U Srbiji godišnje 3.000 ljudi promeni ime

0

Desetine Olgi svake godine postaju Svetlane, Miloradi se prekrštavaju u ime Marko, Živoradi u Zorane… Oko 3.000 ljudi iz raznih razloga, u Srbiji, godišnje, za manje od 2.000 dinara, menjaju lično ime, prezime, ili i jedno i drugo.

Najčešće su u pitanju žene, koje posle razvoda žele da vrate devojačko prezime, ali i oni kojima se dotadašnje ime ne sviđa. Povremeno neko promeni ime, jer je pre toga promenio pol. Ta osoba prethodno, uz lekarsku dokumentaciju, mora da se upiše u matičnu knjigu rođenih i dobije novi matični broj, jer se muški i ženski brojevi razlikuju.

Do lane, matičari su umeli da odbiju ovakve zahteve, ali posle prošlogodišnje odluke Ustavnog suda u korist jedne žene koja je postala muškarac, a protiv lokalnog organa uprave, koji je odbio to da „verifikuje“, ovakvih nesporazuma više nema. Doduše, od tada su izvršene samo tri promene imena zbog pola – u Beogradu, Leskovcu i Šidu.

''U 2012. na teritoriji 21 matičnog područja grada Beograda podneta su 1.643 zahteva za promenu ličnog imena, od kojih samo jedan za promenu imena zbog pola'' kaže Nataša Živković, pomoćnik gradskog sekretara za upravu zadužena za lična stanja građana.

Ona objašnjava da su više od 80 odsto zahteva podnele razvedene žene, koje ne žele da dele prezime s bivšim mužem, a tek dvestotinak njih iz ličnih razloga. Među njima, pak, dominiraju oni koji su želeli da se prezivaju po majčinoj, a ne po očevoj familiji.

Najviše zahteva podneto je u Paliluli, Čukarici, Novom Beogradu, Zemunu, Zvezdari i Voždovcu. U Savskom vencu, koji je inače najveće matično područje u celoj Evropi (jer se u njemu rodi najviše beba u čak tri porodilišta), malo je zahteva jer ima malo žitelja. Po rečima načelnika matičarske službe Milice Novaković, prošle godine imali su samo 61.

Osim zahteva, stranke moraju da dostave matičarima i potvrdu da se protiv njih ne vodi postupak, dokaz iz poreske uprave da su namirile dažbine državi, dokaz iz kaznene evidencije i policije da nema poternice. Kad osoba i formalno dobije novo ime, rešenje o promeni dostavlja se matičnoj knjizi rođenih, knjizi državljana, knjizi venčanih, policiji, i, ako ima potrebe, vojnom odseku.

''Kod nas godišnje stigne više od 500 zahteva, od čega se više od 300 odnosi na vraćanje devojačkog prezimena. Već četiri godine nije bilo promene imena zbog menjanja pola'' kaže Biljana Dragin, pomoćnik načelnika za građanska stanja u novosadskoj upravi. Ona dodaje da zahtevi masovno stižu i za ispravljanje grešaka u imenu ili prezimenu, koje su se potkrale u ranijim dokumentima, ali i da se mnogi raspituju o promeni, ali od nje odustaju kad shvate koliko dokumenata zbog toga treba da menjaju.

Na „novi identitet“ se godišnje odlučuje i oko 500 Subotičana, oko 300 Nišlija, dvadesetak Kragujevčana… U Kragujevcu su imali samo jednu promenu imena zbog promene pola, i to pre skoro dve godine. Po rečima Gorana Aleksića, načelnika matične službe, najveći broj ljudi se „prekrštava“ jer ih okolina drugačije zove.

''Ima i promena prezimena kod usvojenja ili naknadnog priznanja očinstva. Do 10 godina ovakav zahtev za dete podnose roditelji, a posle desete godine neophodna je saglasnost deteta'' kaže Aleksić.

Izvor: Večernje Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.