Medicinski mitovi koji vas mogu ubiti

Doktorka Nensi L. Sajnderman u svojoj knjizi ‘Medicinski mitovi koji vas mogu ubiti’ otkriva najveće mitove o zdravlju i lečenju bolesti u koje većina još uvijek veruje. Raskrinkala je neke najpoznatije mitove, a u svojoj knjizi poručuje da prestankom verovanja u mitove, možete sebi spasti, produžiti i poboljšati život.

Komarci su najopasniji insekti na planeti
Ženka komarca iz roda Anopheles bez problema može poneti titulu ‘najsmrtonosnije životinje na planeti’. Odgovorna je za više od 300 miliona slučajeva malarije godišnje i uzrok je oko 1,2 miliona smrtnih slučajeva. Postoji tri hiljade vrsta komaraca, u Severnoj Americi njih oko dve stotine, ali svi oni ne prenose iste bolesti. Komarci takođe prenose dengu i žutu groznicu, encefalitis te bolest srčanog parazita kod pasa. Komarci su najaktivniji noću. Od uboda se možete zaštiti nošenjem dugih rukava i nanošenjem repelenata kad boravite na otvorenom. Osim toga, izlijte ustajalu vodu iz pojilica za ptice, oluka i kanti jer to mogu biti rasadnici za komarce.

Alergije mogu biti smrtonosne
Većina alergija nije opasna, ali neke jesu. Anafilaksija je najteža alergijska reakcija (i srećom najređa). Oko 10 do 15 odsto populacije verovatno će imati neku anafilaktičku reakciju na gotov bilo koji alergen, uključujući ubode insekata, neke vakcine, lekove i određene namirnice. Ta je reakcija gotovo trenutna i ‘sistemska’ je (drugim rečima, zahvaćen je ceo organizam). Simptomi uključuju otežano disanje zbog sužavanja grla, ubrzan puls, osip ili oticanje, a u nekim slučajevima šok i kardiovaskularni kolaps. Anafilaksiju valja smesta lečiti injekcijom epinefrina, kako bi se otvorili disajni putevi. Čim dođe do reakcije, mogu se uzeti i uobičajeni antihistaminici, no svakako treba odmah potražiti pomoć lekara.

Brčkanje u vrućoj vodi može uticati na reproduktivnu sposobnost muškarca
Nameravate postati tata? Onda izbegavajte opuštanje u toploj kadi. Spermi, da bi bila zdrava, obilna i pokretljiva, gode hladne temperature i muška je anatomija tome prilagođena. Smešteni iza penisa u kožnoj vrećici koja se naziva skrotum, testisi proizvode spermu i testosteron. Testisi se nalaze izvan tela jer se sperma najbolje razvija na temperaturi nekoliko stepeni nižoj od naše unutrašnje telesne temperature. Temperature vode veće od 37 Celzijusovih stepeni mogu uticati na spermatogenezu, tj. proces nastanka sperme, i katkad treba do šest meseci da se faktori koji utiču na kvalitetu sperme vrate u normalu. To uključuje broj spermatozoida, njihovu pokretljivost, oblik i strukturu – a sve je to nužno za plodnost muškarca. Stoga, ako u bliskoj budućnosti planirate začeti dete, odložite uživanje u vrućoj kupki.

Dosadni poslovi vas mogu ubiti
Opšte je prihvaćeno mišljenje da upravljanje velikom korporacijom ili donošenje teških odluka po ceo dan predstavlja preduslov za preranu smrt. Ipak, izgleda da to ipak nije tačno. Upravo vas dosadan, jednoličan posao može ubiti. Tako nalaže jedno istraživanje Škole javnog zdravlja pri Univerzitetu u Teksasu. Istraživači su otkrili da radnici na nezahtevnim poslovima, s malo nadzora nad onima što rade, imaju 35 odsto više izgleda da preminu u desetogodišnjem periodu od radnika na zahtevnim radnim mestima. Zašto? Izgleda da je stvar u gubitku nadzora nad vlastitim životom. Imate li kakvu-takvu kontrolu nad odlukama u svom životu, to pridonosi smanjenju stresa i prirodnom porastu nivoa hemikalija koje ga prate. Šta preduzeti u s tim? Razmislite o tome šta vam se ne sviđa u vašemu poslu i zatim to promenite. Ako je jedini posao koji možete dobiti rad na pokretnoj traci, potrudite se da se malo razonodite na pauzama ili nakon posla. Najvažnije je odagnati dosadu.

Neispavanost izaziva potištenost
Nedostatak sna i loš san navode telo na prekomernu proizvodnju stresnog hormona kortizola. Previše kortizola u telu može narušiti pamćenje, povisiti krvni pritisak, potkopati vaš iimunitet i izazivati depresiju. Bolji san pomaže da se popravi ta neravnoteža. Stoga se rešite potištenosti odlaskom na spavanje uvek u isto vreme i pridržavanjem tog rasporeda.

Bolje je biti u formi nego mršav
Mršav ne znači automatski biti u dobroj formi, a to dokazuju i istraživanja. Jedno veliko istraživanje na ženama sa srčanim problemima, Womnen’s Ischemia Syndrome Evaluation, otkrilo je da aktivne žene, bez obzira bile mršave ili debele, imaju manje izgleda da dožive srčani udar ili neki drugi srčani problem od žena koje ne vežbaju. Ali to nije podsticaj da nabacite kilograme. Druga opsežna istraživanja pokazala su da višak kilograma ili gojaznost, bez obzira na to koliko vežbali, zaista uveliko povećava rizik za nastanak šećerne bolesti. Najvažnije je da se pokrenete, ostanete u formi i razmišljate kao sportista.

Mirovanje nije uvek najbolje
Nekada su lekari, ako ste bolovali od neke ozbiljne bolesti, poput opravka od srčanog udara, preporučivali da ostanete u krevetu zbog bojazni da bi vam aktivnost mogla naštetiti ili biti pogubna. No danas lekari savetuju da ustanete iz kreveta. Neaktivnost je naročito opasna u slučaju srčane bolesti. Što se tiče drugih bolesti koje zahtevaju hospitalizaciju, vas će bolničarke i lekari verovatno podsticati na postupnu fizičku aktivnost budući da zbog dugotrajnog mirovanja postoji opasnost od nastanka čireva na koži, upale pluća, gubitka kalcijuma u kostima i tromboze dubokih vena – stvaranja ugrušaka u venama koji se mogu odvojiti i završiti u plućima.

Nazeb nahranite, ali groznicu nemojte izgladneti
Osnovna zamisao poslovice ‘nazeb nahrani, groznicu izgladni’, datira iz 16. veka, kada je sastavljač jednog glosara napisao: ‘Post je odličan lek za groznicu’. Njegov zdravstveni savet baš i nije bio tako sjajan, a zamisao o tome da tokom prehlade treba mnogo jesti, a izgladnjivati se kada imamo groznicu otada u stopu prati lečenje prehlade. Stoga je možda došlo vreme da se tim bapskim pričama zauvek stane na kraj. Prehlada je bolest koju izaziva virusna infekcija nosa. Simptomi uključuju kijanje, curenje nosa, začepljen nos, bol ili grebanje u grlu, često popraćene glavoboljom, jezom ili groznicom. Dobra je zamisao nahraniti prehladu, ali loša izgladneti groznicu budući da vaše telo u svako doba treba hranljive materije kako bi ozdravilo. S povišenom temperaturom povišava se i vaš metabolizam – što znači da su vašem telu više nego ikada potrebne kalorije kako bi moglo obavljati osnovne funkcije poput disanja i pumpanja krvi. Izgladnjivanjem će vaše telo samo teže pobediti bolest. Ako vam se ne jede čvrsta hrana, pileća čorba mogla bi biti prava stvar za vas. Uz to, ona pomaže otvaranju nosnih prolaza pa ćete lakše disati.

Izvor: Magazin.ba
Foto: FoxNews.com