Poslednja želja Vuka Bojovića (VIDEO)
Vuk Bojović, direktor Zoološkog vrta, preminuo je danas u Beogradu.
On je u intervjuu “Politici” aprila 2010. ispričao otkud on u zoo vrtu, kako je njegova porodica reagovala na to i koje su mu najdraže životinje.
- Ulogu direktora zoološkog vrta dobio sam kad to niko nije hteo da bude. Do 1986, dok nisam došao, bio je mučilište za životinje, drveće se osušilo, zgrade oronule… A ja sam oduvek voleo životinje i rad u prirodi. Zoološki vrt je 11. jula 1936. od svojih para i na svom imanju osnovao Vlada Ilić, trgovac štofom i gradonačelnik. Zološki vrt je tada bio dvostruko veći. Prostirao se sve do Nebojšine kule. Moj stav je da se taj prostor vrati Vrtu.
- Novac ne može da me usreći. Kad su mi odredili veliku platu nisam hteo da je uzmem. Mogao sam da imam i novac i slavu kao vajar. Ali, ja nisam hteo da budem rob novca.
Kako je porodica prihvatila tu vašu odluku?
- Primedbu je imala samo moja majka Jovanka. Kad je čula šta ću da radim poručila mi je: “Othranila sam te i odškolovala uz mnogo muka, a bila sam uboga udovica. Mojoj sreći nije bilo kraja kad si završio najvišu školu, a sad čuvaš životinje u Beogradu. To si mogao da činiš i ovde, bez škole, na Durmitoru“. Ipak, majci sam posle sve objasnio.
Koja je bila vaša omiljena životinja?
- Šimpanza Sami. Bio je prek i divalj. Ali, istovremeno, pravi gospodin majmun. Bežao je iz vrta i ja sam ga vraćao. A šimpanza je opasniji od tigra. Kad sam ga, na Studentskom trgu, spasao od milicionera s puškama, ušao je u kola i seo iza mene. Jednom rukom sam vozio, a drugom ga hranio salatom. Milicionerima sam rekao da pucaju samo ako vide da me davi… Kad je umro sahranio sam ga u zoološkom vrtu, a tu počiva i moj pas Laki. Voleo bih, kad umrem, da tu sahrane moje srce. Tad bih počivao srećan...
Izvor: Telegraf/Politika