Papa Benedikt 24 godine bio na čelu službe koja je zataškavala pedofiliju
Ovo u tekstu pod naslovom Odlazak zadnjeg "velikog inkvizitora": Prikrivanje pedofilije je Racingerovo nasleđe piše Petar Vidov i naglašava da će odlažeći papa biti pre zapamćen po ovoj funkciji nego kao prvi čovek katoličke crkve.
" Ova činjenica bila bi tek zanimljiv kuriozitet da se Racinger kao prefekt Kongregacije za nauku vere nije ponašao kao "veliki inkvizitor". Prefektom Kongregacije Racingera je papa Ivan Pavle II imenovao 1981. godine, a na toj funkciji ostao je sve do 2005. kada je postao prvi čovek Vatikana", prenosi Index.hr.
Među Racingerovim dužnostima kao prefekta Kongregacije bilo je i sprovođenje istraga o optužbama za pedofiliju unutar crkve. Samo što su "istrage" u ovom slučaju značile zataškavanje pedofilskih afera. Da je Rcinger znao i svesno prikrivao pedofilske skandale možda najbolje svedoči pismo koje je 2001. godine napisao i poslao svim katoličkim biskupima.
Pismo nije bilo namenjeno "svetovnoj javnosti", ali do nje je ipak došlo 2005. godine zahvaljujući Jemiju Dovardu, novinaru britanskog The Observera. U kontroverznom dopisu Racinger tvrdi da istrage pedofilskih zločina počinjenih od strane klera nisu u nadležnosti policije, već isključivo crkve. Štaviše, Racinger zaključuje kako njegova kancelarija koja je nadležna za istragu pedofilskih afera, prikupljene dokaze ima pravo da drži u tajnosti i do deset godina nakon što žrtva zlostavljanja postane punoletna.
Sve kardinale na koje je pismo naslovljeno Rcinger je takođe upozorio da će biti suočeni s žestokim sankcijama ukoliko pedofiliju prijave civilnim vlastima. Istrage o pedofiliji, napisao je tada Racinger, moraju se sprovoditi u strogoj tajnosti koju su svi članovi crkve dužni poštovati kao strogu tajnu Svete stolice, i to pod pretnjom ekskomunikacije.
S druge strane, kažnjavanje sveštenika pedofila ekskomunikacijom nije bila ustaljena praksa. Najstrožija crkvena kazna nije rezervisana za one koji krše zakon, već za one koji se drznu o tome da javno progovore.
Da ne ostane sve samo na indicijama i instrukcijama, postoje i slučajevi u kojima je Racinger vrlo direktno prikrivao pedofilske skandale. Najpoznatiji takav slučaj tiče se Marciala Maciela, osnivača ekstremno konzervativnog crkvenog reda Hristova legija. Maciel je bio vrlo blizak papi Ivanu Pavlu II, koji ga je doživljavao kao jednog od najbližih savetnika i hvalio kao pozitivan uticaj na mlade.
Nije nekadašnjem papi pritom bilo nimalo važno što je Maciel bio sklon seksualnom zlostavljanju maloletnih dečaka. Dugo je Macielovim žrtvama trebalo da se ohrabre i odluče prijaviti pedofila s dobrim vezama u samom vrhu Vatikana. Učinili su to tek kao stariji ljudi, krajem 1994. godine. Devet Macielovih žrtava najprije se obratilo sudovima u Vatikanu, naivno smatrajući da će naići na podršku vrha katoličke crkve.
Pismeno su Macielove žrtve Racingera upozorile na Macielove zločine. Odgovor koji su dobili bio je krajnje ciničan: "Maciel je za crkvu napravio previše dobrih stvari da bi ga proganjao, a u ostalom to je vrlo osetljivo pitanje". Alberto Athie, i sam sveštenik u Vatikanu, kasnije je tvrdio da su to doslovno bile Racingerove reči.
Mračna prošlost Racingera je na kraju sustigla. Upravo za njegovog papinstva se crkva našla pod najžešćim udarom zbog pedofilskih afera koje su širom sveta počele izlaziti na videlo.