se do 2050. povećati na 23,5 milijardi evra godišnje", kaže profesor Jongman.

Samo će donekle pojedine nacije moći da se zaštite izgradnjom boljih i čvršćih brana na svojim slivovima, ali, po mišljenju autora studije, evropsko društvo bi moralo da stvori znatno jači fond solidarnosti za sve regione u kojima postoji rizik od vodene stihije. Jer, one će se na jedan ili drugi način odraziti na sasvim drugom kraju kontinenta.

Poplave i olujni pljuskovi na Balkanu – u Srbiji, BiH i Hrvatskoj – takođe su podstakli naučnike na objašnjenja. Specijalizovani časopisi podsećaju da je “Balkan već iskusio klimatske ekstreme poslednjih godina”. Zima 2011/2012. bila je jedna od najhladnijih i najoštrijih u poslednjih nekoliko decenija, a sledilo je pakleno leto, što je izazvalo neobuzdane požare.

Prosečna temperatura na planeti biće, kako se slažu instituti iz celog sveta, za jedan do dva stepena viša nego što je danas, što je mnogo veći rast nego u nekim prethodnim stogodišnjim periodima. Milioni ljudi će direktno na svojoj koži osetiti ove promene, naročito oni koji žive na obalama mora i okeana. Delte pojedinih reka će se salinizovati, a plaže i obale biće na neki način oštećene na celom svetu, što će imati ogromne posledice po turizam. Time se u Evropi naročito bave španski instituti, koji ističu da će i njihova Kosta brava pretrpeti velike štete i u infrastrukturi.

Moodboard/yayimages

Od 1900. godine porast nivoa mora bio je 20 santimetra, a po projekcijama španskih instituta do 2050. porašće dodatnih 25 santimetra, što tamošnji stručnjaci povezuju sa porastom temperature vode i topljenjem glečera i leda na Grenlandu, Arktiku i Antarktiku.

Ni promena temperature neće biti svuda ista, iako će lednih dana biti za 20 do 70 odsto manje, dok će broj vrelih dana porasti između 30 i 250 odsto, naročito na srednjim nadmorskim visinama.

"I trajanje i intenzitet suša će se verovatno povećati u regionima poput Mediterana, centralne Evrope i Centralne Amerike, u severoistočnom Brazilu i Južnoj Africi", kaže profesor Manuel de Kastro.

Stručnjaci NASA napravili su prognozu o uticaju klimatskih promena na kontinente.

Evropa: Povećan rizik od katastrofalnih poplava u unutrašnjosti kontinenta. Na obalama mora poplave će biti češće, kao i erozija tla. Na jugu kontinenta prinosi žetvi će biti znatno smanjeni.

Latinska Amerika: Postepeno smanjivanje teritorija pod tropskim šumama, naročito u istočnim delovima Amazonije. One će ustupiti mesto travnatim stepama.

Severna Amerika: Tanji i kraći snežni pokrivač na planinama. Više padavina i žešće suše u predelima gde inače nema dovoljno kiše.

Afrika: Već krajem ove decenije oko dvesta miliona ljudi mogli bi da ostanu bez dovoljno vode za piće. U sušnim predelima moglo bi da dođe i do većih nestašica hrane.

Azija: Na jugu, u centralnom delu i na jugoistoku, doći će do nestašica pijaće vode, dok će veliki obalni pojas biti izložen poplavama.

Izvor: telegraf