Nightwish nas vodi u novu bajku...

Ovo dugo očekivano izdanje držano je godinama „u tajnosti“ i tek je na nekoliko meseci od nekog od članova benda dolazila po neka informacija vezana za njihov rad, snimanja i ideje. 9.novembra najpre se pojavio spot za njihov prvi zvanični singl „Storytime“, a od 30.novembra album je i zvanično u prodaji u Evropi. Tomas Holopainen još tada je rekao da ova pesma „jako dobro“ predstavlja i ostatak albuma, a naziv pesme svakako može i simbolično da se shvati... vreme je za „priču“...novu bajku grupe „Nightwish“.

Ovaj konceptualni album prati priču starog kompozitora na samrti, koji se priseća svoje mladosti. Tom pati od demencije i praktično se ne seća svog „odraslog“ života, te i pesme prate njegova maštanja... Rađen zajedno sa istoimenim filmom koji je režirao Stobe Harju, čovek koji stoji iza fantastičnog spota za pesmu „Islander“ sa njihovog poslednjeg albuma „Dark Passion Play“.

Album i film „Imaginaerum“ prate istu priču, te se i pesme sa ovog izdanja pomalo razlikuju od nekih drugih njihovih kompozicija. Zato ne očekujte „klasičan“ metal album, čak ni klasičan Nightwish, iako je zvuk veoma „prepoznatljiv“. Nove pesme su filmske, bajkovite, „mekše“ i međusobno dosta žanrovski različite.

Sam autor je naveo Tima Bartona, Nila Gejmana i Salvadora Dalíja, kao one koji su imali najveći „uticaj“ na njega dok je stvarao album, ali tu su i Enjo Morikone, Van Halen, Pantera, Kristi Mur, Deni Elfman, Hans Cimer i drugi, dok je u pesmi "Song of Myself" očigledno „prisutan“ Volt Vitmen. Ova „emocionalna bajkovita avantura“ se, kako sami članovi benda kažu, nastavlja na neki način na album „Dark Passion Play“, ali se ipak značajno razlikuje od svega što su do sada radili.

Kompozicije Tomasa Holopainena „prevelike“ su samo za ekipu koja čini ovaj (jako dobar) bend, pa mu već nekoliko godina „u pomoć“ priskaču simfonijski orkestri i horovi. Tako je i ovog puta, pa je zvuk i na ovom izdanju pun, kompozicije su dinamične i više umetničke nego „stadionske“. Iako se Tomas potpisuje na veći deo pesama, basista i pevač, Marko Hietala, najveći „metalhead dude“ među njima učestvovao je u komponovanju nekoliko pesama.

Muzika grupe Nightwish uvek je zvučala kao bajka. Metal bajka. Zahvaljujući Tomasu Holopainenu, osnivaču grupe, klavijaturisti i čoveku koji stoji kao kompozitor iza njihovih pesama, Nightwish se uvek izdvajao u odnosu na sve druge sympho metal bendove.
Ovog puta otišli su još jedan korak dalje.
"Taikatalvi" donosi magiju zime i pahuljica, "Ghost River" je borba Đavola i Majke Zemlje, "I Want My Tears Back" nas vodi u noćne more (kao odgovor na Metalikinu “Enter Sandmen”), "Turn Loose the Mermaids" nosi keltske i uticaje “špageti vesterna”, "Slow, Love, Slow" je potpuno jazzy, "Rest Calm" traži inspiraciju u doom metal bendovima, "Last Ride of the Day" je inspirisana roller coaster-om, a "Song of Myself" je svojevrsni 14minutni omaž Voltu Vitmenu...

Šareno, drugačije, naizgled nemoguće „vezano“, ali ipak sklopljeno u jednu dinamičnu i slušljivu celinu koja vas vodi kroz jednu drugačiju bajku, koju ćete verovatno na pravi način shvatiti tek kada obratite pažnju na svaki ton, na tekstove pesama, i sve to uklopite sa filmom „Imaginaerum“.

Pravi poznavaoci njihovog rada,i oni koji na pravi način „osećaju“ i „vide“ ovaj bend, i oni koji znaju podlogu i ideje ovog izdanja, shvatiće da ovo nije album „na prvo slušanje“ a pesme nisu za „dizanje ruku“ na koncertima, niti su „hitovi“ u pravom smislu te reči. Album je slojevit i zahteva, više nego prethodni, više preslušavanja i posvećivanja pažnje detaljima da bi se shvatila njegova prava vrednost.

SPISAK PESAMA:
1. "Taikatalvi"
2. "Storytime"
3. "Ghost River"
4. "Slow, Love, Slow"
5. "I Want My Tears Back"
6. "Scaretale"
7. "Arabesque" (instrumental)
8. "Turn Loose the Mermaids"
9. "Rest Calm"
10. "The Crow, the Owl and the Dove"
11. "Last Ride of the Day"
12. "Song of Myself"
13. "Imaginaerum" (instrumental)