Krim formirao narodnu vojsku

Foto: Vadim Ghirda / Beta-AP

"Ovaj događaj označava zvanično formiranje oružanih snaga Krima, iako Krim de fakto već izvesno vreme ima svoje snage. Nadam se da će ove snage osigurati mir na Krimu, posebno tokom predstojećeg referenduma o budućnosti regiona", rekao je premijer Krima Sergej Aksjonov na ceremoniji koja je održana u blizini spomenika herojima Drugog svetskog rata u parku Gagarin u Simferopolju.

Aksjonov je poručio da će novoformirane snage braniti stanovnike poluostrva. U međuvremenu, pripadnici 40-člane vojne misije OEBS-a, među kojima su bila po dva američka i britanska oficira, pokušala je da uđe na Krimsko poluostrvo, ali su ih na kontrolnom punktu zaustavile naoružane proruske snage.

U vazduh je ispaljen rafal iz automatskog naoružanja i oficirima je saopšteno da nemaju ovlašćenje da uđu na Krim. Ovi su ulazak pokušali i u petak, ali su i tada vraćeni nazad u ukrajinski grad Kerson.

Četnici u mirovnoj misiji

Na Krim je stigla i grupa uniformisanih pripadnika četničkog pokreta iz Srbije. Kažu da su ih pozvali ruski Kozaci, s kojima na punktovima kontrolišu vozila.
„Došli smo bez oružja, ako bude bilo potrebe, dobićemo ga ovde. Naše prisustvo je jedna mirovna misija. Mi prenosimo naša iskustva s barikada s Kosova i Metohije“, rekao je Bratislav Živković i dodao da su na Krimu kako bi zahvalili Rusima za sve što su učinili za Srbe na KiM.

Na Krimu uveliko traju pripreme za referendum, a tamošnji parlament objavio je na internet stranicama referendumski listić kojim će pred građane 16. marta postaviti dva pitanja - prvo: jeste li za ujedinjenje s Ruskom Federacijom?; i drugo: jeste li za vraćanje na Ustav Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?

Kijev je poručio da će pokušati da spreči „održavanje referenduma sa svim što im stoji na raspolaganju“.

S druge strane, predsednik Austrije Hajnc Fišer smatra da bi referendum na poluostrvu mogao da bude polazna tačka za razumne pregovore. On je, u intervjuu austrijskom državnom radiju „Oe1“, kazao da se predsednik Rusije Vladimir Putin ne može okarakterisati kao „političar koji izaziva katastrofe“ i da ne može rusku vojsku poslati protiv Evrope ili Ukrajine. Evropa bi, kako je naveo, trebalo da još na ledu drži sankcije protiv Moskve i da ih primenjuje samo postepeno kao poslednje sredstvo.

Blic

Pogledajte još