5 snažnih antibiotika koje imate u vašoj kuhinji

Ali šta učiniti ako, na primer, u sred noći osetite snažan bol, kao što je zubobolja, ili neka druga upala? Velike su šanse da ne morate da idete dalje od svoje kuhinje da biste pronašli antibiotik koji ne samo da može da ublaži bol, već može i potpuno da vas izleči. Ovo su samo neki od prirodnih antibiotika koje (verovatno) imate u svojoj kuhinji:

5. Žalfija

“Zašto da umre čovek kojem u vrtu raste žalfija?”, pitao se Hipokrat imajući na umu biljku koja se već hiljadama godina koristila kao antibiotik.

Žalfija (Salvia officinalis) je posebno dobra za grlo, respiratorne infekcije, kao i infekcije u ustima. Takođe je korisna za želučane infekcije i probleme u crevima. Kadulja, kako je još zovu, pomaže i pri smanjenju temperature, groznice i bolova u telu koji se javljaju na početku prehlade i gripa.

Arapi su, zajedno sa svima od Kineza do Rimljana, verovali da je žalfija ključ za dug život. To je ista ona koju možete da pronađete u većini modernih domaćinstava i vrtova širom sveta. Naučno je dokazano da ona ima umerena, ali široka antibakterijska, antigljivična, i antivirusna svojstva, a danas se redovno koristi i prilikom proizvodnje nekoliko lekova.

4. Med

Med se, u svojoj sirovoj formi, koristio kao antibakterijsko sredstvo (antibiotik) mnogo pre nego razvijeni sintetički antibiotici, u kulturama širom sveta, za razne rane i bolesti. Danas je i naučno dokazano da ovaj slatki lek ima antigljivična i antibakterijska svojstva, da može uspešno da izleči i osip na koži, opekotine i ogrebotine, očistiti zube i usta od bakterija, te da zaustavi krvarenje desni, a delotvoran je u lečenju čireva i plikova.

Istraživanje objavljeno 2010. godine u Journal FASEB-u po prvi put je objasnilo kako med ubija bakterije. Naime, istraživanja pokazuju da pčele proizvode protein defensin-1 koji dodaju u med, a upravo bi ovaj protein mogao postati i osnova za razvijanje novog, još snažnijeg leka za lečenje opekotina i kožnih infekcija, kao i razvijanje novih lekova koji bi se borili protiv bakterija otpornih na trenutne antibiotike, poznatih kao superbakterije.

Prilikom tretiranja rana ili upala ovim prirodnim antibiotikom, vrlo je važno da odaberete pravi med. Tamniji med ima bolju antibakterijsku moć – i on morada bude u svojoj sirovoj formi, tačnije ne sme da bude pasterizovan. Jedna od najdelotvornijih vrsta meda (antibakterijski gledano) je Manuka med, med koji dolazi sa Novog Zelanda od nektara Leptospermum scoparium.

3. Karanfilić

(old_image)

Čak i danas, stomatolozi koriste ulje karanfilića kao oralni antiseptik i za dezinfekciju kanala korena (poznati miris koji može da se oseti u skoro svakoj stomatološkoj ordinaciji). Eugenol, koji se nalazi u velikim količinama u karanfiliću, važi za primarni antimikrobni spoj ove biljke koji su dokumentovali mnogi naučnici širom sveta.

Ako želite ublažiti zubobolju, dovoljno je da nekoliko minuta žvačete karanfilić i bol može potpuno da prestane u roku od dva sata. Ipak, on je najefikasniji kada se pretvori u ulje. Utvrđeno je da ulje karanfilića poseduje jako dejstvo na gljivične patogene, odnosno, ovo ulje ubija više od 60 vrsta bakterija, 15 vrsta gljivica, plus nekoliko virusa (Journal of Antimicrobial Chemotherapy, 2004).

2. Cimet

U jednoj studiji koju je sprovela grupa hirurga, otkriveno je da cimet može da ubije većinu bakterija koje se nalaze u bolnicama, u drugoj studiji je otkriveno da cimet može da uništi i bakterije otporne na standardne antibiotike, a u trećoj da je cimet smrtni neprijatelj opake bakterije Esherichia Coli.

Erdogan Ceylan, glavni istraživač na Kansas State University, je 1999. godine u svrhu istraživanja zarazio sok od jabuke sa oko milion bakterija Ešerihija Koli. Samo jedna kašičica cimeta je ubila 99.5% bakterija za tri dana, na sobnoj temperaturi (25 C). Kada je istoj količini cimeta dodao bilo 0,1% natrijumovog benzoata ili kalijumovog sorbata, odobrenih konzervansa, E. coli je uništena do nemjerljive razine. Broj bakterija koji je Erdogan dodao u ispitne uzorke bio je 100 puta veći od broja bakterija koje se obično nalaze u kontaminiranoj hrani.

“Ako cimet može nokautirati E. coli, jednog od najopakijih mikroorganizama koji se prenose hranom, on će sigurno ostaviti posledice i na druge, kao što su Salmonella i Campylobacter,” istakao je Daniel Y.C. Fung, doktor i profesor na Odseku za animalnu nauku i industriju na K-Stateu, koji je nadgledao istraživanje.

1. Beli luk

(old_image)

Od kako postoji pisana istorija, beli luk se pominje kao hrana. U vreme faraona, kada je Egipat bio na vrhuncu svoje moći, beli luk se davao radnicima i robovima koji su gradili velike piramide, kako bi se povećala njihova izdržljivost, snaga i najvažnije – da bi se zaštiti od bolesti. Ebers Papirus, egipatski medicinski dokument koji datira negde oko 1.500 godina pre nove ere, spominje beli luk 22 puta kao lek za razne bolesti. Hipokrat, Aristotel i Aristofan su pominjali važnost upotrebe istog, zapravo…beli luk se spominje u literaturi svih velikih drevnih kraljevstava: Vavilona, Persije, Grčke i Rima.

Beli luk dokazano leči mnoge bolesti, a jedan od snažnih aktivnih sastojaka u njemu se zove Alicin – spoj koji pokazuje antibakterijska i anti-gljivična svojstva, a koji u samom luku igra ulogu obrambenog mehanizma protiv napada štetočina. Naučnici su dokazali da Alicin uništava mnoge bakterije, među njima i neke od najopakijih, često otpornih na standardne antibiotike. “Alicin jednostavno buši ogromne rupe kroz MRSA,” tvrdi Ronald Cutler, profesor mikrobiologije na Univerzitetu u istočnom Londonu, Engleska. (MRSA= zajednički naziv za vrste bakterija otpornih na širok spektar antibiotika, zbog čega ih je teško lečiti.)

Beli luk efikasno leči zubobolju (dovoljno ga je iseckati i staviti na zub), upalu uva i grla, kašalj, kao i mnoge druge bolesti ili upale.

Izvor: Pixelizam